Matio 21
1 Ie nañarine Ierosaleme, naho nandoake e Beit-Pagè, Ambohi-Oliva eo, le nirahe’ Iesoà ty roe amo mpiama’eo,
耶稣和门徒将近耶路撒冷，到了伯法其，在橄榄山那里。
2 ami’ty hoe: Akia mb’amo mikijoly ey hoek’ ey, le ho oni’ areo amy zao ty borìke mirohy rekets’ ana’e, hahao, vaho tantalio mb’amako mb’etoa.
耶稣就打发两个门徒，对他们说：“你们往对面村子里去，必看见一匹驴拴在那里，还有驴驹同在一处；你们解开，牵到我这里来。
3 Ie isaontsia’ t’indaty ndra inoñ’ inoñe, le irehafo te ipaia’ i Talè, vaho havotso’e homb’eo amy zao.
若有人对你们说什么，你们就说：‘主要用它。’那人必立时让你们牵来。
4 I he’e zay, hañenefañe i nampisaontsieñe i mpitokiy ty hoe:
这事成就是要应验先知的话，说：
5 Taroño ty anak’ ampela’ i Tsione: Inge mb’ama’o mb’eo ty Mpanjaka’o, vantañe naho lahifihaty, mireke, miningitse tamanam-borìke, ami’ty kondam-borìke, ana’ ty borìke-vave,
要对锡安的居民说： 看哪，你的王来到你这里， 是温柔的，又骑着驴， 就是骑着驴驹子。”
6 Aa le nimb’eo iereo, nanao i nitoroa’ Iesoày,
门徒就照耶稣所吩咐的去行，
7 Nente’ iereo i borìke rekets’ ana’ey, le nandafiha’ ty ila’e ty akanjo naho saro’iareo naho niningitse ama’e t’i Iesoà, vaho nionjoñe mb’eo
牵了驴和驴驹来，把自己的衣服搭在上面，耶稣就骑上。
8 Nandamike o saravi’eo an-dalañe eo ty ila’ i màroy, le nibira singan-katae ty ila’e ze nahifike eo ka. O aolo’eo naho o am-boho’e eo
众人多半把衣服铺在路上；还有人砍下树枝来铺在路上。
9 songa nikaike ty hoe: Hosana, ry Mpañaha ty voatse toy; Andriañeñe ty mitotsake ami’ty tahina‘Iehovà; Hosana, Mpandromba’ay; Honjonen-drehe andindìñe añe naho an-tane atoy!
前行后随的众人喊着说： 和散那归于大卫的子孙！ 奉主名来的是应当称颂的！ 高高在上和散那！
10 Ie nizilike e Ierosaleme ao t’i Iesoà le nangetseketseke iaby i rovay, nanao ty hoe: Ia v’izao?
耶稣既进了耶路撒冷，合城都惊动了，说：“这是谁？”
11 Le nifanao ty hoe ondatio: Iesoà, Mpitoky, nte-Nazareta’ i Galiliay.
众人说：“这是加利利拿撒勒的先知耶稣。”
12 Nizilike añ’Anjomban’ Añahare ao t’i Iesoà le nitendreke mpanao balike, le navalitaboa’e o tihim-panakalo volao, naho ty fitoboha’ o mpandetake dehoo,
耶稣进了 神的殿，赶出殿里一切做买卖的人，推倒兑换银钱之人的桌子，和卖鸽子之人的凳子，
13 vaho nanoa’e ty hoe: Hoe ty pinatetse: Hatao anjombam-pitalahoa’ ze hene fifeheañe ty Akibako, te mone lakatom-piaroteñe ty nanoa’ areo aze.
对他们说：“经上记着说： 我的殿必称为祷告的殿， 你们倒使它成为贼窝了。”
14 Le nimb’ama’e añ’Anjomba ao o feio naho o kepekeo vaho jinanga’e.
在殿里有瞎子、瘸子到耶稣跟前，他就治好了他们。
15 Niheo mb’eo o mpisorom-beio naho o Androanavio hisamba o raha fanjàka nanoe’eo, ie nikoikoike añ’anjomba ao o ajajao nanao ty hoe: Rengeñe t’i Anan’ Añahare. F’ie ninjea’ o Androanavio,
祭司长和文士看见耶稣所行的奇事，又见小孩子在殿里喊着说：“和散那归于大卫的子孙！”就甚恼怒，
16 ami’ty hoe: Tsy janji’o hao ty volàñe’ o retiañe? Tinoi’e ty hoe: Eka mahatsanon-draho! Tsy vinaki’ areo hao ty hoe, Hirik’am-bavan’ ajaja naho ajajamena ty nañoreña’o haozarañe?
对他说：“这些人所说的，你听见了吗？”耶稣说：“是的。经上说‘你从婴孩和吃奶的口中完全了赞美’的话，你们没有念过吗？”
17 Nienga re, niavotse mb’e Betania mb’eo naho nialeñe ao, vaho nampalangese’e am’iereo i Fifehean-Dikerañey.
于是离开他们，出城到伯大尼去，在那里住宿。
18 Ie maraindraiñe, nibalike mb’an-drova mb’eo, nisaliko;
早晨回城的时候，他饿了，
19 Niisa’e ty sakoañe añ’olon-dalañe ey le nitotofa’e, fe tsy nanjò ama’e naho tsy raveñe avao, vaho nanoa’e ty hoe: Le lia’e tsy hiboaham-boa ka. Tsipaepae izay, niforejeje i sakoañey. (aiōn g165)
看见路旁有一棵无花果树，就走到跟前，在树上找不着什么，不过有叶子，就对树说：“从今以后，你永不结果子。”那无花果树就立刻枯干了。 (aiōn g165)
20 Vereñe o mpiama’eo te nahaoniñe izay le nanao ty hoe: Inoñe ty nampangèñe i sakoañey anianik’ avao?
门徒看见了，便希奇说：“无花果树怎么立刻枯干了呢？”
21 Tinoi’ Iesoà ty hoe: Ie ama-patokisañe, tsy mifejofejo, le tsy vaho o sakoañeo ty hanoe’o zao, fa naho lilie’ areo o vohitse eroio ty hoe: Miavota, mivaridìña andriak’ añe, le hanoe’e.
耶稣回答说：“我实在告诉你们，你们若有信心，不疑惑，不但能行无花果树上所行的事，就是对这座山说：‘你挪开此地，投在海里！’也必成就。
22 Ndra inoñ’inoñe ihalalia’ areo te milolok’ am-patokisañe, le ho azo’ areo.
你们祷告，无论求什么，只要信，就必得着。”
23 Nizilike añ’anjomban’ Añahare ao re hañoke le nimb’ama’e mb’eo o roandriañeo naho o mpisorom-beio naho o mpifehe’ ondatioo nanao ty hoe: Ami’ty lili’ia ty anoa’o zao? Ia ty nanolots’Azo o haozarañe zao?
耶稣进了殿，正教训人的时候，祭司长和民间的长老来问他说：“你仗着什么权柄做这些事？给你这权柄的是谁呢？”
24 Tinoi’ Iesoà ty hoe: Ontane raike ka ty hañontaneako anahareo, toiño i ahikoy, le hitaroñako ty lily anoeko zao.
耶稣回答说：“我也要问你们一句话，你们若告诉我，我就告诉你们我仗着什么权柄做这些事。
25 Ty filipora’ i Jaona, boak’aia? hirik’ andindìñe ao hao ke boak’ am’ondatio? Niñeoñeoñe ty hoe iereo, Ino ty hanoen-tika? naho manao ty hoe tika: Hirik’ andindiñe ao, le hivolaña’e ty hoe: Aa vaho akore t’ie tsy niantofa’ areo?
约翰的洗礼是从哪里来的？是从天上来的？是从人间来的呢？”他们彼此商议说：“我们若说‘从天上来’，他必对我们说：‘这样，你们为什么不信他呢？’
26 ke manao ty hoe tika: Boak’ama’ ondaty, ie ihembañan-tika fa songa miantoke te mpitoky t’i Jaona?
若说‘从人间来’，我们又怕百姓，因为他们都以约翰为先知。”
27 Aa le hoe iereo, Tsy fohi’ay. Le hoe re: Izaho ka tsy hanoro anahareo ty lily itoroñako irezay.
于是回答耶稣说：“我们不知道。”耶稣说：“我也不告诉你们我仗着什么权柄做这些事。”
28 Aa akore ty heve’ areo? Teo t’indaty aman’ ana-dahy roe: nimb’ ami’ty raike re nanao ty hoe: Akia anake, mañalahalà an-tetem-baheko ao te anito.
又说：“一个人有两个儿子。他来对大儿子说：‘我儿，你今天到葡萄园里去做工。’
29 Hoe ty natoi’e, Aiy! tsy satriko izay. F’ie añe naneñeñe le nimb’eo.
他回答说：‘我不去’，以后自己懊悔，就去了。
30 Nimb’ami’ty raike ka re, nanao i hoe zay. Nanoiñe ty hoe re: Intoy iraho, Aba. F’ie tsy nimbeo.
又来对小儿子也是这样说。他回答说：‘父啊，我去’，他却不去。
31 Aa, ia amy roe rey ty nanao ty satrin’ arofon-drae’e? Hoe iereo tama’e: I valoha’ey. Le hoe t’i Iesoà: Eka! to t’itaroñako te hiaolo anahareo mb’am-pifehean-dikerañe ao o piaroteñe naho tsimirirañeo,
你们想，这两个儿子是哪一个遵行父命呢？”他们说：“大儿子。”耶稣说：“我实在告诉你们，税吏和娼妓倒比你们先进 神的国。
32 amy te niheo mb’ama’ areo an-dalam-bantañe t’i Jaona, fe tsy niantofa’ areo. Natoky aze ka o piaroteñeo naho o karapiloo; ie niisa’areo izay, le mbe tsy nitolike an-tsoloho avao hiantok’ aze.
因为约翰遵着义路到你们这里来，你们却不信他；税吏和娼妓倒信他。你们看见了，后来还是不懊悔去信他。”
33 Inao ty razan-drehake ty ami’ty mpambole: Teo t’indaty aman-kasy nañalahala tetembahe, nañarokatoha’e fefe, nañoreña’e fitalakesañ’ abo, naho nihalia’e fipiritan-divay, le nafanto’e amo mpitoroñeo vaho nienga mb’eo.
“你们再听一个比喻：有个家主栽了一个葡萄园，周围圈上篱笆，里面挖了一个压酒池，盖了一座楼，租给园户，就往外国去了。
34 Ie tsatoke ty sam-panontonan-tsabo, le nahitri’e mb’amo mpiavao mb’eo o mpitoro’eo hangalake i vara’ey.
收果子的时候近了，就打发仆人到园户那里去收果子。
35 Fe tsinepa’ o mpamboleo o mpitoro’eo, trinabotrabo’ iereo ty valoha’e, vinono ty faharoe, vaho finetsam-bato ty fahatelo.
园户拿住仆人，打了一个，杀了一个，用石头打死一个。
36 Nañirake mpitoroñe indraike re, maro te amy valoha’ey, fe hambañe amy teoy ty nanoañe iareo.
主人又打发别的仆人去，比先前更多；园户还是照样待他们。
37 Fara’e, nasangitri’e am’iereo i ana-dahi’ey ami’ty hoe: Hera hiasia’ iareo i anakoy.
后来打发他的儿子到他们那里去，意思说：‘他们必尊敬我的儿子。’
38 Ie nitrea’ o mpiavao i ana’ey, le nikinia ty hoe: Intoy i mpandovay, antao hañè-doza ama’e, handovan-tika i taney.
不料，园户看见他儿子，就彼此说：‘这是承受产业的。来吧，我们杀他，占他的产业！’
39 Aa le rinambe’ iereo naho navokovoko’ iereo alafe’ i tetekey vaho navetrake.
他们就拿住他，推出葡萄园外，杀了。
40 Aa ie pok’eo i talèn-tanem-bahey, hatao’e akore iareo?
园主来的时候要怎样处治这些园户呢？”
41 Le hoe iereo tama’e: Ty amo lo-tserekeo, ho zamane’e an-keloke, le hatolo’e ami’ty mpiava ila’e i tanem-bahe’ey, hitolora’ iareo an-tsa-do’e ty voka’e.
他们说：“要下毒手除灭那些恶人，将葡萄园另租给那按着时候交果子的园户。”
42 Hoe t’i Iesoà tam’ iereo: Tsy vinaki’ areo hao i Sokitse Masiñe manao ty hoe: I vato nadò’ o mpandranjioy le fa lohan-kotsoke; boak’am’ Iehovà izay, fiain-tane am-pihaino’ay?
耶稣说：“经上写着： 匠人所弃的石头 已作了房角的头块石头。 这是主所做的， 在我们眼中看为希奇。 这经你们没有念过吗？
43 Aa le itaroñako te hasintake ama’ areo i fifehean-dikerañey le hatolotse ami’ty fifeheañe mahavokatse.
所以我告诉你们， 神的国必从你们夺去，赐给那能结果子的百姓。
44 Haretsake ambane ze mihotrake ami’ty vato toy; le ho foifoy ty ideboña’e.
谁掉在这石头上，必要跌碎；这石头掉在谁的身上，就要把谁砸得稀烂。”
45 Nahajanjiñe o fandrazañañeo o mpisorom-beio naho o Fariseoo, le naharendreke t’ie o tsinara’eo.
祭司长和法利赛人听见他的比喻，就看出他是指着他们说的。
46 Aa le nipay hitsepake aze iereo, fe nimarimariheñe i lahialeñey, ie nitañe aze ho mpitoky.
他们想要捉拿他，只是怕众人，因为众人以他为先知。
