Marka 9
1 Tinovo’e am’iereo ty hoe: Eka! to t’itaroñako te amo mijohañe etoañeo o tsy hitsope-kavilasy ampara’ te isa’e mitotsake ami’ty haozara’e i Fifehean’ Añahareio.
耶穌又對他們說：「我實在告訴你們：站在這裏的人中，就有幾個在未嘗到死味以前，必要看見又主的國帶著威能降來。」
2 Ie añe ty eneñ’ andro, le nente’ Iesoà t’i Petera naho Iakobe vaho i Jaona nañambone vohitse abo mb’eo, nitolake, ie novaeñe aolo’ iereo eo.
六天後，耶穌帶著伯多祿、雅各伯和若望，單獨帶領他們上了一座高山，在他們前變了容貌：
3 Nireandreañe ty saro’e; nifoty mangotritriake hoe volovaso, hafotiañe tsy lefem-pikotriñe an-tane atoy.
他的衣服發光，那樣潔白，世上沒有一個漂布的能漂得那樣白。
4 Nisodehañe am’iereo t’i Elia naho i Mosè, vaho nifanaontsy am’ Iesoà.
厄里亞和梅瑟也顯現給他們，正在同耶穌談論。
5 Hoe t’i Petera tamy Iesoà: O Raby, fanjaka ty maha etoañe itika; apoho hamboara’ay kivoho telo: ty ho Azo, ty ho a i Mosè, vaho ty ho a i Elia;
伯多祿遂開口對耶穌說：「「師傅，我們在這裏真好! 讓我們搭三個帳棚：一個為你，一個為梅瑟，一個為厄里亞。」
6 fe tsy napota’e i nisaontsie’ey, fa nirevendreveñe.
他原不知道該說些什麼，因為他們都嚇呆了。
7 Le niboake eo ty rahoñe nañaloke iareo, vaho niboak’ amy rahoñey ty fiarañanañañe, nanao ty hoe: Anako kokoako itoy: Ijanjiño.
當時，有一團雲彩遮蔽了他們，從雲中有聲音說：「這是我的愛子，你們要聽從他!」
8 Tsipaepae izay, nañente iereo fe tsy nahaisake ia’ia am’iereo naho tsy Iesoà avao.
他們忽然向四周一看，任誰都不見了，只有耶穌同他們在一起。
9 Ie nizotso i vohitsey, le hinatahata’e tsy hitalily aman-dra ia’ia i niisa’ iareoy ampara’ te vañom-beloñe i Ana’ Ondatiy.
他們從山上下來的時候，耶穌囑咐他們，非等人子從死者中復活後，不要將他們所見的告訴任何人。
10 Nahaja’ iereo an-troke ao i tsara zay vaho nifañontane i tsaraeñe hoe: Fivañonam-beloñey.
他們遵守了這話，卻彼此論從死者中復活是什麼意思。
11 Le nañontanea’ iareo ty hoe: Akore ty fisaontsi’ o mpanoki-dilio te tsy mahay tsy ho avy aolo t’i Elia?
他們就問耶穌說：「為什麼經師們說厄里亞應該先來﹖」
12 Hoe ty natoi’e: Toe avy aolo t’i Elia hañavao ze he’e; fe akore i nipatereñe i Ana’ Ondatiy t’ie tsy mete tsy silofen-draha maro vaho sirikaeñe?
耶穌對他們說：「厄里亞固然要先來整理一切：但是經上關於人子應受許多痛苦，被人輕慢，是怎樣記載的呢﹖
13 Fe itaroñako, toe niavy t’i Elia, le nanoeñe ama’e ze nisatrie’ iereo, hambañe amy nipaterañey.
可是，我告訴你們：厄里亞己經來了，人們任意對待了他，正如經上關於他所記載的。」
14 Nimpoly mb’amo mpiama’eo mb’eo iereo le nahaisake t’ie niarikoboña’ i lahialeñey, naho nanoa’ o mpanoki-dilio lie-drokoñe.
他們來到門徒那裏，看見一大群人圍著他們，經師和他們正在辯論。
15 Ie hene nahaisak’ aze i valobohokey le nilatsa vaho nivavatse mb’ama’e mb’eo hifañontane.
全民眾一看見了耶穌，就都驚奇，立刻向前跑去問候他。
16 Le hoe ty ontane’e am’iereo: Inoñe o ifandiera’ areoo?
耶穌問門徒說：「你們和他們辯論什麼﹖」
17 Hoe ty natoi’ ty boak’ amy màroy ao: O Rañandria, nenteko mb’ama’o ty anako niazo’ ty kokolampa mahagiñe aze.
群眾中有一個人回答說：「師傅，我帶了我的兒子來見你，他附著一個啞吧魔鬼；
18 Ie azi’e, le roterotè’e naho ampamore’e ty vava’e, ie mivazakota vaho mifimpìñe, aa naho nivolañeko o mpiama’oo ty hañary aze, tsy nilefe’e.
無論在那裏，魔鬼抓住他，就把他摔倒，他就口吐白沫，咬牙切齒，並且僵硬了。我曾請你的門徒把魔鬼逐出，他們卻不能。」
19 Natoi’ Iesoà ty hoe: Ry tariratse po-fatokisañeo, pak’ ombia ty mbe hindrezako? Sikal’ ombia ty mbe hifeahako? Ampombao mb’amako re.
耶穌開口向他們說：「哎! 無信的世代! 我與你們在一起要到幾時呢﹖我容忍你們要到幾時呢﹖帶他到我這裏來! 」
20 Aa le nasese’ iereo mb’ama’e, ie nivazoho’e, le nifetsaha’ i kokolampay an-tambioñe i ajalahiy; nikorovoke an-tane eo nitamborokoseke vaho namore.
他們就把孩子領到耶穌跟前。魔鬼一見耶穌，立時使那孩子拘攣了一陣，那孩子便倒在地上，打滾吐沫。
21 Le nañontanea’e an-drae’e ty hoe: Ombia ty nifotora’ i fanjeke’ey? Le hoe ty natoi’e: Ampara’ ty naha-kede aze.
耶穌問他的父親說：「這事發生在他身上有多少時候了﹖」他回答說：「從小的時候；
22 Beteke ahifi’e añ’afo ao naho an-drano ao hañohofa’e loza; aa naho mete’o ty hanao ndra inoñ’ inoñe, iferenaiño vaho imbao!
魔鬼屢次把他投到火裏或水裏，要害死他。但是，你若能做什麼，你就憐憫我們，幫助我們罷!」
23 Hoe t’Iesoà tama’e, Naho mete! Toe hene mete ami’ty mpiato.
耶穌對他說：「『你若能，』為信的人，一切都是可能的! 」
24 Nitoreo amy zao ty rae’ i ajalahiy ami’ty hoe: Miantoke iraho, imbao o tsy fatokisakoo.
小孩子的父親立刻喊說：「我信! 請你補助我的無信罷!」
25 Naheo’ Iesoà te hihipoke ama’e i lahialeñey le nendaha’e i anga-dratiy ami’ty hoe: Ty kokolampa giñe naho moañe tìañe, lilieko irehe, Iakaro le ko itsamoaha’o ka.
耶穌看見群眾都跑過來，就叱責邪魔說：「又聾又啞的魔鬼，我命你從他身上出去! 不要再進入他內!」
26 Nikontsiañe amy zao re le nagibigibi’e mafe, naho niakatse vaho ni-hoe lolo i ajajalahiy kanao natao’ i màroy te simba.
魔鬼就喊叫起來，猛烈使那孩子拘攣了一陣，就出去了；那孩子好像死了一樣，以致有許多人說：「他死了! 」
27 Fe rinambe’ Iesoà ty taña’e le sinotra’e vaho nitroatse re.
但是，耶穌握住他的手，拉他起來，他就起來了。
28 Ie nizilike añ’anjomba ao le natola’ o mpiama’eo, nañontane aze ty hoe: Akore te tsy nilefe’ay firoake i rahay?
耶穌進到家裏，他的門徒私下問他說：「為什麼我們不能趕他出去﹖」
29 Hoe re tam’iareo: Tsy mete mifaoke i karazañe zay naho tsy aman-kalaly.
耶穌對他們說：「這一類，非用祈禱[和禁食，]是不能趕出去的。」
30 Nienga iereo re le niranga i Galilia, fa laha’e te tsy ho fohi’ ondaty,
他們從那裏起身，經過加里肋亞；耶穌卻不願叫人知道。
31 amy t’ie nañoke o mpiama’eo, naho nitaroña’e ty hoe: Fa nasese am-pità’ ondaty i Ana’ Ondatiy hañohofan-doza; ie vinono le hitroatse naho fa modo ty telo andro.
因為那時他教訓他的門徒，給他們說：「人子將要被交在人手中，為人所殺；被殺以後，過了三天, 他必要復活。」
32 Fe tsy napota’ iereo i saontsy zay, naho tsy nahavany nañontane aze.
門徒卻不明白這些話，又害怕詢問他。
33 Nigodañe e Kapernaome ao iereo, le ie añ’anjomba ao, nañontanea’e o mpiama’eo ty hoe: Inoñe i nisafirie’ areo an-dalañey?
他們來到葛法翁，到了家裏，耶穌問他們說：「你們在路上爭論了什麼﹖」
34 Nianjiñe iereo, amy te nialy habey amy lalañey.
他們都默不作聲，因為他們在路上彼此爭論誰最大。
35 Niambesatse re le kinanji’e i folo ro’amby rey naho nanoa’e ty hoe: Naho eo ty te ho valoha’e, ie ty ho tsitso’e vaho ho mpitoro’ ie iabiy.
耶穌坐下，叫過那十二人來，給他們說：「誰若想做第一個，他就得做眾人中最末的一個，並要做眾人的僕役。」
36 Nandrambe ajaja re le navotra’e aolo’ iareo eo naho nisazoha’e, vaho nanoe’e ty hoe iereo:
遂領過一個小孩子來，放在門徒中間，抱起他來，給他們說：
37 Ndra ia ia mandrambe ty ajaja hoe toke ami’ty añarako mandrambe ahy, le ndra ia ia mandrambe ahy, tsy izaho ty rambese’e fa i Nañitrike Ahiy.
「誰若因我的名字，收留一個這樣的小孩子，就是收留我；誰若收留我, 並不是收留我，而是收留那派遣我來的。」
38 Hoe t’i Jaona tama’e: O Rañandria, nitrea’ay ty nañary kokolampa ami’ty tahina’o, le nendaha’ay amy t’ie tsy mpañorike an-tika.
若望向耶穌說：「師傅! 我們見過一個人，他因你的名字驅魔，我們禁止了他，因為他不跟從我們。」
39 Le hoe t’Iesoà: Ko sebañe’o, fa tsy eo ty hahaboa-kaozarañe ami’ty añarako ze mora hanirìka ahy.
耶穌說：「不要禁止他，因為沒有任何人，以我的名字行了奇跡，就會立刻毀謗我的，
40 Ze tsy mirafelahy aman-tikañe ro mpiaman-tika.
因為誰不反對我們，就是傾向我們。」
41 Aa ndra iaia manjotso rano am-pitovy hinoma’ areo amy te a’ i Norizañey, Eka! to t’itaroñako t’ie tsy ho motso-tambe.
「誰若因你們屬於基督，而給你們一杯水喝，我實在告訴你們：他決不會失掉他的賞報。
42 Fe ndra ia ia mampitsikapy ty raike amo mpiato kede retoa, hàmake t’ie androhizan-deom-bato am-pititia vaho avokovoko an-driake ao.
誰若使這些信者中的一個小子跌倒，倒不如拿一塊驢拉的磨石，套在他的脖子上，投在海裏，為他更好。
43 Naho mamingañe azo ty fità’o, kitsiho añe, fa kitra’e hizilike an-kaveloñe ao dom-pitàñe ta t’ie havokovoko reke-tañan-droe mb’ an-tsikeokeoke ao, amo afo tsy hay vonoeñeo— (Geenna g1067)
倘若你的手使你跌倒，砍掉它! (Geenna g1067)
你殘廢進入生命，比有兩隻手而往地獄裏，到那不滅的火裏去更好。 (questioned)
45 Lehe mahatsikapy azo ty fandia’o, aitò, fa hàmake hizilike an-kaveloñ’ ao doñe irehe ta te hajoroboñe an-tsikeokeoke ao reke-pandia roe— (Geenna g1067)
倘若你的腳使你跌倒，砍掉它! (Geenna g1067)
你瘸腿進入生命，比有雙腳被投入地獄裏更好。 (questioned)
47 Naho mañakeo azo ty fihaino’o, apolitiro, kitra’e himoak’ am-Pifehean’ Añahare ao tofa-pihaino raike irehe ta te hafetsake an-tsikeokeok’ ao amam-pihaino roe, (Geenna g1067)
倘若你的眼使你跌倒，剜出它來! 你一隻眼進入天主的國，比有兩隻眼被投入地獄裏更好， (Geenna g1067)
48 amo oletse tsy mateo naho amo afo tsy hay vonoeñeo—
那裏的蟲子不死，火也不滅。
49 Toe kila ho siraeñ’ afo,
因為所有的人都要醃起來。
50 Soa o sirao, f’ie botsake i siray, inoñe ty hanirañ’ aze? Manàña sira ama’ areo ao, vaho mifampilongoa.
鹽是好的；但鹽若成了不鹹的，你們可用什麼去調和它﹖在你們中間當有鹽，又該彼此和平相處。」
