Marka 15
1 Ie maraindrain-tsikiake, nivory hisafiry o roandriañeo naho o mpanoki-dilio naho i sinedriona iabiy vaho o mpisorom-beio, le rinohi’ iereo t’Iesoà, naho nasese vaho natolo’ iareo amy Pilato.
И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.
2 Aa le nañontanea’ i Pilato: Ihe hao ty Mpanjaka’ o Jiosio? Tinoi’e ty hoe: Ie i saontsi’oy.
И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3 Nitolon-kitomboke aze ami’ty raha tsiefa o mpisorom-beio.
И тужаху Га главари свештенички врло.
4 Nañontane aze indraike t’i Pilato ami’ty hoe: Tsy manoiñe v’Iheo? Inao o raha maro anisia’ iareoo?
А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.
5 Tsy nanoiñe avao t’Iesoà; le niveren-draha t’i Pilato.
Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.
6 Ie amy zao lili’e amy sabadidakey ty hamotsotse am’iereo ty mpirohy raike, ze tea’ iereo.
А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.
7 Aa le teo ty atao Barabasy, nitrao-pirohy amo mpiolao, namono ondaty amy kidý zay.
А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.
8 Le nionjom-beo i màroy nihalaly ama’e hanao i fanoe’ey.
И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.
9 Natoi’ i Pilato ami’ty hoe: Satri’ areo hao ty hamotsorako i Mpanjaka’ o Jiosioy?
А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
10 Tali’e, nifohi’e te nasese’ o mpisorom-beio ama’e am-parahy.
Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.
11 Fe trinobo’ o mpisorom-beio i màroy, hampañaha’e ho am’iareo t’i Barabasy.
Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.
12 Nindrai’ i Pilato am’iereo ty hoe: Hataoko akore arè i atao’ areo Mpanjaka’o Jiosioy?
А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?
13 Le kinorà’ iereo, ty hoe: Peho amy hatae ajaley.
А они опет повикаше: Распни га.
14 Hoe ty nanoa’ i Pilato: Manao akore! Ino ty sata-rati’e? fe nindrai’ iereo am-pidabadoàñe ty hoe: Peho re!
А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.
15 Aa ie te hampanintsiñe i màroy t’i Pilato, le navotso’e am’iereo t’i Barabasy naho nampandafae’e t’Iesoà vaho nasese’e ho peheñe añe.
А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.
16 Nendese’o lahin-defoñeo mb’ amy kijàm-pivoriy ao re, le nikoihe’ iereo ze hene mpirai-liao.
А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,
17 Sinaro’ iereo malòmavo, naho nandrandrañe halam-patike ze nisabakañ’ aze,
И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.
18 vaho nañontane aze ty hoe: Talilio ry Mpanjaka’ o Jiosio!
И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!
19 Linihi’ iereo am-bararata ty añambone’e naho nandrorañe naho nitongalefañe vaho nibokobokoañe.
И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.
20 Aa ie fa nikobìheñe le nafaha’ iereo ama’e i saro malo-mavoy, naho naombe ama’e o saro’eo, vaho nakare’ iereo ho peheñe añe.
И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.
21 Le nazi’iereo ty niary eo hirike an-kàloke añe, i Simona nte-Kirenia (rae’ i Aleksandro naho i Rofosy); hitarazo i hatae ajale’ Iesoày.
И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.
22 Le nasese’ iereo mb’amy toetse atao Golgotay mb’eo re (ze adika ty hoe: an-karandoha).
И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.
23 Nasozo’ iereo ama’e ty divay linaro rame, fe tsy rinambe’e.
И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.
24 Le pinè’ iereo; naho zinara’ iareo an-tsato-piso o saro’eo, handrendreke ty hahazo.
И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.
25 Amy ora faha-teloy ty nipehañe aze ambone’ i hatae ajaley.
А беше сат трећи кад Га разапеше.
26 Pinatetse ambone’e eo ty nanisiañ’ aze ami’ty hoe: Ty Mpanjaka’ o Jiosio.
И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.
27 Nitrao-piradorado ama’e ty malaso roe, ty raike an-kavana’e naho ty raike an-kavia’e.
И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.
И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.
29 Songa nanirìka aze ze niary eo, nañekotseko-doha nanao ty hoe: Hoke! Ihe ho nandrotsake i Anjomban’ Añaharey naho handrafits’ aze añate’ ty telo andro,
И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,
30 rombaho ty vata’o vaho mizotsoa amo hatae ajaleo.
Помози сам себи и сиђи с крста.
31 Hoe ka ty tsikìke nifanoa’ o mpisorom-beio naho o mpanoki-dilio: Ie nandrombake ty ila’e ro tsy maharomba-batañe.
Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.
32 Adono hizotso amo hatae ajaleo henaneo o Norizañe Mpanjaka’ Israeleo ho isake, hiantofan-tika. Nitety aze ka o naharo nipeheñe ama’eo.
Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.
33 Ie amy ora fah’ eneñey, nivotrake amy Tane iabiy ty fimoromoroñañe sikal’ ami’ty ora faha-sive.
А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.
34 Ie amy ora fahasivey le nipazake ty hoe t’Iesoà: Eloy, Eloy, lamà sabaktany, ze adika ty hoe: Andrianañahareko, Andrianañahareko, akore ty namorintseña’o ahy?
И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
35 Ie nahajanjiñe izay o ila’e nisambao, le hoe ty asa’ iareo: Inay ie, mitoka i Elia.
И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.
36 Teo ty nilay naho nampipea vinegra ami’ty eponjy, le nasindri’e ami’ty bararata vaho naonjo’e ho sitsihe’ Iesoà, le hoe re: Adono, ho isa-tika hera homb’eo t’i Elia hanjotso aze.
А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37 Le nampipoña-piarañanañañe t’Iesoà naho nirofotse ty arofo’e,
А Исус повика гласно, и издахну.
38 vaho nitori-anjake ty lamba fañefe’ i Anjomban’ Añaharey, nivaki-roe boak’ ambone pak’ ambane.
И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.
39 Ie nioni’ ty mpifele-jato nijohañe aolo aze eo ty fikaiha’e naho ty fidrohota’e, le hoe ty asa’e: Toe Anan’ Añahare ondatio.
А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.
40 Ey hoek’ ey o roakemba nisambao; ama’e t’i Miriame nte-Magdalà naho i Marie rene’ Iakobe Zai’e naho i Josese vaho i Saloma;
А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,
41 ie nañorike naho nitoroñe aze e Galilia añe; mbore maro ty rakemba ila’e nindre-lia ama’e t’ie nigodañe mb’e Ierosaleme ao.
Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.
42 Ie fa hiròñe i androy, te andro fañalankañañe (ty andro aolo’ i Sabatay),
И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),
43 le nimb’eo t’Iosefe nte Arimatea, asiñeñe amy Fivori-beiy naho mpitamà i Fifehean’ Añaharey, nitoañe mb’amy Pilato ao nihalaly ty fañòva’ Iesoà.
Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
44 Nilatsa t’i Pilato te inao fa nivilasy re, le kinanji’e i mpifele-jatoy, vaho nañontane he t’ie toe nivilasy.
А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?
45 Ie nirendre’e amy mpifele-jatoy, le natolo’e am’ Iosefe i fañòvay.
И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
46 Nikaloa’e lamba leny, le nazotso’e, naho sinafo’e amy leniy, naho nirohota’e an-donake hinaly an-damilamy, vaho namarimbarìña’e vato ty lala’ i lonakey.
И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
47 Nisambae’ i Miriame nte-Magdalà naho i Marie rene’ i Josese i nandrohotañ’ azey.
А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.
