Matio 26
1 Ie nagado’ Iesoà i hene tsara zay, le hoe re amo mpiama’eo:
耶稣说完了这一切，就对门徒说：
2 Fohi’ areo naho modo ty roe andro le ho tondroke i Fihelañey vaho hasese am-pità’ o Jiosio mb’ an-katae mb’eo i Ana’ ondatiy.
“你们知道两天之后就是逾越节，人子将要被交给其他人，钉在十字架上。”
3 Ie amy zao nifanontoñe an-kiririsan’ anjomba’ i talèm-pisoroñey o mpisorom-beio, naho o Androanavi’ ondatio, Kaiafa ty tahina’ i talè henane zay,
届时，祭司长和民间的长老会聚集在大祭司该亚法的官邸处，
4 nikinia hitsepake Iesoà am-pamañahiañe vaho hañohofan-doza.
他们商议如何用虚假的借口逮捕耶稣，把他杀害。
5 Fe hoe iareo: Tsy hanoeñe amy sabadidakey, hera hidabahorake ondatio.
不过他们说：“不可在节日下手，免得引起民众暴动。”
6 Ie e Kefare-hananià, añ’anjomba’ i Simona angamae ao t’i Iesoà,
在伯大尼期间，耶稣住在曾患麻风的西门家里，
7 le nisitsitse mb’ ama’e ty rakemba ninday menake saro-bily am-pitavoña vaho nadoa’e añambone’e eo t’ie nidegañe am-pandambañañe eo.
有一个女人拿着一瓶珍贵的香膏前来，当耶稣坐着时，女人就把他倒在耶稣的头上。
8 Fe nitorifiha’ o ila’eo
门徒看见了就很生气，说：“为什么这样浪费呢？
9 fa inao mete ho naletake ami’ty vili’e ambone i solikey naho nanolorañe o rarakeo.
这香膏可以卖很多钱，接济穷人。”
10 Iesoà, ie maharofoanañe ze he’e mioza aman’ inoñ’ inoñe, nanao ty hoe: Maneseke ty rakemba tia hao nahareo? Ie nanao raha fanjàka naho nañasoa ahy!
耶稣知道了，就说：“何必为难这个女人呢？她为我做了一件美好之事。
11 Ama’ areo lomoñandro o rarakeo, fe tsy ho ama’ areo nainai’e iraho.
你们常与穷苦人在一起，但你们不会常与我在一起。
12 I fandeveñañe ahiy ty nañiliña’e solike amo sandrikoo.
她把这香膏浇在我身上，是为我的葬礼做准备。
13 Eka! to t’itaroñako te, ndra aia aia ami’ty voatse toy ty itaroñañe ty talili-soa toy, le hitaliliañe i nanoe’ey ho fitiahiañe ahiy.
我告诉你们实话，这福音无论传到世界何处，这女人的行为都会被传讲，被后人所纪念。”
14 Le nimb’amo mpisorom-beio mb’eo ty raike amy folo-ro’ amby rey, i atao Jodasy nte-Keriote,
这时候，十二门徒中的一人，即加略人犹大，跑去见祭司长，说：
15 le hoe re: Inoñe ty hanambeza’ areo ahy te aseseko ama’ areo t’i Iesoà. Aa le nilahare’ iareo ty drala volafoty telo-polo.
“如果我把他交给你们，付我多少钱？”他们给了他三十个银币。
16 Nifototse amy zay, t’ie nipay ty hanesehañe aze.
从那时候起，他就一直在找机会把耶稣交给他们。
17 Ie tañ’andro valoha’ ty fañambenañe i Sabadidake Mofo-tsy-aman-Dalivaiy, le niheo mb’amy Iesoà mb’eo o mpiama’eo nanao ty hoe: Aia ty hañalankaña’ay ho azo ty hikamañe i Fihelañey?
除酵节的第一天，门徒前来问耶稣：“我们应该在哪里为你预备逾越节的晚餐，请吩咐。”
18 le nanoa’e ty hoe: Akia, mb’an-drova ao mb’ami’ty indaty hanolo-batañe, le anò ty hoe: Hoe t’i Talè: An-titotse ty fotoako, le ama’o ao ty hañambenako i Fihelañey mindre amo mpiamakoo.
耶稣说：“你们到城里去见一个人，对他说，老师说：‘我的时候快到了，我将要在你的房子中，和我的门徒守逾越节。’”
19 Aa le nanoe’o mpiama’eo, vaho hinalanka’ iereo i Fihelañey.
门徒照耶稣的指示去做，预备好了逾越节的晚餐。
20 Naho hariva, nidegañe am-pandambañañe eo re mindre amy mpiama’e folo ro’amby rey.
到了晚上，耶稣和十二门徒一同吃晚餐。
21 Ie nikama, le nanoa’e ty hoe: Taroñeko ama’ areo te, hifotetse ahy ty raike ama’ areo.
用餐的过程中，耶稣说：“我告诉你们实话，你们中有一个人要出卖我。”
22 Niriroke iereo, sindre nanao ty hoe ama’e: O Talè, izaho hao?
众人非常沮丧，一个接一个地问他：“主啊，是我吗？”
23 Le hoe ty natoi’e: I mindre mampijon-tañañ’ amako am-ping’aoy ty handetak’ ahiko.
他回答：“那和我一同把手蘸在盘子里的人，就是要出卖我之人。
24 Hoe t’i Iesoà tam’ iereo: Toe hionjoñe mb’ amy pinatetse ty ama’ey i Ana’ ondatiy, fe hekoheko ami’ty indaty te ie ty nifoterañe i Ana’ ondatiy! Nisoa ho a’ indatiy te tsy naterake.
人子将如预言所述死去，他虽然会离世，但出卖人子的叛徒会面临祸端！这人如果没有生下来就好了。”
25 Hoe ty natoi’ i Jodasy nandentak’ azey: O Raby, izaho hao? Hoe re: Saontsi’o izay.
出卖耶稣的犹大说：“拉比，是我吗？”他说：“这是你说的。”
26 Ie nikama, nandrambe mofo t’i Iesoà, le nañandriañe, naho finola’e vaho nazotso’e amo mpiama’eo ami’ty hoe: Intoy, ikamao, sandriko toy.
大家开始吃东西了，耶稣拿起饼，祝福后将饼掰开，递给门徒，说：“你们拿去吃吧，这是我的身体。”
27 Rinambe’e i fitoviy, nandrenge an-dRae’e, le nazotso’e am’iereo vaho nanao ty hoe: Ikamao, inahareo iaby.
耶稣又拿起杯子，祝福后递给他们，说：“你们拿去喝吧，
28 Lioko ami’ty fañina vao toy, ty hadoañe ho ami’ty maro ho fañeferan-kakeo.
这是我立约的血，血是为众人而流，让罪过得以救赎。
29 Taroñeko ama’ areo te, tsy hinomako ka ty voka’ i vahey ampara’ ty andro hinomako aze vao mindre ama’areo am-pifehean-dikerañ’ ao.
我告诉你们，从今以后我不会再喝这葡萄酒，直到我和你们在我父的国度中喝新酒的那一天。”
30 Niavotse iereo, nimb’ am-bohi-Oliva mb’eo.
随后他们吟唱，然后离开去往橄榄山。
31 Le hoe t’i Iesoà tamo mpiama’eo: Hene hanahelo ty amako nahareo te anito-hale, fa pinatetse te, Ho lafaeko ty mpiarake le hiparaitake o añondrio.
这时候耶稣对他们说：“今天晚上，你们都会放弃我，因为经文上记着：‘我要击打牧人，羊群就彻底散了。’
32 Naho fa nitroatse amy havilasiy iraho, le hiaolo anahareo mb’e Galilia añe.
我复活以后，要比你们先到加利利去。”
33 Tinoi’ i Petera ty hoe: Ndra t’ie sindre hioje ty ama’o, izaho tsy ho lendeñe.
彼得对他说：“就算所有人都放弃你，我也绝不会放弃。”
34 Hoe t’i Iesoà: Eka! to t’itaroñako, Aolo’ ty kekeo akoholahy an-kaleñe itoy, le ihe ty hitety ahy in-telo.
耶稣对他说：“我告诉你实话，今天晚上鸡叫以前，你会有三次不认我。”
35 Hoe t’i Petera ama’e: Naho alahatse t’ie hindre havetrake ama’o, izaho tsy hitety azo. Nanoe’ o mpiama’e iabio ka izay.
彼得对他说：“就算必须与你一同死，我也决不会不认你。”其他门徒也都这样说。
36 Le nindre am’iereo mb’an-toetse atao Getsemane ao t’i Iesoà vaho nanao ty hoe amy mpiama’e rey: Miambesara etoa hey, fa homb’ey hoek’ ey iraho hihalaly.
耶稣和门徒来到一个名叫客西马尼的地方。他对门徒说：“你们坐在这里，我要到那边去祷告。”
37 Nendese’e t’i Petera naho i ana’ i Zebedio roe rey, naho namototse ho monjetse vaho embetse.
他带了彼得和西庇太的两个儿子一起去，感到痛苦难过。
38 Le hoe re tam’ iereo, Manahelo, te hikenkañe ty fiaiko. Ikalaño naho mitraofa fijilovañe amako.
他对他们说：“我感到非常悲哀，这感觉仿佛要杀了我，你们留在这里，和我一同守候。”
39 Nivike mora mb’eo re, niankotrake an-daharañe, le nihalaly ty hoe: Ry Raeko, naho mete; apitsoho amako ty fitovy toy; fe tsy ty lahako, fa o satri’oo.
他稍往前走几步，把脸俯伏在地上，祷告说：“我的父啊！如果可能，求你让这痛苦离开我，但不要管我的想法，只要照你的旨意。”
40 Nimb’amy mpiama’e rey mb’eo re, le zoe’e nirotse, vaho nanao ty hoe amy Petera: Hete! tsy nete niharo fijilo amako ora raike hao nahareo?
耶稣回到门徒那里，看见他们都睡着了，就对彼得说：“你们难道不能保持清醒，等我哪怕一小时吗？
41 Mijilova naho mihalalia, hera hifoake am-panjiziañ’ ao; toe manatry ty troke, fe mavozo ty sandriñe.
清醒地进行祷告，以免被诱惑征服。你们心中虽然有意愿，但身体却是软弱的。”
42 Nimb’eo indraike re nihalaly ty hoe: Naho tsy mahaloly ty fitovy toy amako, naho tsy nòmeko, le hanoeñe abey o satri’oo.
他又再次走开，祷告说：“我父啊！如果这痛苦无法摆脱，一定要我饮下，就愿成全你的旨意。”
43 Tampetse izay, nibalike re le zoe’e mirotse iereo fa nigibeñe o fihaino’ iareoo.
他再回来的时候，看见门徒睡着了，因为他们十分疲倦。
44 Nenga’e indraike le nimb’eo nihalaly i tsaray fañintelo’e;
他又离开他们，第三次去祷告，说了同样的话。
45 vaho niheo mb’amo mpiama’eo, nanao ty hoe: Mirota henaneo, mitofà; Inge fa antitotse i nifotoañañey te haseseke an-tañam-panan-kakeo i Ana’ ondatiy.
然后他回到门徒那里，对他们说：“你们还在睡觉休息吗？看呐，时候到了，人子即将被交给罪人之手。
46 Mitroara, antao, heheke fa etoañ’ i hifotetse ahiy.
起来，我们走吧！出卖我的人来了。”
47 Ie mbe nisaontsy, le niloneake eo t’i Jodasy, mpiamy folo ro’amby rey, reketse firimboñañe amam-pibara naho karavantsy, ie nahitri’ o mpisorom-beio vaho o roandria’ ondatio.
耶稣还在说话之时，十二门徒中的犹大，带着一大群手拿刀棒之人赶来，他们都是由祭司长和民间长老派来。
48 F’ie nitolora’ i nifotetse azey famantarañe, ty hoe: Ze orofako, ie ty ho tsepahe’ areo.
叛徒和他们约了一个暗号，说：“我亲吻谁，谁就是耶稣，你们可以抓住他了。”
49 Niharinè’e amy zao t’i Iesoà, le nanoa’e ty hoe: Akore, Raby, le norofa’e.
他立刻前来对耶稣说：“拉比，你好。”接着就亲吻他。
50 Hoe t’i Iesoà ama’e: Ino o nanoe’oo, Rañetse? Nomb’eo iereo, nañity fitañe amy Iesoà, nitsepake aze.
耶稣对他说：“朋友，你要做的事，就做吧！”于是那些人上前动手拿住耶稣，逮捕了他。
51 Ingo, te nahiti’ ty mpiamy Iesoà ty fità’e nanàrike ty fibara’e naho nibira ty mpitoro’ i talèm-pisoroñey, nampikitsike ty ravembia’e,
与耶稣同行的一人伸手拔出刀，砍了大祭司仆人一刀，削掉他的一只耳朵。
52 le hoe t’i Iesoà tama’e, Ampiliro an-traño’e ao o meso’oo, fa ho rotsahem-pibara ty mitam-pibara.
耶稣对他说：“把你的刀收回原处！凡动刀者必死于刀下。
53 He atao’o te tsy mahatoka an-dRaeko henaneo naho havotra’e etoa ty Lejionan’ Anjely mandikoatse ty folo-ro’amby?
你知道吗？我可以求我父，他马上就会给我派超过十二个团的天使下来。
54 Fe aia amy zay ty hahaheneke i Sokitse Masiñey? amy te zao i nisafiriañey.
但如果这样，经文上预言必然发生之事，就无法应验。”
55 Añe izay le hoe t’i Iesoà tamy màroy: Niakatse hañoridañe malaso, minday fibara naho karavantsy hitsepake ahy hao nahareo? Tsy nitoboke añ’ anjomban’ Añahare ao handro an-kandro nañoke anahareo tsy amam-pañembetse hao iraho.
这时，耶稣对众人说：“你们带着刀棒赶来，是把我当作危险的罪犯捉拿吗？我天天坐在殿里教导众人，你们却没有逮捕我。
56 F’ie toe hene anoeñe, hañenefañe ty sinoki’ o mpitokio. Le fonga nienga aze o mpiama’eo, nibioñe.
但这整件事却应验了先知书上所述。”之后，门徒都离开他逃跑了。
57 Nasese’ iareo mb’añ’anjomba’ i Kaiafa talèm-pisoroñe mb’eo t’i Iesoà, ie fa vory ao o Androanavio naho o Fariseoo.
那些人逮捕了耶稣，把他押去见大祭司该亚法，宗教老师和长老都已经聚集在那里了。
58 Nañorike aze trehantreha’e t’i Petera pak’ an-kiririsa’ i talèm-pisoroñey, le nizilike ao vaho nitobòke marine o mpitoroñeo hahaoniñe ze hizò.
彼得远远跟着耶稣，进入大祭司的官邸，然后和差役坐在一起，想看看事情怎样了结。
59 Nipay mpanao dramotse o mpisorom-beio naho i fivory iabiy hanisy Iesoà hañoho-doza ama’e,
祭司长和全体公议会成员都想找假证供来控告耶稣，想要把他处死。
60 f’ie tsy nahaoniñe, ndra te naneseañe mpanao kitomboke maro hiatreatre Iesoà. Fara’e pok’eo ty mpitalily vìlañe roe
虽然有许多人前来作假证供，却找不着证据。最后有两个人前来说：
61 nanao ty hoe: Vinola’ i tìañe ty hoe: Maharotsake i Anjomban’ Añaharey iraho vaho hamboatse aze indraike naho afake telo andro.
“这人说过：‘我可以拆毁上帝的神庙，三日之内又把它建造起来。’”
62 Niongake amy zao i talèm-pisoroñey, nanao ty hoe: Tsy mahatoiñe v’iheo, amo iseseha’ iereoo?
大祭司便站起来，对耶稣说：“你为什么不回答？这些人的证词，你有什么好辩解的？”
63 Fe nianjiñe avao t’i Iesoà. Le hoe i talèm-pisoroñey ama’e: Ampifantàko aman’ Añahare veloñe irehe ty hivolañe ama’ay naho ihe i Norizañe, Anan’ Añaharey.
耶稣沉默。大祭司又对他说：“以永生上帝之名，你要起誓，告诉我们你是不是弥赛亚，上帝的儿子？”
64 Le hoe t’i Iesoà tama’e: Ie nisaontsie’o; fe itaroñako te ho isa’ areo i Ana’ ondaty miambesatse am-pitàn-kavanan-kaozarañ’ ey miheo mb’etoañe amo rahon-dikerañeo.
耶稣回答：“这只是你说的，我要告诉你们，从今以后，你们将看见人子，坐在至高者右边，驾着天上的云降临。”
65 Rinia’ i talèm-pisoroñey o saro’eo le nanao ty hoe: Niteratera an’Andrianañahare itia, ino ty ipaian-tika valolombeloñe ka? Songa jinanji’ areo i fiteratera’e an’Andrianañahare,
大祭司撕开他的衣服，说：“他说了亵渎之语，我们还需要什么证人呢？你们现在听见了这亵渎之言。
66 akore ty fisafiri’ areo te hanoeñe? Natoi’ iereo ty hoe: Mañeva havetrake re.
你们的裁定是什么？”他们回答：“他有罪，他该死。”
67 Le nandrora’ iereo ty lahara’e naho finofo’ iereo ty lambosi’e, vaho rinarateha’ ty ila’e,
于是他们向他的脸上吐唾沫，用拳头打他，也有人用掌掴他，
68 nanao ty hoe: Ry Norizañe, mitokia; Ia ty nandafa Azo?
说：“弥赛亚啊，向我们说预言吧！是谁打你呢？”
69 Nijohañe am-pimoahan-kiririsa eo t’i Petera, le nimb’ama’e mb’eo ty mpitoro-ampela nanao ty hoe: Toy nitraoke am’ Iesoà nte-Galilia irehe!
彼得坐在外面的院子里，有一个婢女走过来对他说：“你也是和加利利人耶稣一伙的。”
70 Nandañitse añatrefa’ iereo iaby t’i Petera. ie nanao ty hoe: O rakembao, nofiko o enta’oo.
彼得却当众否认，说：“我不知道你说什么。”
71 Ie nizilik’ amy lalambeiy mb’eo, le nahatrea aze ka ty mpitoro-ampela raike, nanao ty hoe amo nijohajohañeo: Nindre amy Iesoà nte Nazareta t’indaty tia-hòeke.
他回到庭院的门口，又有一个婢女看见他，对里面的人说：“这人和拿撒勒人耶稣是一伙的。”
72 Nitety Iesoà am-panta indraike t’i Petera, nanao ty hoe te namoea’e ondatiy.
彼得再次否认，并且发誓说：“我不认识那个人。”
73 Tsipaepae’ izay, nisitse mb’eo o nijohajohañeo, nanao ty hoe amy Petera: Toe mpiamy fiosoña’ i Mpitokiy irehe, adodea’ o fisaontsi’oo te mpiam’iareo.
过了一会，站在外面的一人走过来对他说：“你的确是他们中的一员，一听你的口音就认出来了。”
74 Namototse nitety naho nifatse re nanao te tsy nifànta’e ndra mbia indatiy. Inay amy zao i kekeon’ akoholahiy.
彼得就发咒起誓说：“我不认识那个人。”此时忽然传来鸡叫。
75 Nitiahi’ i Petera i saontsi’ Iesoày, te aolo’ i kekeoy ro hitety ahy in-telo. Niakatse añe re nangoihoy an-kafairam-piaiñe.
彼得想起耶稣所说的话：“今天晚上鸡叫以前，你会有三次不认我。”于是他就跑出去痛哭。
