Lioka 24
1 Ie amy loak’andro’ i Sabotsey, nañaleñaleñe mb’an-donake mb’eo ninday o raha mandrifondrifoñe nihajarie’ iereoo.
下一周第一天清晨，女人们带着准备好的香料来到耶稣的坟墓。
2 Zoe’ iareo te nidogeratse i vato-pikalañe i lonakeiy.
但发现坟墓口的大石头已经滚到了一边，
3 Nizilik’ ao iereo fe tsy nahaisake ty fañòva’ Iesoà Talè.
她们走进去，却没有看到主耶稣的身体。
4 Ie mbe nidaba amy raha zay, inge nisodehañe añ’ila’iareo eo ty ndaty roe an-tsaroñe mipelapelatse.
正为此疑惑之际，眼前忽然出现两个人，身穿闪耀发光的衣服，站在她们旁边。
5 Nianifañe iereo vaho nampiondre-daharam-ban-tane, fe nanoa’ iereo ty hoe. Ino ty paia’areo i veloñey an-tanen-dolo atoy?
女人们很害怕，把脸伏在地上。他们对女人说：“你们为什么要在死者中寻找一个还活着的人？
6 Tsy ato re fa natroatse! Tiahio i nanoa’e ie mbe e Galilia añey
他不在这里，而是已经复活了。你们应当记得他在加利利时说的话，
7 t’ie, Tsy mahay tsy hatolotse am-pità’ o bei-hakeoo i Ana’ondatiy, le ho peheñe an-katae ajale vaho hivañom-beloñe ami’ty andro fahatelo.
他说：‘人子必将被交到罪人手里，钉在十字架上，在第三日复活。’”
8 Le nitiahi’ iereo i saontsi’ey.
她们想起了耶稣说的话，
9 Ie nibalike boak’ an-donake ao le nitalily irezay amy folo-raik’ amby rey naho amo ila’e iabio.
于是就离开坟地，回去把这一切告诉了十一名门徒和其他人。
10 I Miriame nte-Magdalà, naho i Johana, naho i Marie rene’ Iakoba, vaho ty ila’ iereo ro nitalily amo Firàheñeo.
那几名女性为：抹大拉的玛利亚，约亚拿和雅各的母亲玛利亚，以及其他跟随耶稣的妇女。她们把这些事告诉了众门徒。
11 Fe nihoe kanifonifok’ am’iereo i saontsi’ iareoy, le tsy niantofa’ iareo;
但他们认为这是无稽之谈，根本不相信她们。
12 fe niongake t’i Petera nihitrihitry ty lay mb’ an-donake mb’eo; ie nibokoboko, le i lamban-doloy avao ty nioni’e eo hoek’eo; vaho nimpoly, latsa amy nifetsakey.
但彼得还是跑到坟墓那里查看。他弯腰看进去，只看到了坟墓里的细麻布，于是就回去了，对这一切感到非常惊奇。
13 Inao! nigodañe mb’ an-drova atao Emaosy mb’eo ty roe am’ iereo amy àndro zay, eva’e ho enem-polo stadia hirike e Ierosaleme añe,
同一天，两名门徒去往一个叫以马午斯的村子，距耶路撒冷大约十一公里。
14 nifanaontsy ze hene nitendreke izay.
他们在路上谈论着所发生的一切。
15 Aa, ie nivesoveso naho nitsakore, le niharinea’ Iesoà vaho nitraofa’e fañavelo.
正在交谈和争辩的时候，耶稣走上前，与他们同行。
16 F’ie nitakonam-pihaino tsy hahafohiñ’ aze.
但他们却没有认出他。
17 Le nanoa’e ty hoe: Inoñe o ifanaontsia’ areo te mañavelo, kanao manahelo?
耶稣问到：“你们边走边聊什么呢？”他们就站住，面带愁容。
18 le hoe ty natoi’ ty atao Kleopasy: Ihe avao hao ty ambahiny e Ierosaleme ao tsy mahafohiñe o raha nifetsak’ atoa amo andro rezaoo?
一个名叫克利奥帕斯的门徒回答：“你造访耶路撒冷吗？关于那里发生的事情，你可能是唯一不知情的人。”
19 Ino? hoe re. Le hoe ty natoi’ iareo: Iesoà nte-Nazareta, nimpitoky fatratse am-pitoloñañe naho tsara añatrefan’ Añahare naho ondaty iabio;
耶稣说：“什么事？”他们说：“就是拿撒勒人耶稣的事。他是先知，在上帝和众人面前显示出了伟大的奇迹。
20 ie nasese’ o mpisorom-beio naho o roandrian-tikañeo hafàtse ho vonoeñe, vaho pinè’ iereo.
我们的祭司长和长官竟把他交了出去，把他判了死罪，钉在十字架上。
21 Fe ie ‘nio ty nitamà’ay hijebañe Israele; fa tovo’ iaby izay, androany ty andro faha-telo sikal’ amy nitendreha’ i he’e rezay.
我们一直盼望他就是救赎以色列的那个人。这些事发生到现在已经是第三天了。
22 Eka! nahadaba anay ka ty roakemba’ay ila’e, ie nitsatok’ an-donak’ añe marain-tsikiake,
但我们中有几名妇女却有了让我们惊讶的发现。她们凌晨到坟墓那里去，
23 fe tsy nioni’ iereo ao i fañòva’ey, vaho nibalike nitalily te nahaisake ty fisodehan’ anjely nitalily am’ iereo t’ie veloñe.
却找不到他的身体。她们回来说看见天使显现，天使说他已经复活了。
24 Niavotse mb’an-donake mb’eo ty ila’e ama’ay, le nanjo hambañe amy nitalilie’ i roakemba reiy, fe tsy nahaisak’ aze.
我们又有几个人到坟墓那里去看，与妇女们所说的一样，没有看见他。”
25 Aa le hoe ty natao’e am’iereo: O ry bahimo malaon-troke, tsy mahafiantoke ze hene saontsi’ o mpitokio.
耶稣说：“迟钝的人呐！对于先知所说的一切，你们信得太迟钝了！
26 Tsy linahatse hao te tsi-mete tsy nifeake irezay i Norizañey vaho hizilik’ amy enge’ey?
基督这样受迫害，后来不是迎来了他的荣耀吗？”
27 Aa le mifototse amy Mosè naho o mpitoky iabio, le nampalangese’e ama’e o Sokitse Masiñe iabio, ze mioza ama’e ao.
于是他从摩西和众先知说起，把所有关于他的经文解释了一遍。
28 Ie niharine amy rova homba’ iareoy, le mitse hionjomb’eo t’Iesoà.
他们即将抵达要去的那个村子，耶稣表现得好像是要继续前行，
29 Fe hoe ty nañosiha’iareo aze: Mañialoa ama’ay; ie ho haleñe naho fa miròñe i àndroy. Aa le nimoak’ ao re hialeñe am’iereo.
两名门徒特别想把他留住：“天晚了，太阳下山了，就住在这里吧。”于是耶稣就与他们住在一起。
30 Ie niambesatse am-pandambañañe mindre am’ iereo, le nandrambe mofo naho nitata naho namolake vaho nazotso’e am’ iereo.
吃饭的时候，他拿起饼，在感谢上帝后把饼掰开递给那两位门徒，
31 Nibarababeak’ amy zao ty fihaino’iareo nahafohiñe aze; f’ie nimosaoñe tsy niisake ka.
他们的眼睛此刻终于看清了，认出这是耶稣，但耶稣却从他们面前消失不见了。
32 Aa le nifanaontsy ty hoe iereo: Tsy nimae an-trok’ ao hao tika t’ie nilañoñe amy lalañey vaho nampiborake o Sokitse Masiñeo?
他们彼此说：“一路上他和我们说话，给我们解释经文，那时候我们的思想仿佛被火烧灼。”
33 Niongak’ amy oray avao iereo, nibalike mb’e Ierosaleme mb’eo, le nifanjo amy folo lahy raik’ amby rey tafatontoñe ao miharo amo mpiam’ iereo,
他们立刻站起来返回耶路撒冷。在那里遇见十一个门徒和其他聚在一起的人。
34 ze nanao ty hoe: Toe natroatse t’i Talè! mbore nisodehañe amy Simona.
这十一位门徒说：“主果然复活了，已经向西门显现。”
35 Le natalili’ iareo i tan-dalañe ey rezay, naho t’ie nifohi’ iareo amy namolaha’e mofoy.
两个人就把在路上的事，以及掰开饼时如何认出耶稣的事情，讲述了一遍。
36 Mbe nitalily iereo te niloneak’ añivo’ iereo eo t’Iesoà, nanao ty hoe: Fañanintsiñe ama’areo.
他们正在交谈之际，耶稣现身站在他们当中，说：“愿你们平安。”
37 Nitsekake naho nirevendreveñe iereo, hoe te nahaisak’ angatse.
他们非常惊怕，以为看见了鬼。
38 Fe hoe re tam’iereo: Inoñ’ o mampihohokòhok’ anahareoo? naho inoñe ty mampivazobazotse ty tro’areo?
耶稣问到：“你们为什么惊恐？为什么心有疑惑？
39 Hehe o tañakoo naho o tombokoo, izaho ‘nio; itsapao vaho mahaonìña, toe tsy ama’ nofotse naho taolañe o angatseo manahake o isa’areo amakoo.
你们看我的手脚，就知道我是谁。摸摸我，你们就会更确认，因为鬼没有骨肉，但你们看，我有。”
40 Ie nagado’e i saontsy zay, le natoro’e iareo o fità’eo naho o fandia’eo.
说了这话，耶稣就把手脚给众人看。
41 F’ie mbe tsy nahafiantok’ avao fa loho ehake naho latsa; le hoe re: Aman-kaneñe hao nahareo?
众人感到如此狂喜和惊讶，以至于仍然不敢相信这一切。耶稣说：“你们这里有什么食物吗？”
42 Le nanjotsoa’ iareo sale-fiañe naho papin-tantele.
他们就给了他一片做好的鱼。
43 Rinambe’e vaho nikama añatrefa’iereo.
他接过来，在他们面前吃了。
44 Le hoe re am’iereo: O entañe zao ty nitaroñako t’ie mbe nitraoke, te tsi-mahay tsy ho heneke i pinatetse ty amako amy Ha’ i Mosèy ao naho amo Mpitokio vaho amo Saboo rezay.
然后耶稣对他们说：“我还和你们在一起时，就是这样对你们解释的：摩西律法、先知书籍和《诗篇》中记载了关于我的一切，都会成真。”
45 Sinoka’e amy zao ty fivetsevetse’ iareo haharendreke o Sokitse Masiñeo.
于是他打开他们的思想，让他们能够理解经书。
46 Le hoe re tam’iereo: Hoe ty pinatetse, te tsi-mete tsy holañeñe naho hivañon-ko veloñe amy andro fahateloy i Norizañey
他告诉他们：“经上记着‘基督将会受害，第三天死而复生。人们要奉他的名，
47 vaho ho taroñeñe amy tahina’ey ty fisolohoañe naho ty fañahan-kakeo amo kilakila ondatio mifototse e Ierosaleme ao.
宣讲悔改与赦罪之道，从耶路撒冷开始，传遍世界各地。’
48 Valolombeloñe amy raha rezay nahareo.
你们就是这一切的见证。
49 Inao, hahitriko ama’ areo i nampitaman-dRaekoy; aa le mandiñisa an-drova Ierosaleme ao ampara’ te isaroman-kaozarañe hirik’ añ’ abo.
现在我要将天父所承诺的赋予你们。但你们需要在城里等候，直到获得来自天堂的力量。”
50 Aa le niaoloa’e pak’ e Betania Anià vaho nañonjom-pitañe, nitata iareo.
然后他带他们走出去，走到伯大尼附近时，抬手祝福众人。
51 Ie nitatae’e, le navik’ am’ iereo vaho naonjoñe mb’ andindiñe añe.
在祝福的同时离开了他们，被送上天堂。
52 Nitalahoa’ iareo naho nimpoly mb’e Ierosaleme mb’eo an-kafaleam-bey,
众人开始膜拜他，然后充满喜悦地回到耶路撒冷，
53 vaho nitolom-pandrenge naho nañandriañe an’Andrianañahare añ’ Anjomban’ Añahare ao. Amena.
此后，他们便始终都在神庙中称颂上帝。
