Marka 7
1 Nihimpoke ama’e o Fariseo naho mpanoki-dily ila’eo, ie nihitrike boak’e Ierosaleme añe;
有法利赛人和几个文士从耶路撒冷来，到耶稣那里聚集。
2 le nahaisake te nikama mofo am-pitàñe maleotse o mpiama’e ila’eo,
他们曾看见他的门徒中有人用俗手，就是没有洗的手，吃饭。（
3 (Toe tsy mikama hey o Fariseoo naho o Jiosy iabio naho tsy manasa an-dili’e am-pañambenañe o satan-droaeo,
原来法利赛人和犹太人都拘守古人的遗传，若不仔细洗手就不吃饭；
4 le tsy mikama iereo te boak’an-tsena naho tsy mañalio vatañe, vaho tsiefa o raha rinambe’ iereo hambenañe, manahake ty sasa-fitovy naho valàñe vaho gorogoro torisìke)
从市上来，若不洗浴也不吃饭；还有好些别的规矩，他们历代拘守，就是洗杯、罐、铜器等物。）
5 le hoe ty nañontanea’ o Fariseoo naho o mpanoki-dilio aze: Akore te tsy orihe’ o mpiama’oo o lilin-droaeo, ie mihinan-kaneñe an-taña maleotse?
法利赛人和文士问他说：“你的门徒为什么不照古人的遗传，用俗手吃饭呢？”
6 Tinoi’ Iesoà ty hoe: To ty nitokia’ Isaia ty ama’ areo soamiatrekeo, ami’ty pinatetse ty hoe: Miasy ahy am-pivimby ondaty retoa, Fe lavits’ ahy ty arofo’ iareo,
耶稣说：“以赛亚指着你们假冒为善之人所说的预言是不错的。如经上说： 这百姓用嘴唇尊敬我， 心却远离我。
7 Borosode ty italahoa’iareo, ie mañanatse fañè’ondaty hoe hatòm-bolañe.
他们将人的吩咐当作道理教导人， 所以拜我也是枉然。
8 Nado’areo o lilin’Añahareo hivontititse amo lilin-droaeo.
你们是离弃 神的诫命，拘守人的遗传”；
9 Tinovo’e ty hoe: Eka, soa avao te nadò’areo ty lilin’Añahare hañambenañe o lilin-droaeo.
又说：“你们诚然是废弃 神的诫命，要守自己的遗传。
10 Fa hoe t’i Mosè: Miasia an-drae’o naho i rene’o, naho Havetrake ze mamatse rae ndra rene.
摩西说：‘当孝敬父母’；又说：‘咒骂父母的，必治死他。’
11 Fe hoe nahareo: Naho anoe’ ondaty aman-drae ndra rene ty hoe: Ze amako ho nañimba anahareo ro Korbane (toe: Enga aman’ Añahare);
你们倒说：‘人若对父母说：我所当奉给你的，已经作了各耳板’（各耳板就是供献的意思），
12 le tsy apo’ areo hanao ndra inoñ’ inoñe re ho aman-drae’e ndra rene’e,
以后你们就不容他再奉养父母。
13 aa le mivalike amy tsaran’ Añaharey nahareo an-dilin-droae’areo ze mbore taroñe’ areo; toe maro ty fanoe’ areo hambañe amy zay.
这就是你们承接遗传，废了 神的道。你们还做许多这样的事。”
14 Aa le kinanji’e hitotok’ aze i maroy naho nanoa’e ty hoe:
耶稣又叫众人来，对他们说：“你们都要听我的话，也要明白。
15 Tsy eo ty alafe’ ondaty, ie mimoake ama’e ao, ty mahativa aze, fa o miakatse ama’eo ty mahativa ondaty.
从外面进去的不能污秽人，惟有从里面出来的乃能污秽人。”
17 Nienga i lahialeñey re le nizilike añ’ anjomba ao, naho nañontanea’ o mpiama’eo i fandrazañañey.
耶稣离开众人，进了屋子，门徒就问他这比喻的意思。
18 Le hoe re tam’ iereo: Tsy maharendreke ka v’inahareoo? Tsy apota’ areo hao te tsy mahativa ondaty ze mizilike ama’e ao boak’ alafe’e,
耶稣对他们说：“你们也是这样不明白吗？岂不晓得凡从外面进入的，不能污秽人，
19 amy t’ie tsy mijoñe añ’arofo’e fa am-pisafoañe ao, vaho amontoñeñe.
因为不是入他的心，乃是入他的肚腹，又落到茅厕里（这是说，各样的食物都是洁净的）”；
20 Le hoe re: Ze miakatse ama’ ondaty ro maniva indatiy.
又说：“从人里面出来的，那才能污秽人；
21 Amy te boak’ao, hirike an-tro’ ondaty ao ty iakaran-kilily, hakarapiloañe, fikamerañe, fañohofan-doza, havambàñe,
因为从里面，就是从人心里，发出恶念、苟合、
22 fihàñañe, hatserehañe, famañahiañe, hadrao, fikirofañe, fañinjeañe, fiebotseborañe vaho ty hadagolàñe.
偷盗、凶杀、奸淫、贪婪、邪恶、诡诈、淫荡、嫉妒、谤 、骄傲、狂妄。
23 Boak’ ao i hene raty mahativa ondaty rezay.
这一切的恶都是从里面出来，且能污秽人。”
24 Niongake re, niavotse mb’ an-tane Tirò naho i Sidona añe, vaho nizilike añ’anjomba ao, toe laha’e te tsy ho fohi’ ondaty, f’ie tsy nahafietake.
耶稣从那里起身，往泰尔、西顿的境内去，进了一家，不愿意人知道，却隐藏不住。
25 Nahajanjiñe ty ama’e ty rakemba, ie nangare’ ty anga-draty i anak’ ampela’ey, le niheo mb’ama’e niankotrake am-pandia’e eo.
当下，有一个妇人，她的小女儿被污鬼附着，听见耶稣的事，就来俯伏在他脚前。
26 Nte Grika i rakembay, Siro-foinika ty famosora’e; nihalalia’e ty handroake i kokolampa amy anak’ ampela’eiy;
这妇人是希腊人，属叙利腓尼基族。她求耶稣赶出那鬼离开她的女儿。
27 fe hoe ty natoi’ Iesoà: Soa re te vontsiñe hey o ajajao, fa tsy mete te rambeseñe ty mofo’ o ajajao hahifike amo anak’ amboao.
耶稣对她说：“让儿女们先吃饱，不好拿儿女的饼丢给狗吃。”
28 Tinoi’e ty hoe: Eka, Rañandria, fe ndra o anak’ amboa añ’ ilam-pandambañañeo ro milintseñe ze afitafita’ o ajajao.
妇人回答说：“主啊，不错；但是狗在桌子底下也吃孩子们的碎渣儿。”
29 Le hoe re ama’e: Ty amy enta’oy, akia, fa niakats’ amy anak’ ampela’oy i anga-dratiy.
耶稣对她说：“因这句话，你回去吧；鬼已经离开你的女儿了。”
30 Ie nimpoly añ’anjomba’e ao, zoe’e nàndre an-tihy eo i anak’ ampela’ey, fa nimaotse añe i kokolampay.
她就回家去，见小孩子躺在床上，鬼已经出去了。
31 Nienga an-tane’ i Tirò re niranga i Sidona mb’an-driake Galilia mb’eo amparipari’ ty atao Dekapolisy.
耶稣又离了泰尔的境界，经过西顿，就从低加坡里境内来到加利利 海。
32 Le nandesañe ty giñe naho saro-drehake, le nihalaliañe te hampitongoà’e fitañe.
有人带着一个耳聋舌结的人来见耶稣，求他按手在他身上。
33 Natola’e amy lahialeñey, naho nazili’e an-dravembia’e ao o rambom-pità’eo, le nañakatse ranom-pañere vaho napotsapotsa’e am-pamele’e eo,
耶稣领他离开众人，到一边去，就用指头探他的耳朵，吐唾沫抹他的舌头，
34 le niandra mb’ an-dikerañe ey naho niselekaiñe vaho nanoa’e ty hoe: Ef’fata, ze midika ty hoe: Misokafa.
望天叹息，对他说：“以法大！”就是说：“开了吧！”
35 Nisokake amy zao o ravembia’eo naho nihaha i handram-pamele’ey vaho nalange i saontsi’ey.
他的耳朵就开了，舌结也解了，说话也清楚了。
36 Le linili’e tsy hitalily ama’ia ia, fa ndra te nonjone’e i hatahatay, àntsake te naboele’ iereo i taliliy.
耶稣嘱咐他们不要告诉人；但他越发嘱咐，他们越发传扬开了。
37 Tsy aman’ ohatse ty hadabà’ iareo kanao nanao ty hoe: Hene fonitse ze anoe’e, ampijanjiñe’e ty giñe, vaho ampisaontsie’e ty moañe.
众人分外希奇，说：“他所做的事都好，他连聋子也叫他们听见，哑巴也叫他们说话。”
