Matio 23
1 Le nitaroñe’ Iesoà amy lahialeñey naho amo mpiama’eo,
然后，耶稣对民众和门徒说：
2 ty hoe: Fiambesa’ o Fariseoo naho o Androanavio ty fiambesa’ i Mosè;
“宗教老师和法利赛人负责解读摩西的律法，
3 ze itsara’e, ambeno naho ano; fe ko oriheñe o fepè’ iareo ndra o sata’ iareoo, amy t’ie misaontsy fa tsy manao.
凡他们吩咐你们所做之事，你们都要遵行和谨守，但不可效法他们的行为，因为他们不会实践所宣扬的事情。
4 Mitakàroke iereo, manolotse voròngo jabajaba saro-jinie’ ty soro’ ondaty, f’ie mifoneñe tsy hañonjoñe ndra ty rambom-pitàñe hameve aze.
他们把重担捆起来，压在人的肩头，但自己却一个指头也不肯动。
5 Fonga anoe’ iereo ho fisambañe o fitoloña’ iareoo; itare’ iereo ty kontra’iareo, naho halavae’ iereo o lifin-tsarimbo’ iareoo.
他们所做的一切都只是做给人看，把经文的匣子做大，把他们衣服的流苏做长，
6 Tea’ iereo ty hàndre an-dohà’e eo amo sabadidakeoo, naho ty ampiambesareñe aolo am-pivory ao,
他们喜欢筵席上的首位、会堂里的高位，
7 naho ty mibaboke an-damoke ao, vaho ty hikanjiañe ty hoe: Raby.
他们喜欢民众在市场向他们问安，称呼他们为‘拉比’
8 Fe ko irie’areo te hanoeñe ty hoe Talè, amy te raike ty Talè’ areo, vaho mpiroahalahy iaby nahareo.
然而不要让人们称你为‘拉比’，因为只有一人是你们的老师，其他人都是兄弟。
9 Tsy ho kanjie’ areo ty hoe Rae t’indaty an-tane atoy, fa raike t’i Rae’ areo, i andindìñey.
不要称呼世上之人为父，因为只有一位为你们之父，就是天父。
10 Tsy hatao Mpiaolo ka nahareo, fa raike ty Mpiaolo’ areo, i Norizañey.
也不要让人们称你为老师，因为只有一位是你们之师，那就是弥赛亚。
11 Ty bey ama’areo ty hitoroñe anahareo.
你们中间最伟大之人，必做你们的仆人。
12 Harèke ty mitoabotse, haonjoñe ty miambane.
凡自称伟大的人，必被看轻，凡自己谦卑者，必被称为伟大。
13 Hankàñe ama’ areo Fariseo naho Androanavio, ty mpamañahy! amy te agabe’ areo am’ondatio i fifehean-dikerañey; tsy imoaha’ areo, le sebañe’ areo tsy himoake ao o te hizilikeo.
虚伪的宗教老师和法利赛人呐，你们即将面临灾祸！你们在人面前关了天国之门，自己不进去，还拦着想要进去之人。
14 Hankàñe ama’ areo Fariseo naho Androanavio, ty mpamañahy! Abotse’ areo naho infanjara’ areo ty hanaña’ o vantotseo ami’ty kora-lava. Aa le ho fandilovañ’ ela ty anahareo.
15 Mañariary riake naho tane nahareo hamehe ty tro’ ondaty raike ho ami’ty fiantofa’areo, ie mivahotse ao le fa indroe’ i taoloy ty haratia’e. (Geenna g1067)
虚伪的宗教老师和法利赛人呐，你们即将面临灾祸！你们走遍海洋陆地，只为让人入教。但当其他人入了教，你们却使他沦为哥和拿之子，比你们有过之而不及。 (Geenna g1067)
16 Hankàñe ama’ areo ry fifañosoña’ ty goa, ie atao’ areo ty hoe: Tsy hañavake ty mifanta amy anjomban’ Añaharey, fe azi’areo hañavake ty mifanta aman-dra inoñ’ inoñe natokañe ami’ty firafi’ i anjomban’ Añaharey!
你们说：‘凡指着神庙起誓，皆无用处，凡指着神庙的金子起誓，必须遵守。’这样说多么愚蠢，你们就是盲人啊！
17 Ry ondaty dagola naho goao! ty aia ty ambone, o raha natokan-ko amy anjombay, ke i anjombay?
你们这些盲目的愚昧人，到底是金子伟大，还是赋予黄金神圣地位的神庙伟大？
18 Le tsy ampañavaha’areo ka ty mifanta amy kitreliy, fe azi’areo hañenga ty mifanta amy engaeñe amy kitreliy.
你们又说：‘凡指着祭坛起誓，皆无用处，但指着坛上的祭物起誓，必须遵守。’
19 Ty goa; aia ty ambone, i engaeñey hera i kitreliy, i engay ke i anjombay?
盲目之人呐！到底是祭物伟大，还是赋予祭物上帝圣的祭坛伟大？
20 Ty mifanta amy kitreliy mifanta ama’e naho amy ze he’e ama’e.
所以，凡指着祭坛起誓，他就是指着祭坛和其上的一切起誓；
指着神庙起誓，就是指着神庙和住在里面的上帝起誓；
22 Ze mifanta amy fiambesan’ Añaharey, mifanta ama’e naho amy mpiambesatse ama’ey.
指天起誓，就是指着上帝宝座和宝座上的上帝起誓。
23 Hankàñe ama’ areo, Fariseo naho Androanavio, Asese’ areo ty faha-folo’ o añam-poretrakeo, ty beañe, naho ty taikombelahy, fe apo’ areo ty vente’ o lili’ i Hake zao: ty fatarihañe, ty hatò, naho ty figahiñañe; toe hanoeñe i lily rezay fe tsy handikofañe o ila’eo.
虚伪的宗教老师和法利赛人呐，你们即将面临灾祸！你们把十分之一的薄荷、茴香和孜然献祭，却忽略律法上更重要的内容：正义、怜悯和信任。固然献出十分之一的财富很重要，但你们忘记了其他事情。
24 Ry tirim-piaolo goa, mpanatavañe lale-dronono vaho mpampigedran-drameva.
你们这些盲目的向导，你们滤掉了水中的蚊虫，却把骆驼吞下去。
25 Hankàñe ama’ areo, Fariseo naho Androanavio, ty mpamañahy! Liove’ areo alafe’e ty fitovy naho ty akalañe, f’ie lifo-katramo naho haleorañe ty ao.
虚伪的宗教老师和法利赛人呐，你们即将面临灾祸！你们清洗了杯子和盘子的外在，内在却满是贪婪和自我放纵。
26 Ty mpamañahy, liovo hey ty am-po’e ao, le halio ka ty alafe’e.
瞎眼的法利赛人呐，先把杯和盘的里面洗净，才能让外面也干净。
27 Hankàñe ama’ areo, Fariseo naho Androanavio, ty mpamañahy! fa mpihambañe amo kibory nifotieñeo, ie fanjàka ho a ondatio ty alafe’e eo, fe minitse taolan-dolo naho hativàñe ty ao.
虚伪的宗教老师和法利赛人呐，你们即将面临灾祸！你们就是这样，
28 Ie mieva h’ondaty vañoñe añatrefa’ ondatio, te mone atsa-pamañahiañe vaho halo-tsereke ty an-tro’ areo ao.
外表看来像正人君子，内在却充满虚伪和邪恶。
29 Hankàñe ama’ areo, mpamañahy, Fariseo naho Androanavio! Fa aore’ areo ty lona’ o mpitokio naho volovoloe’ areo ty kibori’ o mahitio,
虚伪的宗教老师和法利赛人呐，你们即将面临灾祸！你建造坟墓纪念先知，装饰漂亮的坟墓。
30 vaho manao ty hoe: Naho teo zahay tañ’ andron-droae’ay le tsy ho nomei’ay ty hañohofan-doza amo mpitokio.
你们说：‘我们若活在祖先的时代，决不会和先知一样流血。’
31 Aa le mpitalily vatañe t’ie ana’ o mpamono mpitokio.
但这样说，你们就是指证自己就是杀害先知之人的子孙。
32 Fanoe’ areo o satan-droae’ areoo.
那么，用你们祖先的方法完成这一切吧！
33 Ty mereñe! Tariran-dapetake, akore ty hipotitsiha’ areo ty fa’ i tsikeokeokey naho tsy mitolike am-pisolohoañe? (Geenna g1067)
你们就是蛇，就是毒蛇所生，你们怎能逃脱定罪的审判呢？ (Geenna g1067)
34 Aa le: Inao, hañitrifako mpitoky naho mahihitse naho Androanavy; ho vonoe’ areo ty ila’e, ho lafae’ areo am-pivori’ areo ao ty ila’e, vaho ho horidañe’ areo an-tanañe pak’an-drova.
我派先知、智慧人和宗教老师到你们那里，但有的你们要杀害，钉在十字架上，有的你们要在会堂里鞭打，从这城追到那城。
35 Soa te hene hafetsake ama’ areo ze lio miavake nadoañe an-tane atoy, mifototse ami’ty lio’ i Abela vañoñey, pak’ami’ty lio’ i Zakaria ana’ i Barakia vinono’ areo añivo’ i anjomban’ Añaharey naho i kitreliy.
所有义人流在地上的血， 从义人亚伯到你们在神庙和祭坛之间所杀的巴拉加的儿子赛迦利亚，都归到你们身上。
36 Eka! to t’itaroñako te, hidoñe ami’ty tariratse toy i he’e zay,
告诉你们吧，这一切的后果必落在这代人的身上。
37 naho am’ Ierosaleme, mpamono mpitoky, naho manintake o niraheñeo; impire hao ty nisalalako hatontoñe o ana’oo, hambañe ami’ty anontona’ ty rene akoho o ana’e ambanen’ ela’eo, fe tsy nimete nahareo!
耶路撒冷啊，耶路撒冷，你们杀害先知，又用石头把派过去的人杀害。我屡次想招聚你的民众，如母鸡将小鸡招到翅膀下，只是你们不愿意。
38 Aa le hengañe mangoakoake ama’areo o anjomba’areoo;
你看，你们的家必成为一片荒芜，彻底空荡荡。
39 Eka! itaroñako te tsy ho oni’ areo iraho henane zao, ampara’ te hanoe’ areo ty hoe: Andriañeñe ty mitotsak’ ami’ty tahina’ Iehovà!
我告诉你们，从今后你们一定见不到我，直到那一天你们说：‘愿上帝保佑那位以主的名义来的。’”
