Matio 10
1 Tsinikao’ Iesoà i mpiama’e folo ro’amby rey naho nomea’e lily amo anga-draty iabio, hañariañe irezay, vaho hampijangañe ze hene hasilofañe naho ze arete-mandrambañe.
耶稣叫了十二门徒来，赐给他们力量，可以赶出污灵和医治各种疾病、各种病症。
2 Zao ty tahina’ i folo ro’amby nitokaveñe Firaheñe rey: I Simona atao Petera, naho i Andrea rahalahi’e;
十二门徒的名字如下：首先是西门（又名彼得）、西门的弟弟安得烈、西庇太的儿子雅各，雅各的弟弟约翰、
3 i Filipo naho i Bartolomeo; Iakobe naho i Jaona rahalahi’e ana’ i Zebedeele; i Tomasy naho i Mat’tý, ie nifohiñe ho mpampisongo mpangalak’ana’e; Iakobe ana’ i Alofey naho i Tereose;
腓力、巴多罗迈、多马、税吏马太、亚勒腓的儿子雅各、达太、
4 i Simona nte Kanana, vaho i Joda Askareiotà nifotetse azey.
激进派的西门和之后出卖耶稣的加略人犹大。
5 Nirahe’ Iesoà i folo ro’amby rezay le nafanto’e ami’ty hoe: Ko mañavelo mb’an-tane’ o kilakila ondatio, vaho ko migodañe mb’ an-drova’ o nte Samariao.
耶稣让这十二个人出门，嘱咐他们：“不要去异教徒那里，撒玛利亚人的城市也要避开。
6 Akia mb’amo añondry nandrike amy anjomba’ Israeleio.
你们要造访的，是以色列那些迷途之羊。
7 Taroño am’iereo te ho heneke i fifehean-dikerañey.
你们要一边走一边宣扬：天国将近。
8 Jangaño o marareo, ampolio amo vilasio ty haveloñe, liovo o angamaeo, mañaria kokolampa; le ko mandrambe sara, fa am-patarihañe ty nahazoa’ areo, matariha ka.
要医治患者，让死人复活，治愈麻风病人，赶走魔鬼。你们免费获得这样的能力，也要免费送给别人。
9 Ko mamotry vola-mena ndra vola-foty; ndra vara an-kontra’ areo;
你们的口袋中不要携带金、银、铜钱。
10 ndra sikiñe halimbe, ndra hana, ndra kobaiñe am-pita’areo; amy te mañeva rima mahaeneñe ty mpièke.
一路不要带着行囊或两件披风，不要穿鞋或带手杖，因为劳作之人值得获得支持。
11 Amy ze tanàñe ndra rova iziliha’ areo, añontaneo, ia t’indaty vañoñe ama’e, le mitambara ao ampara’ te mienga.
无论走进哪座城市或乡村，都要问那里有谁遵循良善之道，然后住一段时间再离开。
12 Ie mizilike añ’anjomba ao, ampanintsiño ami’ty hoe: Hanintsiñe ty anjomba toy, naho Fañanintsiñe amy ze hene mpimoneñe ama’e.
你走进这些人的房屋后，要向他们祝福。
13 Ie mañeva i anjombay, le ho ama’e i fañanintsi’ areoy, f’ie tsy mañeva le himpoly ama’ areo i fañanintsi’ areoy.
如果这屋配得上，你们的平安就必将落入屋中；如果这屋配不上，你们的平安仍随你而行。
14 Naho eo ty tsy mampihova, tsy mañaoñe anahareo, le avoto i anjombay vaho ahintsaño ty deboke am-pandia’ areo.
如果有人不欢迎你们，不听你们的话，那就离开那个房子或那个城，一边走一边抖掉脚上的灰尘。
15 Eka! to t’itaroñako te soa ho a i Sodoma naho i Gomora amy andro zay te amy rovay.
实话告诉你，在审判日那天，索多玛和蛾摩拉也不会遭受这么多的痛苦。
16 Inao, ahitriko hoe añondry añivo amboa-romotse nahareo; aa le mahihira hoe mereñe vaho manoa hatso-pon-deho.
现在，我派你们出去，就好比羊走进狼群。所以你们要像蛇一样聪明，像鸽子一样无害。
17 Itaò ondatio, fa tsy am-pivori’ iareo naho amo anjomba fitontona’ iareoo ty aneseañe anahareo,
要小心，因为有人要把你们送到公议会，会在会堂中鞭打你们。
18 fa amo mpifeheo naho amo mpanjakao, hahafitaroña’ areo ahy am’ iereo naho amo kilakila’ondatio.
因为我的缘故，你们还会被带到统治者和君主面前，向他们和异教徒作证。
19 Ie tsepahe’ iereo, ko aliheñe amy ze ho saontsie’ areo, fa hatolotse amy ora paiañe azey ty ho saontsie’ areo.
你们被捕之时，用不着担心说什么和怎么说，因为那时你们必会在恰当之时说出恰当之语。
20 Tsy inahareo ty hisaontsy, fa i Arofo-Masin-dRaekoy ty hitsara añama’areo.
因为那时说话之人并非你们，而是你们的天父之灵，他通过你们在说话。
21 Hasesen-drahalahy ty rahalahi’e havetrake, naho ty rae ty ana’e; hitroatse aman-droae’e o anakeo, haneseke iareo ho koromaheñe.
兄弟会彼此背叛相残，父亲会出卖儿女，儿女要悖逆父母，害死他们。
22 Ho fañinjeañe naho fañembañañe amy ze hene fifeheañe nahareo ty ami’ty añarako, fa ze mahafeake pak’ amy figadoñañe nifantañañey ty ho rombaheñe.
你们坚持到最后，所以会被众人恨恶，然而忍耐到最后必会得救。
23 Ie horidañeñe ami’ty rova toy, mitribaña an-day mb’ami’ty ila’e. Eka! to t’itaroñako te, tsy ho tsitsi’ areo o rova’ Israeleo ampara’ te totsake i Ana’ ondatiy.
如果有人在城中迫害你们，就逃到其他城去。实话告诉你们，你们还没有走遍以色列各城之前，人子便已到来。
24 Tsy ambone’ i talè’ey ty mpiòke, naho tsy ambone’ i tompo’ey ty ondevo.
信徒不能比老师更伟大，奴仆也不能胜过主人。
25 Mahaeneñe i mpiokey te ho hambañe amy talè’ey, naho te hanahake i tompo’ey ty mpitoroñe. Aa naho natao’ iereo Baalzebobe i talèn’ anjombay, àntsake o ana’ i anjomba’eio.
学生若像老师，奴仆若像主人，就应该感到满足。如果一家之主被称为魔王别西卜，那么他的家人甚至可能会被称作更可怕的名字。
26 Ko ihembañañe, amy te tsy eo ty tsy haboake ndra mietake ze tsy hampahafohinañe.
所以不要怕他们。遮掩之事必会揭露，隐藏之事终将揭晓。
27 Ze itaroñako añ’ieñe ao, isaontsio an-kazavàñe ey; naho ze janji’areo an-dravembia, itseizo an-dalambey.
我在暗处告诉你们这一切，你们要在光明之处宣讲。你们听见的是耳语，但要在房顶上大声宣扬。
28 Ko mirevendreveñe amo mpamono sandriñeo f’ie tsy maha-vono arofo. Te mone eveño i maharotsake troke naho sandriñe an-tsikeokeok’ aoy. (Geenna g1067)
不要害怕那些在身体上杀死你、但不能在精神上杀死你的人。相反，要害怕那可以在哥和拿中摧毁你身体和精神的人。 (Geenna g1067)
29 Tsy aletake drala raike hao ty foly roe? Fe leo raike ama’e tsy hipoke an-tane naho tsy satrien-dRae’areo an-dindiñe ao.
两只麻雀能卖一个铜钱，如果天父不知道，就不会有一只麻雀落在地上。
30 Tsy fa niaheñe iaby hao ze maroin’ añambone’ areo?
天父甚至知道你们有多少根头发。
31 Ko mahimahiñe, ie lombolombo’ o folio.
所以不要怕，你们比一堆麻雀贵重得多。
32 Ze mañonjoñe ahy añatrefa’ ondatio, ty honjoneko añatrefan-dRaeko andindìñ’ ao.
凡在人前宣布承认我之人，我也会在天父面前承认他，
凡是在人前不认我的，我在天父面前也不会认他。
34 Ko atao’ areo te niavy hanese fañanintsiñe an-tane atoy iraho; tsy niavy hanese fañanintsiñe fa fibara.
你们不要以为我的到来，是为大地带来和平，我并非带来和平，而是刀剑。
35 Ty hampiavakavahañe ondatio ty nivotrahako atoy, ty ana-dahy aman-drae’e, ty anak-ampela aman-drene’e, ty vinanto-ampela aman-drafoza ampela’e
我的到来会让父与子对立，女儿与母亲的对立，媳妇与婆婆作对。
36 Ho rafelahi’ondaty o kokoa’eo,
你的敌人将是你的家人。
37 Tsy mañeva ahy ze mikoko rae ndra rene mandikoatse ahy, naho tsy mañeva ahy ze mikoko ana-dahy ndra anak-ampela mandikoatse ahy,
若你爱父母胜于爱我，便不配属于我；若你爱儿女胜于爱我，便不配属于我；
38 Tsy mañeva ahy ze tsy mandrambe i hatae ajale’ey vaho mañorik’ ahy.
如你不背起自己的十字架跟从我，便不配属于我。
39 Ze mpitea havelo ro hañanto aze, fe hitendreke aze ze mamoe’ay ty amako.
顾惜自己生命，必要失去生命；但为我牺牲生命，必得生命。
40 Ze mandrambe anahareo, mandrambe ahy, naho ze mandrambe ahy mandrambe i nañirake Ahiy.
人们欢迎你们，便是欢迎我，接待我之人，便是接待派我前来的天父。
41 Ze mandrambe mpitoky ami’ty tahina’ ty mpitoky, ro handrambe ty tambem-pitoky; ze mandrambe ty vañoñe ami’ty tahina’ ty vañoñe ro handrambe ty tambe’ i vañoñey.
人们如果因为先知的身份而欢迎他们，将获得与先知相同的奖励。人们如果欢迎正道之人，将获得与正道之人相同的奖励。
42 Ze manjotso rano manintsiñe am-pitovy ami’ty raike amo kedeke retoa ami’ty tahina’ ty Firaheko, Eka! to t’ivolañako t’ie tsy mbia ho motso tambe.
告诉你们实话，一个人如果给我的门徒一杯冰凉的水，即使是我最微不足道的那个门徒，也绝对获得他的赏赐。”
