Lioka 6
1 Ie tamy Sabotse valoha’e faharoey, le niranga teteke naho nitifo loham-bare o mpiama’eo naho nanosokosoke aze am-pitàñe vaho nikama.
在一个安息日，耶稣和门徒经过一片麦田，他的门徒摘下麦穗，用手搓着吃下。
2 Aa le hoe ty Fariseo ila’e: Mañino nahareo ro mañota faly ami’ty Sabata?
有几个法利赛人质问耶稣：“你们怎么能这样呢？安息日不允许这样做。”
3 Le natoi’ Iesoà ty hoe: Mbe tsy vinaki’areo hao ty nanoe’ i Davide te nisaliko—ie naho o mindre ama’eo:
耶稣答道：“大卫和随从在饥饿时所做的事情，你没有读过吗？
4 ie nizilik’ añ’ Anjomban’ Añahare ao nandrambe mofo-fiatreke naho nikama vaho nandiva amo nindre ama’eo, ze faly tsy kamaeñe naho tsy o mpisoroñeo avao.
他难道不是走进上帝的神庙，吃了圣饼，还把它分给他的随从？这饼只有祭司才能吃。”
5 Hoe re tam’iereo, Toe Talè’ o Sabatao i Ana’ondatiy.
他又对他们说：“人子是安息日的主。”
6 Teo ty Sabata t’ie niheo am-pitontonañ’ ao hañoke, le inge ty lahilahy mate-fitàn-kavana.
在另外一个安息日，耶稣走进会堂布道，那里有个人右手有残疾。
7 Aa le nikirok’ aze o mpanoki-dilio naho o Fariseoo ke hañafak’ amy Sabotsey, ho talin-kitombok’ aze.
宗教老师和法利赛人想看看耶稣会不会在安息日治病，希望找到借口控告他。
8 Fe niarofoana’ Iesoà ty fitsakorea’ iareo, le hoe re am’ indaty mate-fitañey: Miongaha, mijohaña añivo etoa. Niongake re naho nijohañe.
耶稣知道他们的想法，就对手残疾的人说：“起来吧，站在大家的面前！”那人就起身站在那里。
9 Le hoe t’Iesoà tam’ iereo: Inao ty ontaneko: ty fanoan-tsoa hao ke ty fanoan-draty ro mete ami’ty Sabata; ty handrombahañ’ aiñe, he ty hañohofan-doza?
然后耶稣转身对他们说：“问你们一个问题：在安息日做什么才对？是拯救生命，还是害人性命？”
10 Jinilojilo’e iaby, le hoe re am’ indatiy: Ahitio o fità’oo. Nahiti’e le nijangañe amy zao i fità’ey.
他环视周围众人，然后对那个男人说：“伸出你的手来！”那人把手一伸，手就复原了。
11 Aa le niloroloro iereo, nikilily hañoho-doza amy Iesoà.
但宗教老师和法利赛人却勃然大怒，商量着怎样对付耶稣。
12 Tamy andro zay, nomb’ ambohitse mb’eo t’Iesoà nitalaho, le nitolom-pilolok’ aman’Añahare ampara’ te niporea’ ty maraindray.
不久之后的一天，耶稣到山上去祷告，他整晚待在那里，向上帝祷告。
13 Ie terak’ andro, le kinanji’e o mpiama’eo vaho nijoboñe ty folo ro’amby ze nanoe’e ty hoe: Firàheñe:
天亮之后，他把跟随他的人叫来，从中挑选了十二人，称他们为十二门徒，他们分别是：
14 i Simona ze natovo’e ty hoe Petera, naho i Andrea rahalahi’e, Iakobe naho i Jaona; i Filipo naho i Bartolomeo,
西门（耶稣又称他为彼得）和他弟弟安得烈，以及雅各、约翰、腓力、巴多罗迈、
15 i Matio naho i Tomasy; Iakobe ana’ i Alfeo; naho i Simona natao Zelota,
马太、多马、亚勒腓的儿子雅各、激进派西门、
16 i Jodasy ana’ Iakobe vaho i Jodasy nte-K’riote nifotetse azey.
雅各的儿子犹大和出卖主的加略人犹大。
17 Nindre nizotso am’iereo t’Iesoà, le nijohañe an-tane mira amo mpiama’e nivorigidiñeo, le nimb’eo ka ty lahialeñe hirike e Iehodà naho e Ierosaleme naho o rova añ’olon-dria’ i Tiro naho i Sidona añeo,
耶稣和十二门徒下了山，站在一处平坦的地方，一大群信众和他的门徒都聚在这里，还有很多人从犹太全地、耶路撒冷和推罗以及西顿海边赶来，听耶稣讲道，也希望耶稣把他们的疾病医好。
18 songa pok’eo hijanjiñe aze naho ho janganeñe amo areteñeo vaho nafaha’e o vinolevolem-pañahy maleotseo.
那些被恶灵附体之人也痊愈了。
19 Fonga te hitsapa aze i màroy, amy te nitolom-piboak’ ama’e ty haozarañe nampijangañe ie iaby.
每个人都想方设法触摸他，因为他身上传递出一股力量，可以治愈众人。
20 Nampiandra fihaino amo mpiama’eo t’Iesoà le nanao ty hoe: Haha nahareo rarakeo Fa anahareo i Fifehean’Añaharey
耶稣看着门徒，对他们说：
21 Haha o limpoañe henanekeo fa hanjañeñe. Haha o mirovetse henanekeo fa hiankahake.
“你们贫穷之人有福了，因为上帝之国是你们的。你们饥饿之人有福了，因为你们会吃饱。你们哀哭之人有福了，因为你们将开怀大笑。
22 Haha nahareo, naho heje’ondaty, naho aitoa’e, naho onjire’e, vaho homosokoso’e o tahina’ areoo ty amy Ana’ondatiy.
如果因为我是人子的缘故，你们被憎恨、排斥、羞辱和诅咒，你们就有福了。
23 Mirebeha amy andro zay, vaho mivoàña an-kaehake! Inao, jabajaba o tambe’areo andindìñeo; manahake izay ka ty nanoan-droae’iareo amo mpitokio.
当那一天到来，欢喜吧，快乐地跳跃吧，因为你们在天堂获得了慷慨的赏赐，别忘了，他们的祖先就是这样对待先知的。
24 Hankàñe ama’areo mpañalealeo! fa niazo’areo ty fañohòañe.
但你们富有之人有祸了，因为你们已经得了奖励。
25 Hankàñe amo anjañe henanekeo! fa ho saliko. Hankàñe amo mpiankahake henanekeo, fa hirovetse naho handala.
你们饱足之人有祸了，因为你们将面临饥饿。你们正在欢笑的人有祸了，因为你们将要痛哭哀嚎。
26 Hankàñe ama’areo naho tsiririe’ondaty, Amy t’ie ty nanoen-droae’ iareo amo nieva ho mpitokio.
你们受众人夸赞之人有祸了，别忘了，你们的祖先也是这样夸赞假先知。
27 Hoe ka iraho amo mahajanjiñeo: Kokò o rafelahi’ areoo; hasoào o malaiñe anahareoo.
但我想告诉那些聆听之人：要爱你们的敌人，善待憎恨你们的人。
28 Tatao ze mamatse anahareo le mihalalia ho amo mijoy anahareoo.
如果有人咒诅你，要为他们祝福；如果有人凌辱你，要为他们祷告；
29 Ie manampify azo ami’ty fiambina’o t’indaty, atoloro ama’e ka ty haila’e; ie gaoñe’e ty saravi’o, ko tambozoreñ’ ama’e ty saro’o.
有人打你一边的脸，转过另一边脸给他打；有人如果拿你的外衣，连里面的衣服也送给他。
30 Meo ze mihalaly ama’o; le ko ampipolieñe ze rinambe’e ama’o.
别人想要你的东西，就给他；有人拿去你的东西，不必再要回来。
31 Ty tea’areo hanoe’ ondaty ama’areo, anò am’iareo ka.
想要其他人如何对待你们，你们就应当如何对待其他人。
32 Naho ze mpikoko anahareo avao ty ikokoa’areo, Ino ty ho tambe’ areo? Fa tea’ ty mpanan-kakeo ka ty te aze.
如果只爱那些爱你的人，你这样做又有什么不同呢？罪人也爱那些爱他们的人。
33 Aa naho ze mañasoa anahareo avao ro añasoañe, Ino ty ho tambe’ areo? Amy te manao izay ka ty bey hakeo.
如果只善待那些善待你的人，你这样做又有什么不同呢？罪人也会这样做。
34 Naho mampisongo amy ze tamae’ areo hahavake avao, ino ty ho tambe’areo? Fa mampisongo amo bey hakeoo o mpanan-kakeoo, hañavaha’iareo mira.
如果你借人钱财，又指望别人偿还，你这样做又有什么不同呢？罪人借钱给其他罪人，也会要求如数归还。
35 Fe kokò ty rafelahi’ areo, hasoao, ampisongò, le ko mitamà avake naho ho ra’elahy ty tambe’ areo, vaho ho ana’ i Andindimoneñey, ie matarik’ amo tsivokatseo naho amo tsereheñeo.
不能这样：要爱你们的敌人，善待他们。借出去的东西不要指望偿还，这样你们才能获得巨大恩赐。你们会成为至高上帝的儿子，因为上帝也会善待不懂得感恩之人和恶人。
36 Mitretreza manahake ty fiferenaiñan-dRae’ areo.
你们要仁慈，就像你们天父一样仁慈。
37 Ko manìñe, le tsy ho tiñeañe. Ko mamàtse le tsy hafàtse. Mihevea le hiheveañe.
不可评判他人, 否则你也会被他人评判；不可决定他人的罪，否则你也会被定罪；饶恕他人，就会被人饶恕；
38 Mañomea le ho meañe; ho tolorañe am-pañaranañe pea, nikobakobaheñe naho nihotsokotsòfeñe vaho mipopoke; ami’ty fañaranañe añarana’ areo ro añaranañe ama’areo.
要给予，才会有慷慨回报，而且是加倍的回报。在衡量应该给你多少时，会将其压实，以便可以添加更多，能从顶部溢出，倒在你的腿上！因为你付出多少将决定你得到多少。”
39 Tinovo’ Iesoà ami’ty ohatse toy: Mahay miaolo ty goa hao ty fey? Tsy sindre higodoñe an-kadaha ao v’iereon-droroe?
耶稣又讲了一个比喻：“盲人怎能给盲人领路呢？两个人不都会掉在坑里吗？
40 Tsy ambone’ ty mpiana’e hao ty talè? fe ze añoñe ro hanahake an-talè’e.
信徒的知识怎能多于老师？只有他们学会了所有知识，才能和老师一样。
41 Aa vaho ino ty angarefa’o ty alìfe am-pihainon-drahalahi’o ao, fe tsy isa’o ty varamba am-pihaino’o ao?
为什么你看得见兄弟眼中的灰尘，却看不到自己眼中的木头？
42 Akore ty anoa’o aman-drahalahi’o ty hoe: O koahe hafàhako o alìfe am-pihaino’oo. Fe tsy oni’o i varamba am-pihaino’oy? Soamiatreke! Ahifiho añe hey ty varamba am-pihaino’o ao hahafibiribira’o ty hañafake i alìfe am-pihainon-drahalahi’oy.
你看不见自己眼中的木头，怎能对你的兄弟说：‘兄弟，让我来把你眼中的灰尘取走’？这是伪君子的行为！要先拿走自己眼中的木头，才能看得清楚，才能取走兄弟眼中的灰尘。
43 Tsy mamoa voa raty ty hatae soa, vaho tsy mamoa soa ty hatae raty.
因为好树不能结坏果，坏树不能结好果。
44 Sindre rendrek’ ami’ty voa’e ty hatae; tsy hampipotorañe voan-tsakoa ami’ty fatike, ndra filomboke ami’ty lombiry.
你可以根据果子识别树木，不能从荆棘上采无花果，也不能从蒺藜中摘葡萄。
45 Mañakatse ty soa ami’ty fañajàm-bara an-tro’e ao t’indaty soa vaho aboa’ i lo-tserekey am-pañajam-bara an-tro’e ao ty hativàñe; fa ty haliforañ’ arofo ro fisaontsiam-palie.
良善之人因为心存善念而做善事，邪恶之人因为心存恶念而做坏事。因为心中所念，口中必言。
46 Ino ty tokava’ areo ahy Talè, Talè; fe tsy manao ze itaroñako?
为什么你们称我‘主啊！主啊！’却不遵行我的吩咐？
47 Ze mb’ amako, naho mijanjiñe o volakoo, vaho anoe’e, le itoroako ty ihambaña’e:
让我举个例子：有一个人来到我面前，他听了我的指引并照做。
48 Manahake t’indaty nañoreñ’ anjomba re; nihaly laleke vaho naore’e an-damilamy eo o faha’eo. Ie nisorotombaheñe le naronje’ i rano-vohitsey mafe i anjombay, f” ie tsy naha-ozoñozoñ’ aze, kanao nioreñe am-bato.
这人就像在建造房屋，深挖地基，把地基建在牢固的岩石上。大水泛滥时，湍流冲刷房屋也不能让它倒塌，因为它建造得很牢固。
49 Ty mijanjiñe fe tsy manao, ro sarèñe amy t’indaty nañoren-traño am-paseñe tsy amam-pahañe; tinorotosi’ i rano vohitsey; le niforetrake, vaho bey-fianto’ i trañoy.
但听到我的教导却不遵守，就好比在沙子上建屋，没有根基，急流一冲就会倒塌，彻底毁坏。”
