< Matio 24 >
1 Aa ie nienga i Anjomban’ Añaharey t’i Iesoà, naho nañavelo mb’eo, le niharivoa’ o mpiama’eo hampisamba’ iareo aze o traño añ’anjomban’ Añahareo.
耶稣出了圣殿,正走的时候,门徒进前来,把殿宇指给他看。
2 Hoe re: Hene isa’ areo o ey hoek’eio! Eka! to t’itaroñako te fonga harotsake vaho tsy hadoñe eo ty vato raike mitongoa ami’ty raike.
耶稣对他们说:“你们不是看见这殿宇吗?我实在告诉你们,将来在这里没有一块石头留在石头上,不被拆毁了。”
3 Ie niambesatse ambohi’ Oliva am-pitalakesañe i Anjomban’ Añaharey, le natola’ i Petera, i Jaona naho i Andrea, nañontane aze ty hoe: Mbia te ho tondroke irezay? naho inoñe ty ho vilo’ te hifetsake i he’e tsaraeñey, he mbia ty hamotora’e naho mbia ty figadoña’ ty tane toiy vaho i fitotsaha’oy? (aiōn )
耶稣在橄榄山上坐着,门徒暗暗地来说:“请告诉我们,什么时候有这些事?你降临和世界的末了有什么预兆呢?” (aiōn )
4 Natoi’ Iesoà ty hoe: Mitaòa tsy hampandifihe’ ondaty.
耶稣回答说:“你们要谨慎,免得有人迷惑你们。
5 Amy te maro ty ho pok’eo ami’ty añarako hanao ty hoe: Izaho i Norizañey, hampandrifitse ty maro.
因为将来有好些人冒我的名来,说:‘我是基督’,并且要迷惑许多人。
6 Ry koahe, Naho mahajanjiñ’ aly naho firimboñam-balobohòke, le mitaoa tsy ho dereñe, amy te tsy mahay tsy ho tondroke, fe mboe tsy ie i figadoñañey.
你们也要听见打仗和打仗的风声,总不要惊慌;因为这些事是必须有的,只是末期还没有到。
7 Hitroatse hiatreatre ty fifeheañe ty fifeheañe, naho ty fifelehañe ty fifelehañe, naho ho eo ty fivalitaboahañe jabajaba, naho san-kasalikoañe hampioje, vaho fanginiginihan-tane an-koe.
民要攻打民,国要攻打国;多处必有饥荒、地震。
8 Fifotoram-pitsongoan’ ampela irezay.
这都是灾难的起头。
9 Ie ho tantalieñe mb’an-tsamporeraheñe naho havetreke, hinjè’ ze kila fifeheañe ty ami’ty añarako.
那时,人要把你们陷在患难里,也要杀害你们;你们又要为我的名被万民恨恶。
10 Ho embetse ty maro, hifampikinia vaho hifampiloroloro.
那时,必有许多人跌倒,也要彼此陷害,彼此恨恶;
11 Hitroatse ty mpitoki-vìlañe, hampandifike ty maro,
且有好些假先知起来,迷惑多人。
12 ie mitombo ty haloloañe le hangodafotse ty fikokoa’ i màroy.
只因不法的事增多,许多人的爱心才渐渐冷淡了。
13 Ho rombaheñe ze mahafifeake pak’am-para’e.
惟有忍耐到底的,必然得救。
14 Hanitsike ty tane toy ty fitaroñañe ty Talili-soa toy, ho fitaliliañe ahy amo kila fifeheañeo, izay vaho ho tondroke i figadoñañey.
这天国的福音要传遍天下,对万民作见证,然后末期才来到。”
15 Zao i Norizam-Bilañey, ie i Hativàñe Mandrotsake nampisaontsieñe i Daniele, mijagarodoñe amy tsy mete ijohañañey. Mandrendreha ry mpamaky;
“你们看见先知但以理所说的‘那行毁坏可憎的’站在圣地(读这经的人须要会意)。
16 Ie amy zay, ry e Iehodào, miherereaha mb’am-bohitse añe.
那时,在犹太的,应当逃到山上;
17 Asoao tsy hizotso handrambe raha an-traño’e ao ty an-tafo traño ey.
在房上的,不要下来拿家里的东西;
18 Asoao tsy hibalike hipay ty saro’e ty an-teteke añe.
在田里的,也不要回去取衣裳。
19 Feh’ ohatse amo mivesatseo naho amo mampinonoo amy andro rezay.
当那些日子,怀孕的和奶孩子的有祸了。
20 Mihalalia aman’Añahare te tsy ho ami’ty andro Sabata ty filaisa’ areo,
你们应当祈求,叫你们逃走的时候,不遇见冬天或是安息日。
21 amy te ho lako fisotriañe henane zay, ze mbe tsy nitendreke boak’ am-pifotora’ ty tane toy pake henanekeo, Aiy! le tsy hahereñe ka.
因为那时必有大灾难,从世界的起头直到如今,没有这样的灾难,后来也必没有。
22 Aa naho tsy nitomòreñe i andro rezay, le tsy ho nanjo nofotse ho rombaheñe, fe ty amo jinoboñeo le tsy ampeampe i andro rezay.
若不减少那日子,凡有血气的总没有一个得救的;只是为选民,那日子必减少了。
23 Ie henane zay, naho eo ty hanao ty hoe ama’ areo: Hehe intoy i Norizañey, ndra Indroa; ko miantoke.
那时,若有人对你们说:‘基督在这里’,或说:‘基督在那里’,你们不要信!
24 Amy te hiongake o mpisare norizañeo naho o mpisare mpitokio, hanolo-tsahàtse naho hadabàñe jabajaba t’ie, naho nimete, ho nampanjike o jinoboñeo.
因为假基督、假先知将要起来,显大神迹、大奇事,倘若能行,连选民也就迷惑了。
25 Aa naho talilie’ iereo te, Inai-ie an-jerezere tane añe. Ko miakatse mb’eo; ndra, Inay, an-traño bangiñe ao; ko miantoke.
看哪,我预先告诉你们了。
26 Inao, fa nitaroñako aolo ty hifetsaha’e.
若有人对你们说:‘看哪,基督在旷野里’,你们不要出去!或说:‘看哪,基督在内屋中’,你们不要信!
27 Le hoe t’i Iesoà amo mpiama’eo: Manàhake ty fihirifa’ ty helatse atiñanañe añe vaho isake ahandrefañe eñe, ty hitotsaha’ i Ana’ ondatiy.
闪电从东边发出,直照到西边。人子降临也要这样。
28 Fa amy ze idoña’ ty lolo ty itontona’ o koàkeo.
尸首在哪里,鹰也必聚在那里。”
29 Ie henane zay, naho tampetse ty hasilofeñe amy andro rey, le haieñe i àndroy, naho tsy homei’ i volañey ty hazavà’e; hihintsañe hirik’ andindìñe eñe o vasiañeo vaho hiezeñezeñe ty valobohò’ i likerañeio;
“那些日子的灾难一过去, 日头就变黑了, 月亮也不放光, 众星要从天上坠落, 天势都要震动。
30 Le hisodehañe andindìñe ey ty vilo’ i Ana’ ondatiy, naho hene hirovetse ze foko’ i taney, vaho ho isa’ iereo ty fitotsaha’ i Ana’ ondatiy amo rahon-dikerañeo mindre ami’ty valobohoke ra’elahy naho am-bintañe maharevendreveñe.
那时,人子的兆头要显在天上,地上的万族都要哀哭。他们要看见人子,有能力,有大荣耀,驾着天上的云降临。
31 Hampihitrife’e ami’ty antsiva ra’elahy naho am-pazake abo o anjeli’eo, hanontoñe o jinoboñeo hirike amo tiok-efa’ i likerañey, boak’ añolon-dindiñe eñe pak’añ’ila’e ka.
他要差遣使者,用号筒的大声,将他的选民,从四方,从天这边到天那边,都招聚了来。”
32 Rendreho ty fandrazaña’ i sakoañey; ie isa’areo o singa’eo naho o rave’e mibotibotio, le fohi’ areo t’ie mitotoke
“你们可以从无花果树学个比方:当树枝发嫩长叶的时候,你们就知道夏天近了。
这样,你们看见这一切的事,也该知道人子近了,正在门口了。
34 Eka! to t’itaroñako te tsy ho modo ty sa toy, ampara’ t’ie heneke iaby.
我实在告诉你们,这世代还没有过去,这些事都要成就。
35 Hihelañe añe i likerañey naho ty tane toy.
天地要废去,我的话却不能废去。”
36 Mboe tsy eo ty mahaisake i àndroy ndra i oray; tsy o anjelin-dikerañeo, fa t’i Rae avao.
“但那日子,那时辰,没有人知道,连天上的使者也不知道,子也不知道,惟独父知道。
37 Hoe ty tinovo’ Iesoà amo mpiama’eo: Hambañe amy faha’ i Noey, o andro’ i Ana’ ondatiio.
挪亚的日子怎样,人子降临也要怎样。
38 Manahake te tañ’ andro taolo’ i fiepoepoan-dranoy, nikama naho ninoñe iereo, namokatse naho nanaranake ampara’ i andro niziliha’ i Noe amy lakam-poloaiiy ao,
当洪水以前的日子,人照常吃喝嫁娶,直到挪亚进方舟的那日;
39 le tsy napota’ iereo naho tsy nisorotombahe’ i fiepoepoañey ze namongotse iareo; hoe zay ty hitotsaha’ i Ana’ ondatiy.
不知不觉洪水来了,把他们全都冲去。人子降临也要这样。
40 Ie amy zay, roe lahy ty hiava an-tetek’ ey, ho rambeseñe ty raike, hapoke ty raike.
那时,两个人在田里,取去一个,撇下一个。
41 Ampela roe ty handisañe am-pandisanañe eo, ho rambeseñe ty raike, hadoñe ty raike.
两个女人推磨,取去一个,撇下一个。
42 Le hoe t’i Iesoà amo mpiama’eo: Aa le mijilova: amy te mbe tsy nioni’ areo ty ora hihavia’ i Talè’ areoy.
所以,你们要警醒,因为不知道你们的主是哪一天来到。
43 Rendreho zao t’ie nahaoniñe ty ora ho nipoteaha’ ty malaso, le ho nijilo; le tsy ho nenga’e poñafeñe i anjomba’ey.
家主若知道几更天有贼来,就必警醒,不容人挖透房屋;这是你们所知道的。
44 Aa le mihentseña amy te tsy fohi’ areo ty ora hitotsaha’ i Ana’ ondatiy.
所以,你们也要预备,因为你们想不到的时候,人子就来了。”
45 Akore ty heve’areo ty amy mpitoroñe migahiñe naho mahihitse, ie nampifehe’ ty talè’e o keleia’eo, hamahana’e mahakama ami’ty fotoa’e?
“谁是忠心有见识的仆人,为主人所派,管理家里的人,按时分粮给他们呢?
46 Haha ty mpitoroñe zoe’ i talè’ey manao izay ami’ty fiavi’e.
主人来到,看见他这样行,那仆人就有福了。
47 Eka! to t’itaroñako, te hampifehe’e aze o keleia’eo.
我实在告诉你们,主人要派他管理一切所有的。
48 Fa naho tsivokatse i mpitoroñey, ie mitsakore an-tro’e ao ty hoe, Miesoñe ty fiavi’ i talèkoy;
倘若那恶仆心里说:‘我的主人必来得迟’,
49 naho mamototse mandafa o mpitoro’ i talè’eo, vaho mitrao-pigenoke naho finoñe amo màhakeo,
就动手打他的同伴,又和酒醉的人一同吃喝。
50 le hipoteake ami’ty andro tsy itamà’e aze naho ami’ty ora mahatakèke aze i talè’ey,
在想不到的日子,不知道的时辰,那仆人的主人要来,
51 le haitoa’e naho hapo’e an-toe’ o mpamañahio ty anjara’e; fangololoihañe naho fikodrìta-nife ty ho ao.
重重地处治他,定他和假冒为善的人同罪;在那里必要哀哭切齿了。”