Marka 14
1 Ie henane zay, roe andro taolo’ i Fihelañey naho i Sabadidake-Mofo-po-Dalivaiy, le nipay ty hitsepake Iesoà am-pamañahiañe o mpisorom-beio naho o mpanoki-dilio hañoho-doza ama’e.
逾越节和除酵节前两天，祭司长和宗教老师想方设法用诡计逮捕耶稣，然后将其杀害。
2 Fe hoe iereo: Tsy amy sabadidakey, kera hikoràke i màroy.
但他们暗想：“不可在节日期间下手，免得引发民众暴动。”
3 Ie te Betania añ’anjomba’ i Simona angamae ao, nidegañe am-pandambaña eo, le niheo mb’ama’e mb’eo ty rakemba ninday rame saro-bily am-pitavonañe sinihara; nipoñafe’e i fitavonañey vaho nadoa’e añambone’e eo.
耶稣这段时间在伯大尼。一天他在麻风病人西门家里吃饭时，一个女人前来，拿着一瓶非常昂贵的甘松纯香膏。她打破瓶身，把香膏倒在耶稣的头上。
4 Fe hoe ty nifamondromondroa’ ty ila’e: Akore ty fiànton-drano-mañitse toy?
那里的人中，有人很生气地说：“为什么这样浪费香膏呢？
5 Ie mete ho naletake denaria telon-jato vaho natolotse amo rarakeo. Le nendaha’ iareo i ampelay.
这香膏的钱值一年的薪水，应该用来接济穷人。”他们对她感到很愤怒。
6 Aa hoe t’Iesoà tama’e: Adono, inoñe ty anirika’ areo aze? Ie nañasoa ahy.
但耶稣说：“让她这么做！她对我做了一件美好的事情，为何要批判她？”
7 Fa mitraoke ama’ areo nainai’e o rarakeo vaho mete hasoàñe ndra mbia mbia tea’ areo, fe tsy ho nainai’e ama’ areo iraho.
你们常与穷苦人在一起，可以随时帮助他们。但你们不常和我在一起。
8 Nanoe’e ze taka’e; nihosora’e aolo’ i leveñey ty sandriko.
她已尽其所能在我被安葬之前，提前用香膏涂上我的身体。
9 Eka! to t’itaroñako te ndra aia aia an-tane atoy ro italiliañe ty talili-soa toy, le ho talilieñe ka i nanoe’ i rakembaiy ho fitiahiañe aze.
告诉你们实话，无论福音传到世界何处，人们世界都会记得她的所作所为。
10 Niavotse mb’amo mpisorom-beio mb’eo amy zao t’i Jodasy, mpiamy folo ro’amby rey, hamotera’e aze.
这时，十二门徒中的的加略人犹大跑去见祭司长，要把耶稣出卖给他们。
11 Niehake iereo te nahajanjiñe, naho nampitamae’ iareo drala. Aa le namototse nipay ty hamotera’e aze re.
他们听此甚是欢喜，就答应给他好处，于是犹大就开始寻找出卖耶稣的机会。
12 Ie ami’ty andro valoha’ i Mofo-po-dalivaiy, ie nisoroña’ o mpiama’eo i Fihelañey le hoe ty ontane’ iareo ama’e: Aia ty tea’o handenà’ay hañalankañe ty hikama’o i Fihelañey?
除酵节的第一天，也是宰杀逾越节羊羔的那一天，门徒问耶稣：“你想要我们到哪里为你预备逾越节晚餐呢？”
13 Aa le nirahe’e ty roe amo mpiama’eo ami’ty hoe: Miziliha an-drova ao, le hifanampea’ ty lahilahy milolohe sihoan-drano: oriho.
耶稣派出两名门徒，对他们说：“你们去城里，看到一个拿着水瓶之人向你们迎面走来，就跟着他。
14 Le ndra aia’ aia imoaha’ey, misaontsia amy tompon’ anjombay, ty hoe: Hoe t’i Talè: Aia ty trañon’ ambahiny hitraofako fikama i Fihelañey amo mpiamakoo?
无论他进入谁家，就询问那家的主人，我和门徒应该在哪里庆祝逾越节。
15 Le hitoroa’e traño bey reke-bara nihajarieñe, le fa veka’e am-batsa ao, halankaño ao ty antika.
他必带你们去楼上一个大房间处，那里已经布置整齐，预备妥当，你们在那里为我们做准备就好了。”
16 Aa le niavotse o mpiama’eo, nimb’an-drova mb’eo, le nizoe’ iereo hambañe amy nitalilia’ey, vaho hinajari’ iareo i Fihelañey.
门徒离开了，他们进了城，果真遇到了耶稣所说之事，于是预备好了逾越节的晚餐。
17 Ie hariva le nizilike ao mindre amy folo ro’amby rey.
到了晚上，耶稣和十二门徒过来了。
18 Aa ie nidegañe eo nikama, le hoe t’Iesoà: Eka! to t’itaroñako te hifotetse ahy ty raike ama’ areo, ty mitrao-pikama amako.
在用餐的过程中，耶稣说：“告诉你们实话，你们中间有一个人要出卖我。”
19 Le nangoae iereo nifandimbe nanao ty hoe ama’e: Izaho hao? naho ty raike: Izaho hao?
门徒们都很震惊，纷纷询问：“是我吗，是吗？”
20 Tinoi’e ty hoe: Raike amy folo ro’ ambiy. I miharo mandò am-pingakoy.
耶稣对他们说：“他是十二门徒里的一人，就是与我分享食物之人中的一个。”
21 Toe hienga amy pinatetse ty ama’ey i Ana’ Ondatiy; fe hankàñe ami’t’indaty mifotetse amy Ana’ Ondatiy! Hàmake te tsy nasamake indatiy!
正如经文所预言：“人子将逝，但出卖人子之人必有灾祸！而且那人如果没有降生才好。”
22 Naho nikama iereo le nandrambe mofo re naho nitatae’e, naho nifolahe’e vaho nazotso’e ami’ty hoe: Intoy, sandriko toy.
他们用餐时，耶稣拿起饼，祝福后把饼分给众人，说：“拿去吃吧，这是我的身体。”
23 Ie nandrambe i fitoviy le nañandriañe naho nazotso’e vaho songa nikama ama’e,
他又拿起杯子，祝福后把它递给门徒，他们都喝了。
24 vaho nanoa’e ty hoe: Intoy ty lioko amy fañinay, ze adobañe ho ami’ty maro.
耶稣说：“这是我的血，为众人而流，用于立约。
25 Eka! to t’itaroñako te, tsy hinoñe ty voka’ o vaheo ka iraho ampara’ ty andro hinomako aze vao am-Pifehean’ Añahare ao.
告诉你们实话，从今后我不再喝葡萄酒，直到我在上帝之国品尝新酒。”
26 Ie nitakasy sabo raike le niavotse mb’am-bohits’ Oliva mb’eo.
他们吟唱完圣歌后开始向橄榄山而去。
27 Hoe t’Iesoà tam’iereo: Hene hitsikapy nahareo te hariva; hoe ty pinatetse: Ho zevoñeko ty mpiarake, le hivarakaike o añondrio.
耶稣告诉他们：“你们所有人都会放弃我，因为经文上记着：‘我要攻击牧人，羊群就彻底散了。’
28 Izaho fa nivañon-ko veloñe, le hiaoloako nahareo mb’e Galilia añe.
但在我复活后，要比你们先到加利利。”
29 Hoe t’i Petera tama’e: Ndra te fonga hitsikapy, tsy izaho!
彼得对他说：“就算所有的人都弃你而去，我也不会。”
30 Le hoe t’Iesoà tama’e: Eka! to t’itaroñako, t’ie anito haleñe, aolo’ i kekeon’ akoholahy faha-roey, ro hitety ahy in-telo.
耶稣对他说：“我告诉你实话，就在今天晚上，鸡叫两遍以前，你会有三次不肯认我的情况。”
31 Fe nindrai’e ty hoe: Ndra te itraofako havilasy tsy hitety Azo. Le fonga nanao i hoe zay.
彼得坚决地说：“就算必须与你同死，我也决不会不认你！”众人也这样说。
32 Nandoake an-toetse atao Getsemone ao iereo, le hoe re amo mpiama’eo: Miambesara etoañe, fa hihalaly iraho.
他们来到一个名叫客西马尼的地方；耶稣对门徒说：“你们坐在这里，我去祷告了。”
33 Le nampindreze’e ama’e t’i Petera naho Iakobe naho i Jaona, naho niorotse nangovin-dre vaho nalovilovy;
他带上彼得、雅各和约翰，这时开始感到心烦意乱，非常难过。
34 le hoe re tam’ iereo: Loho ore ty fiaiko, hoe te hikenkañe; eo hey, mijilova.
耶稣对他们说：“这痛苦如此煎熬，我感到快死了一样。请留在这里，保持警醒。”
35 Nivike re naho nitoke an-tane eo, le nihalaly te, naho nimete ho narirañe ama’e i oray.
耶稣稍往前了几步，伏在地上祷告，请求如果可能，那必然发生的事情就不要发生。
36 Hoe re: O Aba Rae, kila mete ama’o; ehe ahankaño amako ty fitovy toy; fe tsy ty satriko, fa o satri’oo.
他说：“上帝啊，吾父，你无所不能，那么求你让这次的痛苦远离我。但这不应是我所求的，而是你所要的。”
37 Nimb’eo re, le zoe’e nirotse iereo, vaho hoe re amy Petera: O Simona, miroro v’iheo? Tsy nahatan-droro ora raike hao?
耶稣回来后发现门徒睡着了，就对彼得说：“西门，你睡着了吗？难道你连一个小时也不能清醒吗？
38 Mijilova naho mihalalia, tsy mone hijoñe am-panjiziañe ao. Toe veka’e ty arofo, fe maifoifo ty nofotse.
保持清醒进行祷告，以免被诱惑征服。你们精神虽然有意愿，但肉体却很软弱。”
39 Nisitake indraike re, nihalaly, naho nahere’e i tsaray.
耶稣再次离开去祷告，祷告的内容相同。
40 Ie nibalike nizoe’e nidefoke eo iereo (amy te nigibeñe o fihaino’eo), le tsy nahatoiñe aze.
他再回来的时候，看见门徒都睡着了，因为他们实在太疲倦了，也不知道该说些什么。
41 Nimb’eo fañintelo’e re, le nanoa’e ty hoe: Miròta hey, mitofà; soa izay, fa tendreke i oray; ingo fa nifotereñe am-pità’ o mpanan-kakeoo i Ana’ Ondatiy.
耶稣第三次回来，对他们说：“你们还在睡觉吗？还在休息吗？那么现在就休息够了，因为时间到了！看，人子即将遭受背叛，将其交给一群罪人。
42 Miongaha, antao; hehe fa eo ty mifotetse ahy.
起来吧，我们走！出卖我的人来了。”
43 Ie mbe nisaontsy, pok’eo t’i Jodasy, mpiamy folo ro’amby rey, nindre ami’ty firimboñañe boak’amo mpisorom-beio naho o mpanoki-dilio vaho o roandriañeo ninday fibara naho kobaiñe.
耶稣正说话之际，十二门徒中的犹大和一群手拿刀棒之人前来，这些人都是祭司长、宗教老师和长老所派。
44 Ie amy zao, fa tinolo’ i mifotetse azey am’iareo ty famantarañe, ty hoe: Ty ondrofako, ro ie, Tsepaho, le tantalio mb’eo am-pañambeñe.
这个叛徒和他们约好一个暗号：“我亲吻谁，谁就是耶稣。抓住他，让士兵把他押走。”
45 Aa ie pok’eo, ro nimb’ama’e mb’eo, nanao ty hoe: O Raby, Talè! le norofa’e.
犹大来了，对耶稣说：“拉比！”然后亲吻耶稣。
46 Nipao-pitàñe ama’e iereo, le namahots’ aze.
其他人动手抓住耶稣，把他逮捕。
47 Napontsoa’ ty raike amo nijohanjohañeo ty fibara’e le binira’e ty mpitoro’ i talèm-pisoroñey, nañitsike i ravembia’ey.
但站在耶稣身边的一个人拔出自己的刀，砍了大祭司的仆人一刀，削掉他的一只耳朵。
48 Le hoe t’Iesoà tam’ iereo: Niakatse mb’etoa hoe mañoridañe mpikizo hao nahareo minday fibara naho kobaiñe hitsepake ahy?
耶稣对他们说：“你们带着刀棒而来，是把我当作危险的罪犯捉拿吗？
49 Boak’ andro iraho ro tama’ areo añ’ Anjomban’ Añahare ao nañoke, fa tsy nitsepahe’ areo; fe tsy mahay tsy ho heneke o Sokitse Masiñeo.
我每天在圣殿中教导众人，跟你们在一起，你们却没有捉拿我。这一切就是为了应验经文所述。”
50 Nienga aze iereo, vaho nibioñe.
这时候，所有门徒都逃跑了，弃他而去。
51 Mpanonjohy aze ty ajalahy nisikin-damba-leny nanaroñe i haboridaña’ey, fe tsinepa’ o ajalahio,
（有一个年轻的追随者，披着一块麻布。
52 f’ie nipolititse amy siki’ey, nirimatse añe am-pihaloa’e.
众人捉住他时，他丢掉麻布，赤身逃跑了。）
53 Kinororo’ iereo mb’amy talèm-pisoroñey mb’eo t’Iesoà; le hene nifanontoñe ao o mpisorom-beio naho o roandriañeo vaho o mpanoki-dilio.
他们把耶稣押到大祭司那里，所有的祭司长、长老和宗教老师都聚集在一起。
54 Norihe’ i Petera ey re mb’ an-kiririsam-pisorom-bey ao, le nitrao-piambesatse amo mpitoroñe namindro añ’afoo.
彼得远远跟着耶稣，走进大祭司的官邸，和差役们一起火炉旁取暖。
55 Nimanea’ o mpisorom-beio naho o mpivory iabio pay ty mpitaroñe hahaseseke Iesoà, hañohofan-doza ama’e—fe tsy nahaisake.
屋子内，祭司长和公议会的所有人都在试图找证据控告耶稣，要把他处死，但什么都没有找到。
56 Maro ty nanao kitomboke aze f’ie tsy niharo-sisý.
虽然有许多人作假证控告他，但他们的证供相互矛盾。
57 Le teo ty niongake nanao kipetake aze ami’ty hoe:
有几个人站起来，作假证控告他说：
58 Tsinano’ay ty asa’e ty hoe: Ho rotsaheko ty kivoho rinafi-pitàñe toy, le harafiko añate’ ty telo andro ty tsy nanoem-pitàñe.
“我们听他说过：‘我要拆毁这由人手所建之所，三日之内另建一座并非人手所造的神庙。’”
59 Ie amy zay, tsy niharo saontsy avao iereo.
但就是这样的证词，也并不能自圆其说。
60 Aa le niongake añivo eo i talèm-pisoroñey nañontane Iesoà ty hoe: Akore te Ihe tsy manoiñe o anisìa’ iretoañeo?
大祭司站起来，走到议会面前，问耶稣：“这些人作证控告你的是什么？你没有什么想说的吗？”
61 Nianjin-dre, tsy nanoiñe. Nañontanea’ i talèm-pisoroñey indraike ami’ty hoe: Ihe hao i Norizañey, ty Ana’ i Rengèñey?
耶稣沉默。大祭司又问他：“你是被祝福的圣子基督吗？”
62 Hoe t’Iesoà: Ie iraho, le ho isa’ areo miambesatse am-pitàn-kavanan-kaozarañe ey i Ana’ Ondatiy, mitotsake amo rahon-dikerañeo.
耶稣说：“我是。你们会看到人子站在万能上帝的右边，驾天上云彩降临。”
63 Rinia’ i talèm-pisoroñey o saro’eo le nanao ty hoe: Inoñe ty mbe ipaian-tika valolombeloñe?
大祭司于是撕开自己的衣服，说：“我们还要什么证人呢？
64 Fa jinanji’ areo i teratera’ey; akore arè? Le songa namira-vava t’ie mañeva ho vonoeñe,
你们都听见这亵渎之语了。你们认为如何？” 他们都认为他有罪，要求将其处决。
65 vaho nandrora’ ty ila’e, le nitakonañe ty lahara’e naho nikomondroeñe, naho nanoeñe ty hoe: Mitokia! le rinambe’ o mpigaritseo vaho rinarateha’iareo.
于是有人开始向他吐唾沫，蒙住他的脸，用拳头打他，对他说：“现在你怎么不预言了，你这个‘预言家’！”士兵把他带到一旁，开始殴打他。
66 Ie tan-kiririsa ambane ey t’i Petera, le nimb’eo ty raike amo ampela mpitoro’ i talèm-pisoroñeio,
这时候，彼得坐在外面的院子里，大祭司的一个婢女走过来，
67 le nahatrea i Petera namindro; hinente’e vaho nanoe’e ty hoe: Toe nimpiamy Iesoà nte Nazareta ka irehe.
看见彼得在烤火，那婢女径直看着他说：“你也是那拿撒勒人耶稣一伙的！”
68 Fe hoe ty lie’e: Alike amako izay, tsy apotako o enta’o zao, le niakatse mb’an-davaranga mb’eo vaho inay ty kekeon-akoholahiy.
彼得却否认说：“我不知道你在说什么，不知道你什么意思！”他于是走到前院，这时鸡叫了。
69 Ie niisa’ i mpitoroñ’ ampelay, le hoe re am’ondaty nijohanjohañeo: Toe mpiama’ iareo itìañe.
那婢女看见他在那里，就又对旁边的人说：“这个人也是他们一伙的！”
70 Fe nandiera’e. Tsi-paepae’ izay, nanao ty hoe amy Petera o nizorazorao: Mpiam’ iareo vata’e n’iheo fa nte-Galilia.
彼得再次否认。过了一会，其他人对彼得说：“你真是他们一伙的，因为你也是加利利人。”
71 Fe ndra nifàtse naho nifànta t’i Petera ami’ty hoe: Amoeako ze ondaty saontsie’ areo zao.
彼得就诅咒发誓说：“我不认得你们说的这个人！”
72 Inay ty kekeo faharoe; le nitiahi’ i Petera i nisaontsia’ Iesoà ty hoe: Aolo’ te mikekeo fañindroe’e i akoholahiy, le hitety ahy in-telo irehe; nitsakorea’e vaho nangoihoy ty rovetse.
此刻听到公鸡第二次打鸣。彼得想起耶稣对他说过的话：“鸡叫两遍以前，你会有三次不肯认我的情况。”想到这里，他痛哭起来。
