Matio 7
1 Ko mirihy, hera ho zakaeñe.
“不可判断其他人，否则你也会被判断。
2 Ami’ty fizakañe izakà’ areo ty anjakañe anahareo, naho ty fañaranañe añarana’ areo ro añaranañe ama’areo.
你们论断其他人的标准，其他人就会用这标准论断你，你们用什么标准衡量他人，他人也必同样衡量你。
3 Akore te biribirie’o ty ahetse am-pihaino’ ondatio, fe tsy isa’o i boda am-pihaino’oy?
为什么你只看到兄弟眼中的木屑，却不理会自己眼中的梁木？
4 Akore ty anoa’o am’indatiy, ty hoe: Eo heike, hañifihako o ahetse am-pihaino’oo; te mone hehe ty boda am-pihaino’o ao?
若你自己眼中有梁木，怎能对兄弟说：‘让我除掉你眼中的木屑’呢？
5 Soamiatreke! Ahifiho añe hey o boda a’ maso’oo, izay irehe vaho hahafibiretse, hañifike i ahetse am-pihainon-drañe’oy.
这就是伪君子的行为！要先拿走你眼中的梁木，才能看清楚，才有资格除掉兄弟眼中的木屑。
6 Ko atolotse ami’ty amboa ty hena miavake, naho ko apoke aolon-dambo eo o hange’ areoo ke ho vazañe’e; hera hitolike handrimitse azo.
不要把圣物丢给狗，也不要把你们的珍珠丢给猪，这样猪就不会将其践踏，狗就不会转过来攻击你们。
7 Mihalalia aman’Añahare, le ho tolorañe, mikodebea le hahaoniñe, mampikonkòña le hisokafañe;
如果你求，自会给你； 如果你寻找，就会找到； 如果你敲门，门就会为你打开。
8 amy te songa mahazo ze mihalaly, hahaisake ty mitsoeke; vaho ho sokafañe ty mitrehentreheñe.
因为凡祈求必得到，寻找必寻见，敲门必开门。
9 Ia ama’areo, naho ipaia’ ty ana’e mofo, ro hañomey aze vato?
如果你的儿子向你要饼，你会给他石头吗？
10 Ke ihalalia’e fiañe, ro hanozoa’e mereñe?
如果他要鱼，你会给他蛇吗？
11 Aa ndra te raty nahareo ro mahay mifampanjotso raha soa, sandrake t’i Rae’ areo andindìñe ao ro hanolotse i Arofo’e Soa amo mihalaly ama’eo.
即使你们中的邪恶之人，尚且知道把好东西送给儿女，何况你们的天父，自然更会把好东西赐给祈求之人。
12 Aa ndra inoñ’ inoñe ty tea’ areo hanoe’ ondaty ama’areo, anò am’iereo. Fa izay t’i Hake naho ty tsaram-pitoky.
所以，在对待其他人时，要用你希望他们对待你的方式，这就是律法和先知们的律法。
13 Iziliho i làlambey maifitsey, fa mivañavaña ty lalambey naho laleke ty lalañe mb’am-piantoañe mb’eo vaho maro ty mimoake ao.
进入必经窄门，只有通往灭亡之门才会大敞大开，道路宽阔，那是很多人都会走的路。
14 Mizìtse ty lalam-bey naho mikitìtse ty oloñoloñe mañity mb’an-kaveloñe mb’eo; Tsy ampeampe ty mahaoniñe aze.
但通往生命之门狭窄，道路难行，那是寥寥几人会走的路。
15 Itaò o mpitoky vìlañe miheo mb’ama’ areo am-bolon’ añondrio, te mone amboa romotse ty am-po ao.
小心假先知！他们披着羊皮出现，内心却是残暴的狼。
16 O sata’eo ro hahafohinañe iareo; potore’ ondaty am-patike hao ty valoboke? Ke amo farehetseo ty sakoañe?
通过果实就可以辨认它们：荆棘中如何摘到葡萄？蒺藜中如何看到无花果？
17 Hene mamoa voa soa ze hatae soa, naho fonga mamoa voa raty ty hatae mimontamontañe.
所以，好树结好果，坏树结坏果；
18 Tsy mete mamoa voa raty ty hatae soa, naho tsy lefe’ ty hatae raty ty hamoa voa soa.
好树不能结坏果，坏树也不能结好果。
19 Hene forototoeñe añ’afo ao ze hatae tsy mamoa voa soa,
不结好果之树，必会被砍下丢在火中。
20 aa le o voa’eo, toe o sata’eo, ty hahafohinañe iareo.
因此你们凭其果子就可以认出他们来。
21 Amy te tsy ze fonga manao amako ty hoe: Talè, ro himoake amy fifehean-dikerañey, fa ze manao o satrin-dRaeko an-dindìñeo ty hizilike am-pifehean-dikerañey ao.
不是每个人喊我‘主啊，主啊！’，就都能进入天国，唯有遵行天父圣意，才能进入。
22 Amy andro zay maro ty hanao amako ty hoe: O Talè, Talè, tsy i tahina’oy hao ty nitokia’ay? naho i tahina’oy ty nañaria’ay kokolampa, mbore i tahina’oy ty nanoa’ay raha tsitantane maro?
到审判日那天，必有许多人对我说：‘主啊，主啊，难道我们没有以你的名预言，以你的名驱赶魔鬼，以你的名行神迹？’
23 F’ie hanoako ty hoe: Le lia’e tsy nifàntako nahareo, misitaha amako ty mpitolon-tsereke retia.
但我会告诉他们：我从来不认识你们，你们这些作恶之人，走开吧！
24 Aa ze hene mahajanjiñe o volako rezao naho itoloña’e, ro razañeko amy t’indaty mahihitse nañoreñe anjomba an-damilamy.
所以，凡听见我的话并遵行之人，才是聪明之人，他们会在结实的岩石上修建房屋。
25 Nikojojojoaha’ i orañey, naho nifofoha’ o tiokeo, f’ie tsy nirotsake, amy te lamilamy ty mananta’e.
无论是倾盆大雨、大水泛滥、狂风呼啸，这房屋都不会倒塌，因为它稳稳修在结实的岩石之上。
26 Ze mahajanjiñe o volakoo, fe tsy tarè’e, le hambañe amy t’indaty minèñe nañoren-traño am-paseñe.
凡听我这番言语却不遵行，就如将房屋盖在沙土上的愚人。
27 Nilihitse i orañey, nitorotositse i sorotombakey, namaoke i trañoy i tiokey, naho nihotrake vaho havaràta ty fideboña’e.
雨淋、水冲和风吹会摇撼他们的房屋，房子会倒塌，而且很彻底。”
28 Ie nitsara i entañe zay t’Iesoà, le hene nilatsa amy fañoha’ey;
耶稣讲完这番话，民众都惊奇他的训诫。
29 amy te an-kaozaram-bey i fitaroña’ey, tsy nanahake o androanavi’ iareoo.
因为耶稣教导他们的样子更像权威之人，而非他们熟悉的宗教老师。
