Nomery 16
1 Ie amy zao, niavotse t’i Korahk’ ana’ Itsare ana’ i Kehàte fifokoa’ i Levy reketse i Datane naho i Abirame songa ana’ i Eliabe vaho i One, ana’ i Pelete tarira’ i Reòbene,
利未的曾孙、哥辖的孙子、以斯哈的儿子可拉，和吕便子孙中以利押的儿子大坍、亚比兰，与比勒的儿子安，
2 le nijohañe aolo’ i Mosè eo mindre ami’ty ila’ o ana’ Israeleo, mpiaolo’ i valobohòkey, roanjato-tsi-limampolo, jinoboñe am-pivory, aman-kasy;
并以色列会中的二百五十个首领，就是有名望选入会中的人，在摩西面前一同起来，
3 nifanontoñe hiatrek’ amy Mosè naho i Aharone vaho nanoe’ iareo ty hoe, Loho bey ty vavea’ areo, amy te fonga miavake i valobohòkey naho am’ iareo iaby t’Iehovà. Aa ino ty irengevoha’ areo ambone’ ty fivori’ Iehovà?
聚集攻击摩西、亚伦，说：“你们擅自专权！全会众个个既是圣洁，耶和华也在他们中间，你们为什么自高，超过耶和华的会众呢？”
4 Ie jinanji’ i Mosè, le nibabok’ an-dahara’e,
摩西听见这话就俯伏在地，
5 nanao ty hoe amy Korahke naho o mpiama’e iabio: Hamaray ty hampiboaha’ Iehovà o azeo, ty miavake, le ie ty hampañarinea’e; toe i ho joboñe’ey ty hampitotofa’e.
对可拉和他一党的人说：“到了早晨，耶和华必指示谁是属他的，谁是圣洁的，就叫谁亲近他；他所拣选的是谁，必叫谁亲近他。
6 Ano zao: ry Korahke naho o mpiama’o iabio, andrambeso sadron’ afo,
可拉啊，你们要这样行，你和你的一党要拿香炉来。
7 le apoho ama’e ty afo naho andafiho embok’ añatrefa’ Iehovà hamaray vaho t’indaty joboñe’ Iehovà, ie ty hiavake. Fa loho maro ty vavea’ areo ry nte-Levio!
明日，在耶和华面前，把火盛在炉中，把香放在其上。耶和华拣选谁，谁就为圣洁。你们这利未的子孙擅自专权了！”
8 Le hoe t’i Mosè amy Korahke, Mitsendreña henaneo ry ana’ i Levio:
摩西又对可拉说：“利未的子孙哪，你们听我说！
9 Loho kede ama’ areo hao t’ie nampiambahen’ Añahare’ Israele amo valobohò’ Israeleo hampañarinea’e, hitoloñe amy kivoho’ Iehovày ao, hijohañe añatrefa’ i valobohòkey hiatrak’ iareo,
以色列的 神从以色列会中将你们分别出来，使你们亲近他，办耶和华帐幕的事，并站在会众面前替他们当差。
10 ie nampañarivoe’e ama’e mitraok’ amo rahalahi’o ana’ i Levio? Aa mbe hipay ho mpisoroñe ka v’iheo?
耶和华又使你和你一切弟兄—利未的子孙—一同亲近他，这岂为小事？你们还要求祭司的职任吗？
11 kanao mifanontoñe hiatreatre am’ Iehovà, ihe naho o mpiama’o iabio. Le i Aharone, inon-dre te injè’ areo?
你和你一党的人聚集是要攻击耶和华。亚伦算什么，你们竟向他发怨言呢？”
12 Nampañitrife’ i Mosè amy zao t’i Datane naho i Abirame ana’ i Eliabe, fa hoe iereo: Tsy homb’eo zahay!
摩西打发人去召以利押的儿子大坍、亚比兰。他们说：“我们不上去！
13 raha kede ama’o hao te nakare’o an-tane orikorihen-dronono naho tantele ao hanjamana’o am-patrambey atoy, mbore manao ho mpifehe anay?
你将我们从流奶与蜜之地领上来，要在旷野杀我们，这岂为小事？你还要自立为王辖管我们吗？
14 Ie amy zao tsy nendese’o amy ze o tane orikorihen-dronono naho tantele zao, tsy nampandovae’o anay ty teteke naho tetem-bahe. Aa vaho havitso’o am’ondaty retiañe o fihaino’ iareoo? Zahay tsy homb’eo!
并且你没有将我们领到流奶与蜜之地，也没有把田地和葡萄园给我们为业。难道你要剜这些人的眼睛吗？我们不上去！”
15 Niforoforo t’i Mosè le hoe re am’ Iehovà, Amoeo ty enga’ iareo. Mbe liako tsy nandrambe borìke raik’ am’ iereo vaho leo raik’ am’iereo tsy jinoiko.
摩西就甚发怒，对耶和华说：“求你不要享受他们的供物。我并没有夺过他们一匹驴，也没有害过他们一个人。”
16 Le hoe t’i Mosè amy Korahke, Miatrefa am’ Iehovà, ihe naho o mpiama’oo—ihe naho iereo vaho i Aharone te maray;
摩西对可拉说：“明天，你和你一党的人，并亚伦，都要站在耶和华面前；
17 songa mindesa sadron’ afo vaho apoho ama’e ty emboke, sindre hinday ty sadròn’ afo’e añatrefa’ Iehovà, sadron’ afo roanjato-tsi-limampolo; ihe naho i Aharone ka, sambe aman-tsadron’ afo.
各人要拿一个香炉，共二百五十个，把香放在上面，到耶和华面前。你和亚伦也各拿自己的香炉。”
18 Aa le fonga nandrambe ty sadron’ afo’e t’indaty, naho napo’e ama’e ty afo naho nandafihan’ emboke vaho nijohañe an-dalan-kibohom-pamantañañe eo mindre amy Mosè naho i Aharone.
于是他们各人拿一个香炉，盛上火，加上香，同摩西、亚伦站在会幕门前。
19 Le navori’ i Korahk’ an-dalan-kibohom-pamantañañe ey i valobohòkey hiatreatre iareo. Nisodehañe amy màroy amy zao ty enge’ Iehovà.
可拉招聚全会众到会幕门前，要攻击摩西、亚伦；耶和华的荣光就向全会众显现。
20 Le hoe ty nitsara’ Iehovà amy Mosè naho i Aharone:
耶和华晓谕摩西、亚伦说：
21 Mivevea amo valobohòkeo fa hampangotomomoheko aniany.
“你们离开这会众，我好在转眼之间把他们灭绝。”
22 Nibabok’ an-dahara’e amy zao iereo nihalaly ty hoe, O Andrianañahare, Andrianañaharen’ arofo’ ze hene atao nofotse; hiviñera’o ami’ty lila’ ondaty raike hao i valobohòkey?
摩西、亚伦就俯伏在地，说：“神，万人之灵的 神啊，一人犯罪，你就要向全会众发怒吗？”
23 Aa le hoe ty nitsara’ Iehovà amy Mosè,
耶和华晓谕摩西说：
24 Saontsio amo valobohòkeo ty hoe: Iengao o kiboho’ i Korahke naho i Datane vaho i Abirameo.
“你吩咐会众说：‘你们离开可拉、大坍、亚比兰帐棚的四围。’”
25 Le niongake t’i Mosè nimb’amy Datane naho i Abirame mb’eo; nanonjohy aze o roandria’ Israeleo.
摩西起来，往大坍、亚比兰那里去；以色列的长老也随着他去。
26 Le sinaontsi’e amy valobohòkey ty hoe, Isitaho henaneo o kiboho’ ondaty lo-tsereke reroañe! Ko mitsapa ty raha’ iareo tsy mone ho faoheñe añe amo hakeo’ iareoo.
他吩咐会众说：“你们离开这恶人的帐棚吧，他们的物件，什么都不可摸，恐怕你们陷在他们的罪中，与他们一同消灭。”
27 Aa le niviha’ iereo o kiboho’ i Korahke naho i Datane naho i Abirameo; le niakatse t’i Datane naho i Abirame vaho nijohañe an-dalan-kiboho’e eo rekets’ o tañanjomba’eo naho o ana’eo naho o amori’eo.
于是众人离开可拉、大坍、亚比兰帐棚的四围。大坍、亚比兰带着妻子、儿女、小孩子，都出来，站在自己的帐棚门口。
28 Le hoe t’i Mosè: Inao ty hahafohina’ areo t’ie nirahe’ Iehovà hanao o tolon-draha rezao, tsy te nisatriko:
摩西说：“我行的这一切事本不是凭我自己心意行的，乃是耶和华打发我行的，必有证据使你们知道。
29 Aa naho mikoromake manahake ze hene ondaty, ondaty retiañe, naho ho tiliheñe hambañe ami’ ty fitilihañe ze kila ondaty, le tsy nirahe’ Iehovà iraho.
这些人死若与世人无异，或是他们所遭的与世人相同，就不是耶和华打发我来的。
30 Fa naho manao raha vao t’Iehovà, naho sokafe’ o taneo ty vava’e, hampibotseke iareo naho ze hene a’ iareo vaho hivarigodam-beloñe mb’ an-tsikeokeok’ ao, le ho fohi’ areo te ninjè’ ondatio t’Iehovà. (Sheol h7585)
倘若耶和华创作一件新事，使地开口，把他们和一切属他们的都吞下去，叫他们活活地坠落阴间，你们就明白这些人是藐视耶和华了。” (Sheol h7585)
31 Ie vaho nimodo i saontsi’ey le nivalaetrake ambane’ iereo i taney,
摩西刚说完了这一切话，他们脚下的地就开了口，
32 vaho sinoka’ i taney ty vava’e le fonga nabea’e rekets’ o hasavereña’ iareoo, ze lahilahy mpiamy Korahke naho o vara’e iabio.
把他们和他们的家眷，并一切属可拉的人丁、财物，都吞下去。
33 Aa le nigodam-beloñe mb’ an-tsikeokeok’ ao iereo reke-panañañ’ iaby; nikitek’ ambone’e i taney, naho fa nimongoreñe amy valobohokey iereo. (Sheol h7585)
这样，他们和一切属他们的，都活活地坠落阴间；地口在他们上头照旧合闭，他们就从会中灭亡。 (Sheol h7585)
34 Le nitriban-day iaby ze ana’ Israele narine eo, namantsiñe ty hoe, Ke hatele’ i taney ka zahay!
在他们四围的以色列众人听他们呼号，就都逃跑，说：“恐怕地也把我们吞下去。”
35 Niboak’ am’ Iehovà amy zao ty afo nahaforototo ‘indaty roanjato-tsi-limampolo nañemboke rey.
又有火从耶和华那里出来，烧灭了那献香的二百五十个人。
36 Le natoro’ Iehovà amy Mosè ty hoe:
耶和华晓谕摩西说：
37 Misaontsia amy Elazare ana’ i Aharone Mpisoroñe handrambesa’e o sadron’ afo boak’ amy afoio, le hampiparatsahe’e ey i afoy, fa miavake irezay.
“你吩咐祭司亚伦的儿子以利亚撒从火中捡起那些香炉来，把火撒在别处，因为那些香炉是圣的。
38 Ampipeho ho endraendra hanaroñe i kitreliy o sadron’ afo’ ondaty rinotsan-kakeo ty fiai’iareoo, fa miavake amy te nengaeñe am’ Iehovà, le ho viloñe amo ana’ Israeleo.
把那些犯罪、自害己命之人的香炉，叫人锤成片子，用以包坛。那些香炉本是他们在耶和华面前献过的，所以是圣的，并且可以给以色列人作记号。”
39 Aa le rinambe’ i Elazare mpisoroñe o sadron’ afo torisìke nengae’ i niforototoeñe reio, vaho nipepeheñe ho kape’ i kitreliy,
于是祭司以利亚撒将被烧之人所献的铜香炉拿来，人就锤出来，用以包坛，
40 ho faniahiañe o ana’ Israeleo te tsy hitotoke mb’eo ty ondaty sotra tsy tarira’ i Aharone hañembok’ am’ Iehovà, tsy mone hanahake i Korahke naho o mpiama’eo, amy nitsara’ Iehovà am-pità’ i Mosèy.
给以色列人作纪念，使亚伦后裔之外的人不得近前来在耶和华面前烧香，免得他遭可拉和他一党所遭的。这乃是照耶和华借着摩西所吩咐的。
41 Ie amy loakandroy le fonga niñeoñeoñe amy Mosè naho i Aharone i valobohòn’ ana’ Israeley ami’ty hoe, Fa zinama’ areo ondati’ Iehovào.
第二天，以色列全会众都向摩西、亚伦发怨言说：“你们杀了耶和华的百姓了。”
42 Aa naho nifanontoñe i valobohòkey hiatreatre amy Mosè naho amy Aharone, f’ie nitolike mb’ an-kibohom-pamantañam-b’eo le hehe te nisaroña’ i rahoñey vaho niboake ty enge’ Iehovà.
会众聚集攻击摩西、亚伦的时候，向会幕观看，不料，有云彩遮盖了，耶和华的荣光显现。
43 Aa le niheo mb’ aolo’ i kibohom-pamantañañey mb’eo t’i Mosè naho i Aharone.
摩西、亚伦就来到会幕前。
44 Le nitsara amy Mosè t’Iehovà nanao ty hoe:
耶和华吩咐摩西说：
45 Isitaho o valobohòkeo hamorototoako aniany. Ie nibabok’ an-daharañe,
“你们离开这会众，我好在转眼之间把他们灭绝。”他们二人就俯伏于地。
46 le hoe t’i Mosè amy Aharone, Angalao sadron’ afo le apoho ama’e ty afo boak’ amy kitreliy, le ampipoho emboke naho mihitrifa masìka mb’amy valobohòkey ho fijebañañe iareo amy te niboak’ am’ Iehovà ty fombo vaho fa namototse i angorosiy.
摩西对亚伦说：“拿你的香炉，把坛上的火盛在其中，又加上香，快快带到会众那里，为他们赎罪；因为有忿怒从耶和华那里出来，瘟疫已经发作了。”
47 Aa ie mbe nisaontsy t’i Mosè, le rinambe’ i Aharone izay le nipitsik’ an-day naneñateña i valobohòkey; naho tendreke te niorotse am’ ondatio i angorosiy; Napo’e ama’e ty emboke vaho nijebañe ondatio.
亚伦照着摩西所说的拿来，跑到会中，不料，瘟疫在百姓中已经发作了。他就加上香，为百姓赎罪。
48 Aa ie nijohañe añivo’ o mateo naho o veloñeo le nijihetse i angorosiy.
他站在活人死人中间，瘟疫就止住了。
49 Rai-ale-tsi-efats’ arivo-tsi-fitonjato ty nivetrak’ amy andro zay mandikoatse o nikoromak’ amy Korahkeio.
除了因可拉事情死的以外，遭瘟疫死的，共有一万四千七百人。
50 Ie nijihetse i angorosiy le nibalike mb’ amy Mosè t’i Aharone mb’an-dalan-kibohom-pamantañañe mb’eo.
亚伦回到会幕门口，到摩西那里，瘟疫已经止住了。
