Marka 12
1 Aa le niorotse nisaontsy am-pandrazañañan-dre: Teo t’indaty nañalahala tanem-bahe: nañarikatoha’e kijoly, naho nihalia’e fipiritan-divay, mbore nandrafeta’e fitalakesañ’ abo, le nafondro’e am-pañalahala valòboke, vaho nitaveañe añe.
I uze im zboriti u prispodobama: Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.
2 Ie sam-pamaramanta, le namantoke mpitoroñe hangalake amo mpañalahalao ty voka’ i tanem-bahe’ey.
I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga.
3 F’ie rinambe’ iereo naho nifofoheñe vaho nampipolie’ iereo mañomaño.
A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku.
4 Aa le nañitrifa’e mpitoroñe indraike; fe trinabotrabo’ iereo ty añambone’e, vaho nampisalareñe.
I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga.
5 Nañitrifa’e indraike, fe navetrake ty raike; le mbe nimaro ka, vinangovango ty ila’e, nohofan-doza ty ila’e.
Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše.”
6 Mbe ama’e ty honka’e, ty ana’e kokoa’e, ie ty sehangam-pirahe’e, fa hoe re: Hiasy i anakoy iereo.
“Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: 'Poštovat će sina moga.'
7 Fe nikilily ty hoe i mpamondro rey: Intoy i mpandovay, antao hañè-doza ama’e vaho ho antika i lovay.
Ali ti vinogradari među sobom rekoše: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.'
8 Aa le rinambe’ iereo naho namono aze, vaho navokovoko’ iereo alafe’ i tetem-bahey.
I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda.”
9 Aa vaho inoñe ty hanoe’ i Talèn-tetem-bahey? Hiheo mb’eo re hanjamañe o mpañalahalao, le hatolo’e ami’ty ila’e i tetem-bahey.
“Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima.
10 Mbe tsy vinaki’ areo hao ty Sokitse Masiñe manao ty hoe: I vato nikihoe’ o mpandrafitseoy ie ty talen-kotsoke henaneo.
Niste li čitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni.
11 Sata’ i Talè iza. le fiain-tane am-pihainon-tikañ’ ao?
Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!”
12 Aa le nipay ty hitsepake aze iereo, f’ie nihembañe amy lahialeñey; nifohi’iereo te nanoa’e jera-fotots’aila am’iereo amy ohatsey, aa le nisitake aze vaho niavotse.
I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu.
13 Le nahitri’ iereo mb’ama’e o Fariseo naho o nte Heroda ila’eo hitsepake aze amo tsara’eo.
I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi.
14 Pok’eo iereo, nanao ty hoe: O Talè, fohi’ay te vañon-dRehe, tsy mañaon-keve’ ondaty, vaho tsy amam-pirihiañe, fa mañoke ty satan’ Añahare an-katò; Aa vaho Hake hao ty androroñañe vili-loha amy Kaisara, ke tsie?
Oni dođu i kažu mu: “Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?”
15 Handroroñe hao zahay ke tsy handroroñe? Fe niarofoana’e ty famañahia’ iareo, le hoe re ama’e: Ino ty itsoha’ areo ahy? Añandeso drala henteako.
A on im reče prozirući njihovo licemjerje: “Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!”
16 Nañandesañe, le nanoa’e ty hoe, Sare naho soki’ ia v’itoio? A i Kaisara, hoe ty asa’ iareo:
Oni doniješe. I reče im: “Čija je ovo slika i natpis?” A oni će mu: “Carev.”
17 Aa le natoi’ Iesoà ty hoe: Atoloro amy Kaisara o a i Kaisarao, naho aman’ Añahare o an’ Andrianañahareo. Le nidaba ama’e iereo.
A Isus im reče: “Caru podajte carevo, a Bogu Božje!” I divili su mu se.
18 Nimb’ama’e ka o Tsadoke ila’eo, ie tsy miantoke i fivañonam-beloñey, vaho nitsok’ aze, ami’ty hoe:
Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga:
19 O Talè, sinoki’ i Mosè aman-tika te ie vilasy ty rahalahi’ ondaty, naho mienga valy tsy aman’ anake, le ampañengàeñe i rahalahi’ey i vali’ey hameloma’e doria ho amy rahalahi’ey.
“Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.
20 Aa le teo ty mpirahalahy fito; nañenga valy ty valoha’e, f’ie nivetrake tsy nampipoke tiry.
Sedmero braće bijaše. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda.
21 Le vinali’ ty faharoe, f’ie ka nihomake tsy nampipoke tiry. Manahake izay ty fahatelo.
I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako.
22 Leo raike amy mirahalahy fito rey tsy nampipoke doria. Fara’e nihomake ka i rakembay.
I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije.
23 Aa ie amy fivañonam-beloñey, naho mitroatse iereo, ia ama’e ty ho vali’e, kanao songa nanambaly aze i fito rey?
Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu.”
24 Hoe t’Iesoà am’iereo: Inay ie, ty mampandilatse anahareo, te tsy fohi’ areo i Sokitse Masiñey ndra ty haozaran’ Añahare.
Reče im Isus: “Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje?
25 Ie mitroatse ami’ty havilasy, tsy mañenga, tsy engaeñe; fa manahake o anjelin-dindìñeo.
Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima.
26 Le o vilasio, t’ie mitroatse, tsy vinaki’ areo hao amy boke’ i Mosèy ao te tsinaran’ Añahare boak’ amy rongoñey ty hoe: Andrianañahare’ i Abraàme iraho, naho t’i Andrianañahare’ Isaka, vaho t’i Andrianañahare’ Iakobe.
A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev?
27 Ie tsy Andrianañahare’o vilasio, fa Andrianañahare’o veloñeo, toe mañota nahareo.
Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate.”
28 Nimb’eo ty mpanoki-dily, nahajanjiñe ty fifandiera’ iareoy naho nahaoniñe te vinale’e soa vaho nañontanea’e ty hoe: Ino ty lily ra’elahi’ ama’e?
Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: “Koja je zapovijed prva od sviju?”
29 Natoi’ Iesoà ty hoe: Zao ty lohà’e: Mijanjiña ry Israele; Raike t’i Talè Andrianañaharen-tikañe,
Isus odgovori: “Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini.
30 Tsy mete tsy kokoa’o an-kaliforan’ arofo, naho an-kaàtsam-piaiñe, naho an-kaampom-pitsakoreañe vaho an-kaozara’o iaby t’i Talè, Andrianañahare’o.
Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!”
31 Hoe ty faharoe: Ampirao fikoko ami’ty vata’o ondatio. Tsy eo ty lily ambone’ irezay.
“Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih.”
32 Aa hoe ty asa’ i mpanoki-diliy tama’e: To i azoy, Talè, mahity i enta’oy te raike t’i Andrianañahare, tsy aman-tovo’e,
Nato će mu pismoznanac: “Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega.
33 le ambone’ ze hene engan-koroañe naho soroñe ty fikokoañ’ aze an-kaampon’arofo naho an-kaàtsam-paharendrehañe naho an-kaliforan-kaozarañe vaho ty fikokoañe ondatio mira aman-teña.
Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga - više je nego sve paljenice i žrtve.”
34 Nifohi’ Iesoà t’ie nanoiñe an-kihitse, le hoe re ama’e: Tsy lavits’ azo i Fifehean’Añaharey. Aa le tsy eo ty nahavany ontane aze ka.
Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: “Nisi daleko od kraljevstva Božjega!” I nitko se više nije usuđivao pitati ga.
35 Hoe t’Iesoà te nañoke añ’Anjomban’ Añahare ao: Akore te atao’ o mpanoki-dilio te ana’ i Davide i Norizañey?
A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: “Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov?
36 Toe asa’ i Davide añamy Arofo Masiñey ty hoe: Hoe t’i Talè amy Talèkoy: Miambesara an-tañan-kavanako etoañe, ampara’ te anoeko fitongoàm-pandia’o o rafelahi’oo.
A sam David reče u Duhu Svetome: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedni mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'
37 Aa ie natao’ i Davide, Talèko, ino ty maha ana’e aze? Le nahafale i lahialeñey ty nijanjiñe aze.
Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?” Silan ga je svijet s užitkom slušao.
38 Hoe re amo fañoha’eo: Itaò o mpanoki-dily mpitea ty fijelanjelañañe an-tsaroñe mireparepa naho o fañontaneañe an-tsenao
A on im u pouci svojoj govoraše: “Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima,
39 naho ty fiambesatse lohà’e am-pitontonañ’ao naho ty toem-piasiañe amo sabadidakeo,
prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama;
40 o mitamboavokake kibohom-bantotse naho mikoralava hañamahia’eo: ho mafe ty fandilovañe iareo.
proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!”
41 Teo re te niambesatse tandrife’ ty fampipoham-banabana eo nisamba ty satam-pampipoha’ ondatio drala ama’e, le maro ty mpañaleale nampipoke bey.
Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo.
42 Nimb’eo ka ty vantotse rarake, nampipoke drala roe miha-fah’efa’e.
Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant.
43 Aa le tsinikao’e ho mb’ama’e o mpiama’eo, le nanoa’e ty hoe: Eka! to t’itaroñako te nampipoke maro am-panontonan-drala ao ty vantotse rarake toy te amy ze hene ila’e nañifike amy fanontonañey;
Tada dozove svoje učenike i reče im: “Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu.
44 amy te boak’ ami’ty ambim-bara’e ty nampipoha’ iareo, fe amy hararaha’ey ro nampipoha’e ze fonga hanaña’e, ze hene fiveloma’e.
Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak.”
