Marka 9
1 Tinovo’e am’iereo ty hoe: Eka! to t’itaroñako te amo mijohañe etoañeo o tsy hitsope-kavilasy ampara’ te isa’e mitotsake ami’ty haozara’e i Fifehean’ Añahareio.
耶稣又对他们说：“我实在告诉你们，站在这里的，有人在没尝死味以前，必要看见 神的国大有能力临到。”
2 Ie añe ty eneñ’ andro, le nente’ Iesoà t’i Petera naho Iakobe vaho i Jaona nañambone vohitse abo mb’eo, nitolake, ie novaeñe aolo’ iereo eo.
过了六天，耶稣带着彼得、雅各、约翰暗暗地上了高山，就在他们面前变了形象，
3 Nireandreañe ty saro’e; nifoty mangotritriake hoe volovaso, hafotiañe tsy lefem-pikotriñe an-tane atoy.
衣服放光，极其洁白，地上漂布的，没有一个能漂得那样白。
4 Nisodehañe am’iereo t’i Elia naho i Mosè, vaho nifanaontsy am’ Iesoà.
忽然，有以利亚同摩西向他们显现，并且和耶稣说话。
5 Hoe t’i Petera tamy Iesoà: O Raby, fanjaka ty maha etoañe itika; apoho hamboara’ay kivoho telo: ty ho Azo, ty ho a i Mosè, vaho ty ho a i Elia;
彼得对耶稣说：“拉比，我们在这里真好！可以搭三座棚，一座为你，一座为摩西，一座为以利亚。”
6 fe tsy napota’e i nisaontsie’ey, fa nirevendreveñe.
彼得不知道说什么才好，因为他们甚是惧怕。
7 Le niboake eo ty rahoñe nañaloke iareo, vaho niboak’ amy rahoñey ty fiarañanañañe, nanao ty hoe: Anako kokoako itoy: Ijanjiño.
有一朵云彩来遮盖他们；也有声音从云彩里出来，说：“这是我的爱子，你们要听他。”
8 Tsipaepae izay, nañente iereo fe tsy nahaisake ia’ia am’iereo naho tsy Iesoà avao.
门徒忽然周围一看，不再见一人，只见耶稣同他们在那里。
9 Ie nizotso i vohitsey, le hinatahata’e tsy hitalily aman-dra ia’ia i niisa’ iareoy ampara’ te vañom-beloñe i Ana’ Ondatiy.
下山的时候，耶稣嘱咐他们说：“人子还没有从死里复活，你们不要将所看见的告诉人。”
10 Nahaja’ iereo an-troke ao i tsara zay vaho nifañontane i tsaraeñe hoe: Fivañonam-beloñey.
门徒将这话存记在心，彼此议论“从死里复活”是什么意思。
11 Le nañontanea’ iareo ty hoe: Akore ty fisaontsi’ o mpanoki-dilio te tsy mahay tsy ho avy aolo t’i Elia?
他们就问耶稣说：“文士为什么说以利亚必须先来？”
12 Hoe ty natoi’e: Toe avy aolo t’i Elia hañavao ze he’e; fe akore i nipatereñe i Ana’ Ondatiy t’ie tsy mete tsy silofen-draha maro vaho sirikaeñe?
耶稣说：“以利亚固然先来复兴万事；经上不是指着人子说，他要受许多的苦被人轻慢呢？
13 Fe itaroñako, toe niavy t’i Elia, le nanoeñe ama’e ze nisatrie’ iereo, hambañe amy nipaterañey.
我告诉你们，以利亚已经来了，他们也任意待他，正如经上所指着他的话。”
14 Nimpoly mb’amo mpiama’eo mb’eo iereo le nahaisake t’ie niarikoboña’ i lahialeñey, naho nanoa’ o mpanoki-dilio lie-drokoñe.
耶稣到了门徒那里，看见有许多人围着他们，又有文士和他们辩论。
15 Ie hene nahaisak’ aze i valobohokey le nilatsa vaho nivavatse mb’ama’e mb’eo hifañontane.
众人一见耶稣，都甚希奇，就跑上去问他的安。
16 Le hoe ty ontane’e am’iereo: Inoñe o ifandiera’ areoo?
耶稣问他们说：“你们和他们辩论的是什么？”
17 Hoe ty natoi’ ty boak’ amy màroy ao: O Rañandria, nenteko mb’ama’o ty anako niazo’ ty kokolampa mahagiñe aze.
众人中间有一个人回答说：“夫子，我带了我的儿子到你这里来，他被哑巴鬼附着。
18 Ie azi’e, le roterotè’e naho ampamore’e ty vava’e, ie mivazakota vaho mifimpìñe, aa naho nivolañeko o mpiama’oo ty hañary aze, tsy nilefe’e.
无论在哪里，鬼捉弄他，把他摔倒，他就口中流沫，咬牙切齿，身体枯干。我请过你的门徒把鬼赶出去，他们却是不能。”
19 Natoi’ Iesoà ty hoe: Ry tariratse po-fatokisañeo, pak’ ombia ty mbe hindrezako? Sikal’ ombia ty mbe hifeahako? Ampombao mb’amako re.
耶稣说：“嗳！不信的世代啊，我在你们这里要到几时呢？我忍耐你们要到几时呢？把他带到我这里来吧。”
20 Aa le nasese’ iereo mb’ama’e, ie nivazoho’e, le nifetsaha’ i kokolampay an-tambioñe i ajalahiy; nikorovoke an-tane eo nitamborokoseke vaho namore.
他们就带了他来。他一见耶稣，鬼便叫他重重地抽风，倒在地上，翻来覆去，口中流沫。
21 Le nañontanea’e an-drae’e ty hoe: Ombia ty nifotora’ i fanjeke’ey? Le hoe ty natoi’e: Ampara’ ty naha-kede aze.
耶稣问他父亲说：“他得这病有多少日子呢？”回答说：“从小的时候。
22 Beteke ahifi’e añ’afo ao naho an-drano ao hañohofa’e loza; aa naho mete’o ty hanao ndra inoñ’ inoñe, iferenaiño vaho imbao!
鬼屡次把他扔在火里、水里，要灭他。你若能做什么，求你怜悯我们，帮助我们。”
23 Hoe t’Iesoà tama’e, Naho mete! Toe hene mete ami’ty mpiato.
耶稣对他说：“你若能信，在信的人，凡事都能。”
24 Nitoreo amy zao ty rae’ i ajalahiy ami’ty hoe: Miantoke iraho, imbao o tsy fatokisakoo.
孩子的父亲立时喊着说：“我信！但我信不足，求主帮助。”
25 Naheo’ Iesoà te hihipoke ama’e i lahialeñey le nendaha’e i anga-dratiy ami’ty hoe: Ty kokolampa giñe naho moañe tìañe, lilieko irehe, Iakaro le ko itsamoaha’o ka.
耶稣看见众人都跑上来，就斥责那污鬼，说：“你这聋哑的鬼，我吩咐你从他里头出来，再不要进去！”
26 Nikontsiañe amy zao re le nagibigibi’e mafe, naho niakatse vaho ni-hoe lolo i ajajalahiy kanao natao’ i màroy te simba.
那鬼喊叫，使孩子大大地抽了一阵风，就出来了。孩子好像死了一般，以致众人多半说：“他是死了。”
27 Fe rinambe’ Iesoà ty taña’e le sinotra’e vaho nitroatse re.
但耶稣拉着他的手，扶他起来，他就站起来了。
28 Ie nizilike añ’anjomba ao le natola’ o mpiama’eo, nañontane aze ty hoe: Akore te tsy nilefe’ay firoake i rahay?
耶稣进了屋子，门徒就暗暗地问他说：“我们为什么不能赶出他去呢？”
29 Hoe re tam’iareo: Tsy mete mifaoke i karazañe zay naho tsy aman-kalaly.
耶稣说：“非用祷告，这一类的鬼总不能出来。”
30 Nienga iereo re le niranga i Galilia, fa laha’e te tsy ho fohi’ ondaty,
他们离开那地方，经过加利利；耶稣不愿意人知道。
31 amy t’ie nañoke o mpiama’eo, naho nitaroña’e ty hoe: Fa nasese am-pità’ ondaty i Ana’ Ondatiy hañohofan-doza; ie vinono le hitroatse naho fa modo ty telo andro.
于是教训门徒，说：“人子将要被交在人手里，他们要杀害他；被杀以后，过三天他要复活。”
32 Fe tsy napota’ iereo i saontsy zay, naho tsy nahavany nañontane aze.
门徒却不明白这话，又不敢问他。
33 Nigodañe e Kapernaome ao iereo, le ie añ’anjomba ao, nañontanea’e o mpiama’eo ty hoe: Inoñe i nisafirie’ areo an-dalañey?
他们来到迦百农。耶稣在屋里问门徒说：“你们在路上议论的是什么？”
34 Nianjiñe iereo, amy te nialy habey amy lalañey.
门徒不作声，因为他们在路上彼此争论谁为大。
35 Niambesatse re le kinanji’e i folo ro’amby rey naho nanoa’e ty hoe: Naho eo ty te ho valoha’e, ie ty ho tsitso’e vaho ho mpitoro’ ie iabiy.
耶稣坐下，叫十二个门徒来，说：“若有人愿意作首先的，他必作众人末后的，作众人的用人。”
36 Nandrambe ajaja re le navotra’e aolo’ iareo eo naho nisazoha’e, vaho nanoe’e ty hoe iereo:
于是领过一个小孩子来，叫他站在门徒中间，又抱起他来，对他们说：
37 Ndra ia ia mandrambe ty ajaja hoe toke ami’ty añarako mandrambe ahy, le ndra ia ia mandrambe ahy, tsy izaho ty rambese’e fa i Nañitrike Ahiy.
“凡为我名接待一个像这小孩子的，就是接待我；凡接待我的，不是接待我，乃是接待那差我来的。”
38 Hoe t’i Jaona tama’e: O Rañandria, nitrea’ay ty nañary kokolampa ami’ty tahina’o, le nendaha’ay amy t’ie tsy mpañorike an-tika.
约翰对耶稣说：“夫子，我们看见一个人奉你的名赶鬼，我们就禁止他，因为他不跟从我们。”
39 Le hoe t’Iesoà: Ko sebañe’o, fa tsy eo ty hahaboa-kaozarañe ami’ty añarako ze mora hanirìka ahy.
耶稣说：“不要禁止他；因为没有人奉我名行异能，反倒轻易毁谤我。
40 Ze tsy mirafelahy aman-tikañe ro mpiaman-tika.
不敌挡我们的，就是帮助我们的。
41 Aa ndra iaia manjotso rano am-pitovy hinoma’ areo amy te a’ i Norizañey, Eka! to t’itaroñako t’ie tsy ho motso-tambe.
凡因你们是属基督，给你们一杯水喝的，我实在告诉你们，他不能不得赏赐。”
42 Fe ndra ia ia mampitsikapy ty raike amo mpiato kede retoa, hàmake t’ie androhizan-deom-bato am-pititia vaho avokovoko an-driake ao.
“凡使这信我的一个小子跌倒的，倒不如把大磨石拴在这人的颈项上，扔在海里。
43 Naho mamingañe azo ty fità’o, kitsiho añe, fa kitra’e hizilike an-kaveloñe ao dom-pitàñe ta t’ie havokovoko reke-tañan-droe mb’ an-tsikeokeoke ao, amo afo tsy hay vonoeñeo— (Geenna g1067)
倘若你一只手叫你跌倒，就把它砍下来； 你缺了肢体进入永生，强如有两只手落到地狱，入那不灭的火里去。 (Geenna g1067)
45 Lehe mahatsikapy azo ty fandia’o, aitò, fa hàmake hizilike an-kaveloñ’ ao doñe irehe ta te hajoroboñe an-tsikeokeoke ao reke-pandia roe— (Geenna g1067)
倘若你一只脚叫你跌倒，就把它砍下来； 你瘸腿进入永生，强如有两只脚被丢在地狱里。 (Geenna g1067)
47 Naho mañakeo azo ty fihaino’o, apolitiro, kitra’e himoak’ am-Pifehean’ Añahare ao tofa-pihaino raike irehe ta te hafetsake an-tsikeokeok’ ao amam-pihaino roe, (Geenna g1067)
倘若你一只眼叫你跌倒，就去掉它；你只有一只眼进入 神的国，强如有两只眼被丢在地狱里。 (Geenna g1067)
48 amo oletse tsy mateo naho amo afo tsy hay vonoeñeo—
在那里，虫是不死的，火是不灭的。
49 Toe kila ho siraeñ’ afo,
因为必用火当盐腌各人。
50 Soa o sirao, f’ie botsake i siray, inoñe ty hanirañ’ aze? Manàña sira ama’ areo ao, vaho mifampilongoa.
盐本是好的，若失了味，可用什么叫它再咸呢？你们里头应当有盐，彼此和睦。”
