Lioka 9
1 Kinanji’e hirimboñe eo i folo ro’ amby rey, le tinolo’e haozarañe naho lily handroake ze atao kokolampa naho hañaha ze hasilofañe;
耶稣叫齐了十二个门徒，给他们能力、权柄，制伏一切的鬼，医治各样的病，
2 le nirahe’e hitaroñe i Fifehean’ Añaharey vaho hampijangañe o marareo.
又差遣他们去宣传 神国的道，医治病人，
3 Hoe re am’ iareo: Ko minday inoñ’ inoñe ami’ty lia’areo, ndra kobaiñe ndra kotrañe ndra vaty ndra drala vaho ko minday saron-droe.
对他们说：“行路的时候，不要带拐杖和口袋，不要带食物和银子，也不要带两件褂子。
4 Mañialoa amy ze anjomba iziliha’ areo le hirik’ao ka ro hienga.
无论进哪一家，就住在那里，也从那里起行。
5 Naho tsy mampiantraño anahareo ty ao, le ie miakatse i rovay, ahintsankintsaño ty lembok’ am-pandia’areo hanjehazehàñe iareo.
凡不接待你们的，你们离开那城的时候，要把脚上的尘土跺下去，见证他们的不是。”
6 Aa le niavotse iereo nanitsike rova, nitsey i talili-soay vaho nampijangañe tok’aia tok’aia.
门徒就出去，走遍各乡宣传福音，到处治病。
7 Ie jinanji’ i Heroda mpizaka o nanoe’e iabio, le nitsimboetse, fa inao nitroatse t’i Jaona,
分封的王希律听见耶稣所做的一切事，就游移不定；因为有人说：“是约翰从死里复活”；
8 hoe ka ty ila’e te, i Elia ty niboake; ty ila’e ka nanao ty hoe: raik’ amo mpitoky haehaeo ro niheren-ko veloñe.
又有人说：“是以利亚显现”；还有人说：“是古时的一个先知又活了。”
9 Fa hoe ka t’i Heroda: Nampikitsìheko ty loha’ i Jaona, aa ia arè i andrendrehañ’ ahy te manao i raha rezay? le nipay ty hahaoniñe aze.
希律说：“约翰我已经斩了，这却是什么人？我竟听见他这样的事呢？”就想要见他。
10 Ie nimpoly i Firàheñe rey le nitalilia’ iareo ze hene nanoeñe, vaho natola’e mb’am-patrambei’ i rova atao Betsaida ao.
使徒回来，将所做的事告诉耶稣，耶稣就带他们暗暗地离开那里，往一座城去；那城名叫伯赛大。
11 Aa ie nifohi’ i lahialeñey le norihe’iereo, fe rinambe’e soa naho nitaroñe i Fifehean’ Añaharey vaho hene jinanga’e ze nitaha.
但众人知道了，就跟着他去；耶稣便接待他们，对他们讲论 神国的道，医治那些需医的人。
12 Ie niròñe i àndroy, niheo mb’ ama’e i folo ro’amby rey, nanao ty hoe: Ampiavoto o lahialeñeo homb’ amo rovao naho mb’ am-pariparitse atoy hañialo naho hivaty; fa loho an-kazihazin-tane atoy tika.
日头快要平西，十二个门徒来对他说：“请叫众人散开，他们好往四面乡村里去借宿找吃的，因为我们这里是野地。”
13 Hoe ty natoi’e: Anjotsò hikama’e. Natoi’ iereo ty hoe: Tsy ama’e zahay naho tsy mofo lime vaho fiañe roe, naho tsy hiavotse hey hivily mahakama ho a ondaty iabio.
耶稣说：“你们给他们吃吧！”门徒说：“我们不过有五个饼，两条鱼，若不去为这许多人买食物就不够。”
14 Va’e lime arivo ty lahilahy teo. Aa hoe re amo mpiama’eo: Ampiambesaro kilimampolo.
那时，人数约有五千。耶稣对门徒说：“叫他们一排一排地坐下，每排大约五十个人。”
15 Nanoe’ iareo, vaho songa nampiambesareñe.
门徒就如此行，叫众人都坐下。
16 Rinambe’ Iesoà i mofo lime rey naho i fiañe roe rey le niandra mb’ andikerañe ey naho nañandriañe, le finola’e vaho natolo’e amo mpiama’eo hazotso amy lahialeñey.
耶稣拿着这五个饼，两条鱼，望着天祝福，擘开，递给门徒，摆在众人面前。
17 Nikama iereo le sindre nianjañe vaho natontoñe an-karoñe folo ro’amby ze sisa nifitafita.
他们就吃，并且都吃饱了；把剩下的零碎收拾起来，装满了十二篮子。
18 Teo t’ie nilolok’ am-bangiñe ao rekets’ o mpiama’eo le nañontanea’e ty hoe: Atao’ ondatio ho ia v’o ahoo?
耶稣自己祷告的时候，门徒也同他在那里。耶稣问他们说：“众人说我是谁？”
19 Tinoi’ iereo ty hoe: I Jaona Mpandipotse, fa ty ila’e ka manao ty hoe, i Elia, vaho ty ila’e te niheren-ko veloñe ty mpitoky haehae.
他们说：“有人说是施洗的约翰；有人说是以利亚；还有人说是古时的一个先知又活了。”
20 Hoe re: Aa inahareo? Atao’ areo ho ia iraho? Tinoi’ i Petera ty hoe: I Norizan’ Añaharey.
耶稣说：“你们说我是谁？”彼得回答说：“是 神所立的基督。”
21 Hinatahata’e t’ie tsy hivolañe am’ ondaty,
耶稣切切地嘱咐他们，不可将这事告诉人，
22 le hoe re: Tsy mahay tsy hanilofeñe raha maro i Ana’ ondatiy, le harinjèñe’ o roandriañeo naho o mpisorom-beio naho o mpanoki-dilio vaho ho vonoeñe, fe hampitroareñe ami’ty andro fahatelo.
又说：“人子必须受许多的苦，被长老、祭司长，和文士弃绝，并且被杀，第三日复活。”
23 Aa le hoe re tam’ iereo iaby: Naho eo ty te hanonjohy ahy, soa re te hihirimbeloñe naho hitarazo ty hatae ajale’e lomoñandro vaho hañorik’ ahy,
耶稣又对众人说：“若有人要跟从我，就当舍己，天天背起他的十字架来跟从我。
24 fa ndra iaia ro te handrombak’ ay ro hahamotso aze, le ndra iaia ty mamoe arofo ty amako, ho rombaheñe.
因为，凡要救自己生命的，必丧掉生命；凡为我丧掉生命的，必救了生命。
25 Ino ty tombo’e ho a t’indaty te fonga azo’e ty voatse toy, fe, ke t’ie motso, he haitoañe.
人若赚得全世界，却丧了自己，赔上自己，有什么益处呢？
26 Aa ndra iaia ty ho meñatse ahy ndra amo entakoo, ty ho meñare’ i Ana’ ondatiy t’ie mitotsak’ ami’ty enge’e naho ty an-dRae’e vaho ty amo Anjely masiñeo.
凡把我和我的道当作可耻的，人子在自己的荣耀里，并天父与圣天使的荣耀里降临的时候，也要把那人当作可耻的。
27 Eka! to t’itaroñako te, amo mijohañe etoañeo ty tsy ho lian-kavilasy ampara’ te oni’e i Fifehean’Añaharey.
我实在告诉你们，站在这里的，有人在没尝死味以前，必看见 神的国。”
28 Ie modo ty valo andro te nitsara izay, le nampindreze’e ama’e t’i Petera naho i Jaona naho Iakobe vaho nitroa-bohitse hitalaho.
说了这话以后约有八天，耶稣带着彼得、约翰、雅各上山去祷告。
29 Ie niloloke le niova ty vinta’e naho nihafoty nitsipelatsipelatse ty sarimbo’e.
正祷告的时候，他的面貌就改变了，衣服洁白放光。
30 Le heheke, te nifanaontsy ama’e ty androanavy roe, i Mosè naho i Elia,
忽然有摩西、以利亚两个人同耶稣说话；
31 niboak’ am-bolonahetse vaho nisaontsieñe i fivetrahañe ho henefa’e e Ierosaleme añey.
他们在荣光里显现，谈论耶稣去世的事，就是他在耶路撒冷将要成的事。
32 Fe nikonkòñe te hirotse t’i Petera naho i rañe’e rey, f’ie nañente le nahaoniñe ty enge’e naho i roe-lahy niharo fijohañe ama’e rey.
彼得和他的同伴都打盹，既清醒了，就看见耶稣的荣光，并同他站着的那两个人。
33 Ie nienga’ aze iereo le hoe t’i Petera ama’e: O Rañandria, soa ‘nio te etoan-tikañe; angao hañoreñe kijà telo: Ty ho Azo naho ty ho a i Mosè vaho ty ho a i Elia, fa tsy napota’e i linaño’e.
二人正要和耶稣分离的时候，彼得对耶稣说：“夫子，我们在这里真好！可以搭三座棚，一座为你，一座为摩西，一座为以利亚。”他却不知道所说的是什么。
34 Aa ie mbe nisaontsy, teo ty rahoñe niforoñe nandrongoñe iareo, naharevendreveñe te nisafora’ i rahoñey.
说这话的时候，有一朵云彩来遮盖他们；他们进入云彩里就惧怕。
35 Hirik’amy rahoñey amy zao ty fiarañanañañe nanao ty hoe: Anako kokoako toy. Ijanjiño!
有声音从云彩里出来，说：“这是我的儿子，我所拣选的，你们要听他。”
36 Ie nianjiñe i fiarañanañañey, le Iesoà avao ty nizoeñe eo. Aa le nidìñe iereo tsy nahabeok’ am’ondaty amy andro rezay ndra inoñe amy nioni’ iareo rezay.
声音住了，只见耶稣一人在那里。当那些日子，门徒不提所看见的事，一样也不告诉人。
37 Amy loakandroy, ie nizotso i vohitsey le nifanalaka ami’ty lahialeñe.
第二天，他们下了山，就有许多人迎见耶稣。
38 Le hoe ty napazapaza’ t’indaty boak’ amy lahialeñey ao: O Rañandria, mitoreo ama’o vazohò ty anako bako-tokañe toy.
其中有一人喊叫说：“夫子！求你看顾我的儿子，因为他是我的独生子。
39 Inao! ie azin-draha le mikoriak’ amy zao; avokovoko’e an-tsintosintoñe reke-bore; le fiain-drifi’e te ifaoha’e, toe joie’e.
他被鬼抓住就忽然喊叫；鬼又叫他抽风，口中流沫，并且重重地伤害他，难以离开他。
40 Aa le nihalalieko o mpiama’oo ty handroak’ aze fe tsy nilefe.
我求过你的门徒，把鬼赶出去，他们却是不能。”
41 Hoe ty natoi’ Iesoà: Ty tariratse tsy mañaoñe naho mitangingìñe toy, ombiam-bao ty mbe hitraofako naho hifeahako? Endeso mb’etoa i ana’oy.
耶稣说：“嗳！这又不信又悖谬的世代啊，我在你们这里，忍耐你们要到几时呢？将你的儿子带到这里来吧！”
42 Ie niharine mb’eo i ajajay le nigore’ i kokolampay naho sinintotsinto’e. Trinevo’ Iesoà i anga-maleotsey le nihaha’e i ajalahiy vaho nahere’e aman-drae’e.
正来的时候，鬼把他摔倒，叫他重重地抽风。耶稣就斥责那污鬼，把孩子治好了，交给他父亲。
43 Aa le hene nivereñe ty amy hara’ elahin-kaozaran’ Añaharey. Ie mbe nilatsa amy ze hene fanoe’ Iesoà, le hoe re amo mpiama’eo:
众人都诧异 神的大能。 耶稣所做的一切事，众人正希奇的时候，耶稣对门徒说：
44 Ajoño an-dravembia ao o tsara zao, te hafotetse am-pità’ ondaty i Ana’ ondatiy;
“你们要把这些话存在耳中，因为人子将要被交在人手里。”
45 Fe namoea’ iereo i saontsiy, amy te nampietahañe, tsy ho rendreke, le nihembañe tsy te hañontane aze ty amy tsaraeñey.
他们不明白这话，意思乃是隐藏的，叫他们不能明白，他们也不敢问这话的意思。
46 Le nitsakoreñe am ‘iereo ao te ia ty zoke’e.
门徒中间起了议论，谁将为大。
47 Niarofoana’ Iesoà i fivetsevetsen-tro’ iareoy le nandrambe ajaja naho navotra’e añ’ila’e eo,
耶稣看出他们心中的议论，就领一个小孩子来，叫他站在自己旁边，
48 le hoe re am’ iereo: Ndra iaia mandrambe ty ajaja toy ami’ty añarako ro mandrambe ahiko, vaho ndra iaia mampihova ahy ro mampihova i nañirak’ ahiy; aa le ty tsitso’areo ty ho zoke.
对他们说：“凡为我名接待这小孩子的，就是接待我；凡接待我的，就是接待那差我来的。你们中间最小的，他便为大。”
49 Hoe ty natoi’ i Jaona, O Rañandria, nitrea’ay ty nandroake kokolampa amy tahina’oy le nendaha’ay amy te tsy mpitrao-pañorik’ ama’ay.
约翰说：“夫子，我们看见一个人奉你的名赶鬼，我们就禁止他，因为他不与我们一同跟从你。”
50 Hoe t’Iesoà tama’e: Ko sebaña’o, fa ze tsy mandietse antika ro mone mañimba.
耶稣说：“不要禁止他；因为不敌挡你们的，就是帮助你们的。”
51 Ie an-titotse ty andro hañonjonañe aze le nionjoñe mb’ Ierosaleme mb’eo
耶稣被接上升的日子将到，他就定意向耶路撒冷去，
52 naho nañitrike ty hiaolo aze, vaho nimoak’ ami’ty rova e Samaria ao iereo hañalankañe ho aze.
便打发使者在他前头走。他们到了撒马利亚的一个村庄，要为他预备。
53 Fe tsy nampihovaeñe, amy t’ie nitolin-daharañe mb’e Ierosaleme.
那里的人不接待他，因他面向耶路撒冷去。
54 Aa ie nioni’ Iakobe naho i Jaona, mpiama’e rey, le hoe iareo: O Rañandria, satri’o hao te handilia’ay afo boak’ andindìñe añe hidoiñe ey hampangotomomoke iareo?
他的门徒雅各、约翰看见了，就说：“主啊，你要我们吩咐火从天上降下来烧灭他们，像以利亚所做的吗？”
55 Tinoli’e iereo le nitrevoha’e
耶稣转身责备两个门徒，说：“你们的心如何，你们并不知道。
56 vaho nionjomb’ an-tanañe ila’e mb’eo.
人子来不是要灭人的性命，是要救人的性命。”说着就往别的村庄去了。
57 Ie nañavelo amy lalañey, le nanoañe ty hoe: O Talè horiheko ndra aia aia ty homba’o.
他们走路的时候，有一人对耶稣说：“你无论往哪里去，我要跟从你。”
58 Hoe t’Iesoà tama’e: Manan-davake o farasio naho amam-pipetaha’e o voron-dikerañeo; fe tsy amy Ana’ ondatiy ty fanjoàn’ añambone’e.
耶稣说：“狐狸有洞，天空的飞鸟有窝，只是人子没有枕头的地方。”
59 Hoe ka re ami’ty raike: Mañoriha ahy; fe hoe re: O Talè, angao hey handentek’ an-draeko.
又对一个人说：“跟从我来！”那人说：“主，容我先回去埋葬我的父亲。”
60 Hoe t’Iesoà tama’e: Adono o vilasio handeveñe ty vilasi’ iareo, fa ihe ka, akia, taroño i Fifehean’ Añaharey.
耶稣说：“任凭死人埋葬他们的死人，你只管去传扬 神国的道。”
61 Hoe ka ty raike: O Talè, hañorik’ Azo iraho, fe adono hey hitalily an-trañoko ao.
又有一人说：“主，我要跟从你，但容我先去辞别我家里的人。”
62 Aa hoe t’Iesoà tama’e: Tsy eo ty mitan-dasary t’ie mitolike, ro mañeva i Fifehean’Añaharey.
耶稣说：“手扶着犁向后看的，不配进 神的国。”
