Nomery 20
1 Nimoak’ am-patram-bei’ i Tsine eo o ana’ Israeleo, i valobohòkey, amy volañe valoha’ey le nitobe e Kadese; nihomake eo t’i Miriame vaho nalenteke.
以色列子民全會眾於正月來到了親曠野，人民就在卡德士住下了。米黎盎在那裏死了，也就埋在那裏。
2 Tsy nanan-drano i valobohòkey le nifanontoñe hiatreatre amy Mosè naho i Aharone.
會眾沒有人水喝，就聚在一起反抗梅瑟和亞郎。
3 Le nifandietse amy Mosè ondatio, ami’ty hoe, Hamake t’ie nivetrak’ amy nikoromaha’ o longo’aio añatrefa’ Iehovày!
民眾同梅瑟爭辯說：「巴不得我們的兄弟也上主面前死去時，我們也死了!
4 Aa vaho ino ty nanesea’o mb’ am-patrambey mb’etoy ty fivori’ Iehovà, hibanitse etoañe, zahay naho o hare’aio?
為什麼你們領上主的會眾來到這曠野裏，叫我們和我們的牲畜都死在這裏﹖
5 Le ino ty nañakara’o anay an-tane Mitsraime añe, hanese anay an-toetse raty atoy? ie tsy mahalefe ampemba ndra sakoañe ndra vahe ndra dagoa, mbore tsy aman-drano hinomañe.
為什麼你們使我們由埃及上來，領我們來到這樣壞的地方﹖這地方不但沒有糧食，沒有無花果，沒有葡萄，沒有石榴，而且連喝的水也沒有! 」
6 Aa le nienga i valobohòkey t’i Mosè naho i Aharone niheo mb’amy lalan-kibohom-pamantañañey mb’eo; le nibabok’ an-daharañe vaho nisodehañe am’ iereo ty enge’ Iehovà.
梅瑟和亞郎遂離開會眾，來到會幕門口，俯伏在地；上主的榮耀遂發現給他們。
7 Le nitsara amy Mosè t’Iehovà nanao ty hoe:
上主吩咐梅瑟說：
8 Rambeso i kobaiñey; le atontono i valobohòkey, ihe naho i Aharone rahalahi’o. Saontsio añatrefam-pihaino’ iareo i vatoy hañakatse ty rano’e, hamahana’o rano boak’ amy vatoy, hampinoma’o iareo naho o hare’ iareoo.
「你拿上棍杖，然後你和你的兄弟亞郎召集會眾，當著他們眼前對這磐石發命，叫磐石流水。這樣你便可使水由磐石中給他們流出，給會眾和他們的牲畜喝」。
9 Aa le rinambe’ i Mosè i kobay añatrefa’ Iehovày, amy nandiliañe azey.
梅瑟就照上主吩咐他的，由上主面前拿了棍杖。
10 Le navori’ i Mosè naho i Aharone añatrefa’ i vatoy i fivoriy, le nanoe’e ty hoe, Mitsendreña, ry mpiolao. Hañakara’ay rano boak’ ami’ty vato tia hao?
梅瑟和亞郎召集會眾來到磐石前，對他們說：「你們這些叛徒，聽著! 我們豈能從這磐石中給你們引出水來﹖」
11 Aa le naonjo’ i Mosè ty fità’e naho finofo’e indroe amy kobai’ey i vatoy, vaho nidoandoañe boak’ ao ty rano bey le ninon-drano i valobohòkey naho o hare’eo.
梅瑟遂舉起手來，用棍杖打了磐石兩次，才有大量的水湧出，會眾和他們的生畜都喝夠了。
12 Fe hoe t’Iehovà amy Mosè naho i Aharone, amy te tsy nonjone’ areo hampiboak’ amo ana’ Israeleo o hamasiñakoo, le tsy hendese’ areo hizilik’ an-tane natoloko iareo ao ty fivory tia.
上主卻對梅瑟和亞郎說：「因為你們沒有相信我，使我以色列子民眼前被尊為聖，所以你們不得領這會眾進入我賜給他們的土地」。
13 Ie o Ranom-Piolañeo amy te nikotreke am’ Iehovà o ana’ Israeleo, ie fa nivente’e am’ iareo ty hamasiña’e.
這就是默黎巴水的來歷，因為以色列子民在那裏與上主爭辯過，上主因而顯示了自己的聖德。
14 Aa le nañitrik’ ami’ty mpanjaka’ i Edome boake Kadese t’i Mosè. Hoe ty rahalahi’o Israele: Fohi’o o hasotriañe iaby nifetsak’ ama’aio:
梅瑟由卡德士派遺使者去見厄東王說：「你的兄弟以色列這樣說：你知道我們所遭遇的一切困難，
15 ty nizotsoa’ o rae’aio mbe Mitsraime mb’eo, ty nimoneña’e añe andro maro, vaho te namorekeke anay naho o rae’aio o nte-Mitsraimeo.
我們的祖先下到了埃及。我們在埃及住了很久，埃及人虐待了我們和我們的祖先。
16 Aa ie nikaike Iehovà le jinanji’e o fiarañanaña’aio vaho nirahe’e i Anjeli’ey ninday anay niavotse i Mitsraime; le ingo t’ie e Kadese atoy henaneo, ty rova añ’ olon’ efe-tane’o atoy.
我們曾向上主呼號，衪俯聽了我們的呼聲，派來了一位使者，領我們出離了埃及。看，我們現在就在你邊境上的卡德士城，
17 Aa ehe meo lalan-jahay hitoañe o tane’oo. Tsy hiranga teteke ndra tanem-bahe, le tsy ho kamae’ay ty rano boak’ am-bovo’ areo ao; fa horihe’ay i Karanangam-Panjakay, vaho tsy hivio mañavia ndra mañavana ampara’ te losore’ay o fehe’oo.
求你讓我們由你的境內經過；我們決不會踏過莊田或葡萄園，菩提不喝井裏的水，只走王道，不偏右，也不偏左；直至走過你的國境」。
18 Aa hoe ty asa’ i Edome ama’e, Tsy hiranga ty tane’ay nahareo, tsy mone hiavota’ay am-pibara.
厄東卻答覆說：「不准你們由我們這裏經過，不然我要以刀相迎」。
19 Le hoe o ana’ Israeleo tama’e, I Karanangay avao ty handenako, aa naho hinome’ay o rano’oo, izaho ndra o harekoo, le havahako ty vili’e; adono hirangàko an-tomboke tsy hampianto.
以色列子民再向他說：「我們只沿大路走，我們和我們的牲畜若喝了你的水，我們願付錢；只求經過這點小事」。
20 Fe hoe re, Tsy hiranga nahareo. Le niavotse mb’am’ iareo mb’eo ty Edome an-dahin-defo maro vaho am-pitàñe maozatse.
他仍然說：「不准你經過」。厄東即領大隊人馬和武裝步隊出迎。
21 Aa le nifoneñe t’i Edome tsy nanolora’ o fehe’eo lalañe hitsake t’Israele; aa le nivioñe añe t’Israele.
厄東既然不讓以色列由他境內經過，以色列就從那裏折回。
22 Niavotse i Kadese iereo, le niporopotìtse e Vohi-Hore o ana’Israeleo—i valobohòke iabiy.
以色列子民全會眾由卡德士起程，來到了曷爾山。
23 Le nanao ty hoe amy Mosè naho amy Aharone t’Iehovà e Vohi-Hore ey, añ’efe-tane’ i Edome eo:
在厄東國界的了曷爾山上，上主對梅瑟和亞郎說：
24 Hatontoñe am’ ondati’eo t’i Aharone, ie tsy hizilike amy tane natoloko amo ana’ Israeleoy, amy te niola amy volakoy nahareo an-drano’ i Meribà añe.
「亞郎要歸到他祖先那裏去，他不能進入我賜給以色列子民的地方，因為你們在默黎巴取水的事上，違背了我的訓令。
25 Endeso t’i Aharone naho i ana’e Elazare vaho aseseo mañambone’ i Vohi-Horey mb’eo,
你帶亞郎和他的兒子厄肋阿匝爾，一同上曷爾山上去，
26 le abolio amy Aharone o saro’eo naho asaroño amy Elazare ana-dahi’e fa hatontoñe t’i Aharone toe hivetrake.
將亞郎的長袍脫下，給他的兒子厄肋阿匝爾穿上，因為亞郎要被召回歸去，死在那裏」。
27 Aa le nanoe’ i Mosè i linili’ Iehovày vaho niañambone ty Vohi-Hore ampahaisaha’ i valobohòke iabiy.
梅瑟就照上主吩咐的做了。當著全會眾的面，他們上了曷爾山。
28 Nafaha’ i Mosè o saro’ i Aharoneo naho nasaro’e amy Elazare ana’e, le nihomake andengo’ i vohitsey t’i Aharone, vaho nizotso amy vohitsey t’i Mosè naho i Elazare.
梅瑟把亞郎的長袍脫下，給他的兒子厄肋阿匝爾穿上，亞郎就在山頂死了。以後梅瑟和厄肋阿匝爾由山上下來。
29 Aa ie nirendre’ i valobohòke iabiy te nivilasy t’i Aharone, le fonga nandala aze telopolo andro ty anjomba’ Israele.
全會眾知道亞郎死了，以色列全家為亞郎舉哀三十天。
