Matio 6
1 Mitaòa, hera hanoe’ areo añatrefa’ ondatio o fatariha’ areoo, hitsiriria’ iareo, f’ie ho po-tambe aman-dRae’ areo andindìñe ao.
“你们要小心，不可将善事行在人的面前，故意叫他们看见，若是这样，就不能得你们天父的赏赐了。
2 Ie mitolon-kavantañañe, ko mikoi-dava ndra mitioke trompetra hiaolo azo manahake o soamiatrekeo fa anoe’ iereo an-dalañeo naho an-tsena ey o falalà’ iareoo soa te ho isa’ ondaty. Eka! to ty asako ama’o t’ie fa nandrambe tambe.
所以，你施舍的时候，不可在你前面吹号，像那假冒为善的人在会堂里和街道上所行的，故意要得人的荣耀。我实在告诉你们，他们已经得了他们的赏赐。
3 F’ihe naho manao fatarihañe, ko ampahafohineñe ty fità’o havia ty anoem-pità’o havana
你施舍的时候，不要叫左手知道右手所做的，
4 soa te hihaja i fatariha’oy; le i Rae’o mahavazoho añ’etake ro hanambe azo.
要叫你施舍的事行在暗中。你父在暗中察看，必然报答你。”
5 Ie mihalaly irehe, ko mañonjom-peo, le ko manao soamiatreke lonjetse, mpitea halaly am-pitontonañe ao naho an-kotson-kiririsa ey, miloloke an-dreham-piriñake hijanjiña’ ondaty hilombofa’e. Eka! to t’itaroñako t’ie fa aman-tambe.
“你们祷告的时候，不可像那假冒为善的人，爱站在会堂里和十字路口上祷告，故意叫人看见。我实在告诉你们，他们已经得了他们的赏赐。
6 Fa ihe, naho miloloke, miziliha am-pandrea’o ao le agabeño ty lala’o, naho milolofa aman-dRae’o am-bangiñe ao, vaho ho tambezen-dRae’o mivazoho añ’ etake ao.
你祷告的时候，要进你的内屋，关上门，祷告你在暗中的父；你父在暗中察看，必然报答你。
7 Inahareo ka, naho mihalaly, ko mibeobeoke manahake o tsereheñeo, ie atao’iereo ho janjiñeñe ty amo figaradadàha’ iareoo.
你们祷告，不可像外邦人，用许多重复话，他们以为话多了必蒙垂听。
8 Aa le ko itsikombeañe. Ami’te arofoanan-dRae’ areo andindiñe ao o enta’ areoo aolo’ ty ihalalia’areo?
你们不可效法他们；因为你们没有祈求以先，你们所需用的，你们的父早已知道了。
9 Inao ty hilolofa’ areo: Ry Rae’ay andindiñe ao, ho masiñeñe ty tahina’o.
所以，你们祷告要这样说： 我们在天上的父： 愿人都尊你的名为圣。
10 Ho tahieñe ty fifehea’o, hanoeñe an-dindiñe ao naho an-tane atoy o satri’oo.
愿你的国降临； 愿你的旨意行在地上， 如同行在天上。
11 Atoloro anay nainai’e ty mahakama’ay,
我们日用的饮食，今日赐给我们。
12 Apoho o tahi’aio, manahake ty ihevea’ay o anaña’ay hakeoo.
免我们的债， 如同我们免了人的债。
13 Ko minday anay mb’an-kaozaram-panjiziañe, fa kalaño amy ze atao raty, [toe Azo ty fifeheañe, ty haozarañe vaho ty engeñe nainai’e.] Amene.
不叫我们遇见试探； 救我们脱离凶恶。 因为国度、权柄、荣耀，全是你的， 直到永远。阿们！
14 Naho hevè’ areo ty hakeo’ ondaty, le ho hahà’ i Rae’areo andindìñey ka o tahi’areoo.
“你们饶恕人的过犯，你们的天父也必饶恕你们的过犯；
15 Fe naho tsy apo’ areo ty hakeo’ ondaty, tsy ho hahàn-dRae’areo o tahi’areoo.
你们不饶恕人的过犯，你们的天父也必不饶恕你们的过犯。”
16 Ie mililitse, ko manao laharam-pandalàn-tsoamiatreke, mañamonjetse laharañe hisenge te mililitse añatrefa’ ondaty. Eka! to t’itaroñako t’ie fa nahazo tambe.
“你们禁食的时候，不可像那假冒为善的人，脸上带着愁容；因为他们把脸弄得难看，故意叫人看出他们是禁食。我实在告诉你们，他们已经得了他们的赏赐。
17 F’ihe, naho mililitse sasao ty añ’ambone’o;
你禁食的时候，要梳头洗脸，
18 tsy mone ho oni’ ondaty t’ie mililitse, naho tsy t’i Rae’o añ’etake ao, vaho i Rae’o mahavazoho an-kafits’aoy ro hanambe azo.
不叫人看出你禁食来，只叫你暗中的父看见；你父在暗中察看，必然报答你。”
19 Ko mitolom-pamotry vara an-tane atoy, habotse’ ty oletse naho ty eno, ndra hipoñafa’ ty mpikizo hañaoke.
“不要为自己积攒财宝在地上；地上有虫子咬，能锈坏，也有贼挖窟窿来偷。
20 Mañajà vara andindìñ’ ao, ami’ty tsy hagedra’ ty oletse naho ty eno, mbore tsy ho gorobahe’ ty mpikizo hamaoke;
只要积攒财宝在天上；天上没有虫子咬，不能锈坏，也没有贼挖窟窿来偷。
21 fa ami’ty nampipoha’o o vara’oo, ao ka ty arofo’o.
因为你的财宝在哪里，你的心也在那里。”
22 Failo’ ty sandry ty fihaino’o, ie vantam-pañente o fihaino’oo le tsy haieñe ty sandri’o.
“眼睛就是身上的灯。你的眼睛若了亮，全身就光明；
23 Aa naho mitsikirike o fihaino’oo, le himoromoroñe iaby ty vata’o; ie maieñe ty zava ama’o ao, le hene haieñe o lala’oo!
你的眼睛若昏花，全身就黑暗。你里头的光若黑暗了，那黑暗是何等大呢！”
24 Tsy eo ty mahafitoroñe talè roe, hera ho falai’e ty raike naho hikokoa’e ty raike, ke hiasia’e ty raike vaho sirikae’e ty raike; tsy lefe’areo toroñeñe t’i Andrianañahare naho ty voatse toy.
“一个人不能事奉两个主；不是恶这个、爱那个，就是重这个、轻那个。你们不能又事奉 神，又事奉玛门。”
25 Inao ty itaroñako, Ko marimarihe’ areo ty havelo’areo, ty ho kamae’ areo ndra ty hinoma’ areo, vaho ty sandri’ areo, ty hisafora’ areo. Tsy likoare’ ty troke hao ty mahakama, naho ty sandriñe ty sikiñe?
“所以我告诉你们，不要为生命忧虑吃什么，喝什么；为身体忧虑穿什么。生命不胜于饮食吗？身体不胜于衣裳吗？
26 Heheke o voron-dikerañeo: tsy mitongy, tsy mandrofotse vaho tsy mañoroñe an-driha, fa fahana’ i Rae’areo onjoneñey. Tsy sarotse te am’iereo v’inahareoo?
你们看那天上的飞鸟，也不种，也不收，也不积蓄在仓里，你们的天父尚且养活它。你们不比飞鸟贵重得多吗？
27 Ia ama’ areo, te mahimahiñe ro mahatovoñe ty haabo’e kiho raike?
你们哪一个能用思虑使寿数多加一刻呢？
28 Aa ino ty marikarihañe amo saroñeo? Birèto o befelañe an-tetekeo, ty fitiri’e; ie tsy mandrorotse, tsy manenoñe,
何必为衣裳忧虑呢？你想野地里的百合花怎么长起来；它也不劳苦，也不纺线。
29 fe itaroñako te, ndra i Solomona ami’ty enge’e iaby, tsy nihamiñe manahake ty raike ama’e.
然而我告诉你们，就是所罗门极荣华的时候，他所穿戴的，还不如这花一朵呢！
30 Aa naho izay ty ampisikinan’ Añahare ty vinda am-bare mizorazora ao, ie maindoñe androany naho miheatse vaho ahifike an-toñake ao hamaray; tsy mandikoatse izay hao nahareo ry kede fatokisañe?
你们这小信的人哪！野地里的草今天还在，明天就丢在炉里， 神还给它这样的妆饰，何况你们呢！
31 Aa kanao izay ty itarean’ Añahare, ko mihakahaka manao ty hoe: Ino ty ho hane’ay? ndra, Ino ty ho nome’ay? ndra ino ty ho sikina’ay,
所以，不要忧虑说，吃什么？喝什么？穿什么？
32 amy t’ie hene paie’ o sandriñeo, vaho arofoanan-dRae’ areo ze paia’ areo iaby.
这都是外邦人所求的。你们需用的这一切东西，你们的天父是知道的。
33 Tsoeho hey i Fifehean’ Añaharey naho ty havantaña’e; vaho hene hatolotse anahareo.
你们要先求他的国和他的义，这些东西都要加给你们了。
34 Ko angovitañe ty hamaraiñe, fa ho vazobazore’ i hamaraiñey o azeo. Tsahatse ty andro o haembera’eo.
所以，不要为明天忧虑，因为明天自有明天的忧虑；一天的难处一天当就够了。”
