Marka 3
1 Nizilike am-pitontonañ’ao indraike re le nanjo ty lahilahy kenge-fitàñe.
И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
2 Hinare’ iereo ke hañafake ami’ty Sabata, hanisìa’ iareo.
И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
3 Aa le hoe re amy lahilahy kenge-fitañey: Miongaha mb’etoa.
И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
4 Le hoe re tam’ iereo: Ty aia ty Hake, ty manao raty, he ty manao soa naho Sabotse; ty mamono, ke ty mañaha fiaiñe? F’ie tsy nahabeoke.
И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
5 Jinilojilo’e an-keloke, le nanahelo ami’ty hagàn-tro’ iareo, vaho nanao ty hoe am’ indatiy: Ahitio ty fità’o. Le nahiti’e, vaho niareñe ho janga manahake ty ila’e i fità’ey.
И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
6 Niavotse o Fariseoo naho niharo fikaoñe amy zao amo mpiamy Herodao nikilily ty hañè-doza ama’e.
И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
7 Nisitake mb’an-driake ey t’Iesoà rekets’ o mpiama’eo; le nañorike aze ty lahialeñe hirike e Galilia naho boak’ Iehodà añe,
А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
8 naho hirike Ierosaleme; naho hirik’ Edoma naho alafe’ Iordaney vaho amparipari’ i Tirò naho i Sidona añe—ondaty mitozantozañe, hene nahajanjiñe o hene fitoloña’eo naho nimb’ ama’e mb’eo.
И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
9 Le sinaontsi’e amo mpiama’eo ty hañajary lakañe ho aze ty amy valobohòkey tsy mone hifanamboentamboeñe.
И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
10 Akore ty hamaro ty nafaha’e kanao nifanindry ama’e hitsap’ aze ze nisilofe’ ty areteñe.
Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
11 Ndra mb’ia mb’ia nahatrea aze o anga-maleotseo le niankotrake aolo’e eo nikoràke ty hoe: Ihe i Anan’ Añaharey,
И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
12 fa hinatahata’e tsy hampahafohiñe aze.
И много им прећаше да Га не прокажу.
13 Niañambone vohitse mb’eo re le tsinikao’e ze satri’e vaho niheova’ iereo.
И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
14 Tinendre’e ty folo ro’amby ho mpiama’e, hahitri’e hitaroñe,
И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
15 ie ho aman-dily hañary kokolampa:
И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16 Le natovo’e amy Simona ty tahinañe ty hoe: Petera;
Првог Симона, и надеде му име Петар;
17 naho am’Iakobe ana’ i Zebedio naho i Jaona rahalahi’ Iakobe ty nanovoña’e añaran-tsole ty hoe Boanerjesy, toe Anañ’ àmpiñe;
И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
18 naho i Andrea naho i Filipo naho i Bartolomeo naho i Matio naho i Tomasy naho Iakobe ana’ i Alfeo naho i Tadeo naho i Simona mahimbañe,
И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
19 vaho i Jodasy nte-Keriote nifotetse azey.
И Јуду Искариотског, који Га и издаде.
20 Nizilike añ’anjomba ao re naho nivorigidiñe indraike i lahialeñey, kanao tsy nilefe ty hikama.
И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
21 Ie nahajanjiñe izay o longo’eo, le niheo mb’eo hamihim-pitañe aze, ami’ty asa’ iareo ty hoe: Tondren-dre.
И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22 Nizotso boake Ierosaleme añe o mpanoki-dilio, nanao ty hoe: Angara’ ty belzeboba re, vaho i bein-kokolampay ty añaria’e kokolampa.
А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
23 Tsinikao’e hitotok’ aze iereo vaho nirazaña’e ty hoe: Aia ty hañaria’ i mpañìnjey i mpañìnjey?
И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
24 Naho mifampiria ty fifeheañe, tsy hijadoñe i fifeheañey.
И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
25 Ie mifamotetse ty anjomba, tsy hahafitroatse i anjombay.
И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
26 Ie miongake hiatreatre vatañe ty mpañìnje naho mifañambake, le tsy hitoetse, fa higadoñe.
И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
27 Tsy eo ty hahazilike añ’ anjombam-panalolahy ao hañaoke o vara’eo, naho tsy vahora’e hey i fanalolahiy, izay vaho ho volose’e i anjomba’ey.
Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
28 Eka! to t’itaroñako te hahañe amo ana’ ondatio ze atao hakeo naho ze hateràñe iterà’ iareo,
Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
30 ami’ty fivola’ iareo t’ie aman’ anga-draty.
Јер говораху: У њему је нечисти дух.
31 Nipoteake eo o rahalahi’eo naho i rene’e, nijohañe alafe ao, le nañitrike ama’e vaho nitok’ aze.
И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
32 Niambesatse añariseho aze i maroy; le hoe ty nitsaraeñe ama’e: Inao, alafe ao ty rene’o naho o rahalahi’oo; ie mipay azo.
И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
33 Hoe ty natoi’e am’ iareo: Ia ty reneko naho o rahalahikoo?
И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34 Narendre’e amy zao o niambesatse niarikoboñ’ azeo, le nanao ty hoe: Hehe ty reneko naho o rahalahikoo!
И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
35 Ndra ia ia manao ty satrin’ Añahare, ie ty rahalahiko naho rahavaveko vaho reneko.
Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
