Marka 6
1 Niakatse re, nimpoly mb’an-tane’e añe, le norihe’ o mpiama’eo.
耶穌從那裏起身，來到自己的家鄉，門徒也跟了他來。
2 Ie Sabotse le nañoke am-pitontonañe ao vaho nilatsa i maro nahajanjiñe azey, nanao ty hoe: Taia ty nahazoa’ t’indaty tia o raha zao? Akore o hihitse natolots’ azeo vaho o raha ra’elahy fonirem-pità’eo?
到了安息日，他便開始在會堂裏教訓人：眾人聽了，就驚訝說：「他這一切是從那裏來的呢﹖所賜給他的是什麼樣的智慧﹖怎麼藉他的手行出這樣的奇能﹖
3 Tsy ie i mpandrafits’ ana’ i Marie naho rahalahi’ Iakobe naho i Josesy naho i Jodasy vaho i Simonay? Tsy aman-tikañe etoañe hao o rahavave’eo? Le nisirikae’ iereo.
這人不就是那個木匠嗎﹖他不是瑪利亞的兒子，雅各伯、若瑟、猶達、西滿的兄弟嗎﹖他的姊妹不是也都在我們這裏嗎﹖」他們便對他起了反感。
4 Aa hoe ty nanoa’ Iesoà: Tsy pok’ asy ty mpitoky naho tsy an-tane’e ao, naho amo foko’eo, vaho añ’anjomba’e ao.
耶穌對他們說：「先知除了在自己的本鄉、本族、和本家外，是沒有不受尊敬的。」
5 Aa le tsy nahatafete-draha ra’elahy ao re, naho tsy t’ie nahajangañe ty narare tsy ampeampe am-panampezam-pitàñe,
耶穌耶穌在那裏不能行什麼奇能，祇能給少數的幾個病人覆手，治好了他們。
6 ie nilatsa ami’ty tsy fatokisa’ iareo. Aa le nañariary amo tanañeo re, nañoke.
因他們的無信心而感到詑異，遂周遊各村施教去了。
7 Le tsinikao’e i folo ro’amby rey, naho namototse nañitrike iareo kiroeroe, naho nomea’e lily amo anga-dratio,
耶穌叫來十二門徒，開始派遣他們兩個兩個地出去，賜給他們制服邪魔的權柄，
8 vaho nitoroa’e ty tsy hinday amy liay naho tsy kobaiñe avao; tsy mofo tsy kotrañe naho tsy drala an-tsandrife.
囑咐他們除了一根棍杖外，什麼也不要帶：不要帶食物，不要帶口袋，也不要在腰帶裏帶銅錢；
9 Mihanà, fa ko misikin-tsaron-droe.
卻要穿鞋，不要穿兩件內衣。
10 Le hoe re am’iereo: Ndra mbia’ mbia t’ie himoak’ añ’anjomba, mitoboha ao ampara’ te hiakatse i rovay,
又對他們說：「你們無論在那裏，進了一家，就住在那裏，直到從那裏離去；
11 naho eo ty toetse tsy mampihova anahareo, naho tsy mijanjiñe, ie mienga ao, le aboño am-pandia’ areo ty deboke ho fanesehañe iareo.
無論何處不接待你們，或不聽從你們，你們就從那裏出去，拂去你們腳下的塵土，作為反對他們的證據。」
12 Niavotse iereo nitaroñe ty fisolohoañe,
他們就出去宣講，使人悔改，
13 naho nañary kokolampa maro naho nañiliñe solike ami’ty natindry tsifotofoto vaho nampijangañe.
並驅逐了許多魔鬼且給許多病人傅油，治好了他們。
14 Ie nioni’ i Heroda (toe niboele mb’eo mb’eo ty tahina’ Iesoà) le hoe re: Toe nivañoñe an-kavilasy t’i Jaona Mpandipotse; izay ty itoloñan-kaozarañe tsitantane ama’e.
因為耶穌的名聲傳揚出去，黑落德王也聽到了。有人說：「洗者若翰從死者中復活了，為此這些奇能才能在他身上運行。」
15 Hoe ty ila’e: I Elia zay, hoe ka o ila’eo: Mpitoky re, manahake o mpitoky taoloo.
但也有人說：「他是厄里亞。」更有人說：「他是先知，好像古先知中的一位。」
16 F’ie jinanji’ i Heroda, le nifahara’e ty hoe: I Jaona kinitsiko-lohay ty nivañombelo.
黑落德聽了，卻說：「是我所斬首的若翰復活了!」
17 Toe nampihitrife’ i Heroda ty nitsepak’ i Jaona, le rinohi’e am-porozò ao, ty amy Herodiasy, vali’ i Filipo rahalahi’e,
原來這個黑落德，為了他兄弟, 斐理伯的妻子黑落狄雅的緣故，因為他娶了她為妻，曾遣人逮捕了若翰，把他押在監裏；
18 ie nanoe’ i Jaona amy Heroday ty hoe: Tsy Hake ty hanaña’o i valin-drahalahi’oy.
因為若翰曾寫信給黑落德說：「你不可佔有你兄弟的妻子。」
19 Nitan-kabò ama’e t’i Herodiasy, le ho nañe-doza ama’e, fe tsy nahalefe;
黑落狄雅便懷恨他，願意殺害，他只是不能，
20 amy te nañalike i Heroda t’i Jaona, ie nioni’e te ondaty vaño naho aman-kasy; le nambena’e, vaho niembetse te nijanjiña’e, fe nitea’e ty nitsendreñe aze.
因為黑落德敬畏若翰，知道他是一個正直聖潔的人，曾保全了他；幾時聽他講道，就甚覺困怠惑，但仍樂意聽他。
21 Tondroke amy zao ty andro nahaheneke izay: i fitiahiañe ty andro nisamahañe i Heroday, le nanoa’e sabadidake o roandriañeo naho o mpandilio vaho o androanavi’ i Galiliao;
好機會的日子到了：當黑落德在自己的生日上，為自己的重要官員、和加里肋亞的顯要，設了筵席的時候，
22 Nimoake ao ty anak’ ampela’ i Herodiasy, nitsinjake, nahaehake i Heroda naho o nambarañeo. Le hoe i mpanjakay amy somondraray: Halalio amako ze tea’o le hatoloko,
那個黑落狄雅的女兒便進來跳舞，獲得了黑落德和同席人的歡心。王便對女孩子說：「你要什麼，向我求罷! 我必賜給你!」
23 mbore nitangea’e ty hoe: Ndra inoñ’ inoñe ihalalia’o, le hatoloko azo, pak’ami’ty vaki’ i fehekoy.
又對她發誓說：「無論你求我什麼，就是我王國的一半我也必定給你!」
24 Niakatse re, nañontane an-drene’e: Inoñe ty hangataheko? le hoe re: Ty loha’ i Jaona Mpandipotse!
她便出去問她的母親說：「我該求什麼﹖」她母親答說：「洗者若翰的頭。」
25 Nihitrike mb’amy mpanjakay mb’eo re, le hoe ty hàta’e: Ehe atoloro’o ahy añ’akala aniany ty añambone’ i Jaona Mpandipotse.
她; 便立刻進去，到王面前要求說：「我要你把洗者若翰的頭，放在盤子裏給我! 」
26 Akore ty fioremeña’ i mpanjakay; fe i fanta natao’ey, naho o nambarañeo, le tsy nimete ifoneñañe.
王遂十分憂鬱；但為了誓言和同席的人，不願對她食言，
27 Nañitrike ty lahindefoñe amy zao re, le linili’e ty handesañe i añambone’ey; le nimb’eo re nampikitsike aze am-porozò ao
王遂即差遣衛兵，吩咐把若翰的頭送來。衛兵便去，在監斬了若翰的頭，
28 naho nindese’e añ’akalañe ty añambone’e naho natolo’e amy somondraray vaho natolo’ i ampelay aman-drene’e.
把他的頭放在盤子裏送來，交給了那女孩子，那女孩子便交口了自己的母親。
29 Ie nirendre’o mpiama’eo, le nimb’eo nitakoñe i fañòva’ey vaho nandrohots’aze an-kibory ao.
若翰的門徒聽說了，就來領去了他的屍身，把他安葬在墳墓裏。
30 Nifanontoñe amy Iesoà o nirahe’eo le hene natalili’ iereo o nanoeñe naho nanare’ iereoo.
宗徒們聚集到耶穌前，將他們所作所教的一切，都報告給耶穌。
31 Le hoe re tam’ iereo: Antao hitolake, hitofa am-bangiñe ao heike. (Amy te maro ty ni-helohelo teo vaho ndra ty fikamañe tsy nilefe.)
耶穌向他們說：「你們來，私下到荒野的地方去休息一會兒!」這是因為來往的人很多, 以致他們連吃飯的工夫也沒有。
32 Aa le nienga an-dakañe mb’am-bangiñe añe iereo, nitolake.
他們便乘船私下往荒野的地方去了。
33 Fe nitalakeseñe ty fiengà’ iareo le napota’ i màroy naho nihitrihitry am-pandia mb’eo hirik’amo rova iabio, naho niavy aolo vaho niropake ama’e.
人看見他們走了。許多人也知道他們要去的地方，便從各城徒步，一起往那裏奔走，且在他們以先到了。
34 Ie toly añ’olotse eo t’Iesoà le naheo’e i lahialeñey, naho niferenaiña’e, amy te nanahake añondry tsy amam-piarake vaho niorotse nañoke raha maro ama’e.
耶穌一下船，看見一大夥群眾，就對他們動了憐憫的心，因為他們好像沒有牧人的羊, 遂開口教訓他們許多事。
35 Ie roñoñe añe le nimb’ama’e i mpiama’e rey nanao ty hoe: Paipaiñe ty atoy, fa miròñe i àndroy,
時間己經很晚了，他的門徒來到他跟前說：「這地方是荒野，且時間已經很晚了，
36 ampiavoto iereo hihitrike mb’an-tane mañohoke ey, naho mb’amo tanàñeo mb’eo hikalo mahakama.
請你遣散他們，好叫他們往四周田舍村莊去，各自買東西吃。」
37 Fe natoi’e ty hoe: Anjotsò mahakama. Fa hoe iereo ama’e: Hitoha hao zahay hikalo mofo denaria roan-jato hazotso’ay hitsopeha’e?
耶穌卻回答說：「你們自己給他們吃的罷!」門徒向他說：「我們去買兩百塊銀錢的餅給他們吃嗎﹖」
38 Le hoe re tam’ iereo: Fire ty mofo ama’areo? Akia, oniño. Namolily iereo, le nanao ty hoe: Lime naho fiañe roe.
耶穌問他們說：「你們有多少餅﹖去看看!」他們一知道了，就說：「五個餅，兩條魚。」
39 Le hene nampiambesare’ Iesoà an-dròkandrokañe añ’ahetse maindoñe ey;
於是耶穌吩咐他們，叫眾人一夥一夥地坐在青草地上。
40 vaho ni-ikeike niambesatse ki-zato naho ki-limam-polo.
人們就一組一組地坐下：或一百人，或五十人。
41 Rinambe’e i mofo lime rey naho i fiañe roe zay, le niandra mb’an-dikerañe ey, nitata, vaho namolake i mofo rey, le nitolom-panolotse amo mpiama’eo hanjotsoa’ iareo, vaho zinara am’ iereo iaby i fiañe roe rey.
耶穌拿起那五個餅和那兩條魚來，舉目向天，祝福了，把餅擘開，遞給門徒，叫他們擺在眾人面前，把兩條魚也分給眾人。
42 Sindre nikama, le nianjañe,
眾人吃了，也都飽了；
43 vaho nahoro’ iareo ami’ ty mozete folo ro’amby pea ze nifitafita amy mahakamay naho amo fiañeo.
人就把剩餘的碎塊收了滿滿十二筐；還有魚的碎塊。
44 Lime arivo ty lahilahy nikama amy mofoy.
吃餅的，男人就有五千。
45 Nirahe’ Iesoà amy zao o mpiama’eo hijon-dakañe hitsake aolo mb’e Betsaida mb’eo, ie hampoly i lahialeñey,
耶穌即刻催迫門徒上船，先到那邊貝特賽達去，這期間他遣散了群眾。
46 le nampiavote’e an-kanintsiñe i màroy, vaho nienga mb’am-bohitse ey nitalaho.
耶穌辭別了眾人之後，便往山上祈禱去了。
47 Aa ie hariva, le tañivon-driake eñe i lakañey, vaho niereñèreñe an-tane ey re.
到了夜晚，船已在海中，耶穌獨自在陸地上。
48 Nivazoho’e t’ie nilozoke am-pivè fa niatre-tioke; aa ie amy fijilovan-kale fah’ èfatsey le nimb’am’iereo mb’eo nidraidraitse ambone’ i riakey vaho ho nilosora’e;
他看見門徒艱苦地在搖櫓，他們正遇著逆風。約夜間四更時分，耶穌步行海面，朝著他們走來，有意越過他們。
49 aa ie nioni’ iereo nanjenge ambone’ i riakey le nikoràke fa natao’ iereo ho angatse,
門徒看見他步行海上，以為是個妖怪，就都驚叫起來，
50 amy te hene nahaoniñe aze vaho nianifañe. Fe hoe ty nisaontsia’e: Mihafatrara, Izaho ‘nio, ko hembañe.
因為眾人都看見了他，遂都驚慌不已。耶穌連忙與他們講話，向他們說：「放心! 是我。不要怕!」
51 Le nijon-dakañe mindre am’iereo re, naho nipendreñe i tiokey, vaho niloho latsa iareo,
遂到他們那裏上了船，風就停了。他們心中越發驚奇，
52 amy t’ie tsy nahatsikarake i mofoy, fa mbe nigañ’arofo.
因為他們還不明白關於增餅的事，他們的心還是遲鈍。
53 Ie tafatsàke le nitoly an-tane’ Genesareta vaho nigaoñe añ’olotse eo.
他們渡到了陸地，來到革乃撒勒，就靠了岸。
54 Ie vaho niakatse i lakañey, le nifohi’ ondatio,
他們剛一下船，人立刻認出他來。
55 naho nirimatse mbeo’mbeo amy taney ninday marare an-tihy, mb’amy naharendreha’ iereo aze mb’eo.
便跑遍那全地域，開始用床把有病的人，抬到聽說耶穌所在的地方去。
56 Aa ndra aia aia niheova’e, ke an-tanañe, ke an-drova, he an-kaloke, le nampàndre’ iereo an-tameañe ey o natindrio vaho nihalaly t’ie ho tsapaeñe ndra ty añ’ ìndran-tsaro’e eo. Le hene nijangañe ze nitsapa aze.
凡耶穌所到的地方，或村莊，或城市，或鄉間，人都把患病的人放在街道上，求耶穌容許他們，至少摸摸他的衣邊；凡摸到他的，就都痊癒了。
