Lioka 22
1 Ie fa antitotse ty Sabadida-Mofo-tsy-aman-dalivay, i atao Fihelañey le
逾越節的無酵節近了。
2 nipay hanao afero mamitak’ ate amy Iesoà o mpisorom-beio naho o mpanoki-dilio, fe nimarimariheñe i lahialeñey.
司祭長及經師設法要怎麼消除耶穌，因為他們害怕百姓。
3 Ie amy zao, nitsamoahe’ i mpañìnjey ty tro’ i Jodasy (ty atao nte-Kariota), mpiamy folo ro’ amby rey.
那時，撒旦進了那名叫依斯加略的猶達斯的心中，他本是十二人中之一。
4 Aa le nimb’ amo mpisorom-beio naho o kapitenio re nikilily ty hanolora’e Iesoà.
他去同司祭長及聖殿警官商議，怎麼把耶穌交給他們。
5 Niehake iereo, naho nisafiry t’ie hitoloran-drala.
他們不勝欣喜，就約定給他銀錢；
6 Le niantofa’e, vaho nandiñe ty hamotets’ aze am’ iereo, ie tsy amy lahialeñey.
他應允了，遂尋找機會，當群眾不在的時候，把耶穌交給他們。
7 Tondrok’ amy zao ty Sabadida-Mofo tsy aman-dalivay, ty andro fandentàñe i Fihelañey.
無酵節日到了，這一天，應宰殺逾越節羔羊。
8 Le nirahe’e t’i Petera naho i Jaona ami’ty hoe: Akia, halankaño i Fihelañey ho kamaen-tikañe.
耶穌打發伯多祿和若望說：「你們去為我們預備要吃的逾越節晚餐吧!
9 Hoe iereo tama’e: Aia ty zoto’o hañajariañe aze?
他問他們說：「你願意我們在那裏預備﹖」
10 Hoe ty natoi’e: Ie mizilik’ an-drova ao nahareo le hifanojo ami’ t’indaty minday siny pea rano; oriho mb’an-traño imoaha’e ao.
祂回答說：「注意! 你們進城，必一個拿水罐的人與你們相遇，你們就跟著他，到他所進的那一家，
11 Le anò ty hoe amy tompon’ anjombay: Hoe t’i Talè ama’o: Aia ty trañon’ ambahiny hitraofako fikama ty Fihelañe toy amo mpiamakoo?
對那家的主人說：「師傅問你：我同我的們徒吃逾越節晚餐的客房在哪裡﹖
12 le ho toroa’e traño mitratrañàka am-batsa vory haraotse; halankaño ao.
那人必指給你們一間鋪設好了的寬大樓廳；你們就在那裡準備。
13 Nienga iereo, nahaoniñe hambañ’ amy tsinara’ey vaho nañalankañe i Fihelañey.
他們去了，所遇見的，正如耶穌對他們所說的一樣；他們便預備了逾越節晚餐。
14 Ie tondroke i oray, le niambesatse re naho o Firàhe’eo.
到了時候，耶穌就入席，宗徒也同祂一起。
15 Le nanoa’e ty hoe: Nisalala hikama ty Fihelañe toy iraho mindre ama’ areo aolo’ ty haoreako.
耶穌對他們說：「我渴望而又渴望，在我受難以前，同你們吃這一次逾越節晚餐。
16 Itaroñako te, tsy ihinanako ka, ampara’ ty hifonira’e am-Pifehean’ Añahare ao.
我告訴你們：非等到它在天主的國內成全了，我決不再吃它。」
17 Rinambe’e ty fitovy le nañandriañe nanao ty hoe: Rambeso toy, ifanjotsò,
耶穌接過杯來，祝謝了說：「你們把這杯拿去，彼此分著喝吧!
18 Itaroñako te tsy hinomako ka ty voa’ i vahey henàne zao ampara’ te tendreke i Fifehean’ Añaharey.
我告訴你們：從今以後，非等到天主的國來臨了，我決不再喝這葡萄汁了。」
19 Nandrambe mofo re le nañandriañe naho nifolahe’e vaho nazotso’e am’iereo ami’ty hoe: Intoy ty vatako banabanaeñe ho anahareo, anò zao ho fitiahiañe ahy.
耶穌拿起餅來，祝謝了，擘開，遞給他們說：「這是我的身體，為你們而捨棄的。你們應行此禮，為念我。」
20 Hoe izay ka i fitoviy, ie fa nikama, nanao ty hoe: Ty fitovy toy ro fañina nivaoeñe ami’ ty lioko nadoañe ho anahareo.
晚餐以後，耶穌同樣拿起杯來，說：「這杯是用我為你們流出的血而立的新約。
21 Le hehe te mindre an-tañako am-pandambañañe etoañe ty fitañe hifotetse ahiko.
但是，看，負賣我者的手同我一起在桌子上。
22 Toe hitoronjo amy nilaharañey i Ana’ondatiy; fe hankàñe am’ indaty mifotetse azey!
人子固然要依照所預定的離去，但那負賣人子的人是禍的。」
23 Aa le hene nifañontàne te ia am’ iereo ty hanao izay.
他們便彼此相問，他們中那一個要做這事。
24 Mbore nialy vava te ia am’ iereo ty atao loha’e.
在他們中又起了爭論：他們中數著誰最大﹖
25 Le hoe t’Iesoà am’ iereo: Manindritindry o kilakila’ ondatio ty mpanjaka’ iareo, mbore tokaveñe ty hoe matarike o mpifele’ iareoo.
耶穌給他們說：「外邦人有君王宰治他們，那有權管治他們的，稱為恩主；
26 F’ie tsy hanahake izay, fa hisare te zai’areo ty zoke’areo, naho teu mpitoroñe ty mpifehe.
但你們卻不要這樣：你們中最大的，要成為最小的；為領袖的，要成為服事人的。
27 Aa ia ty bey, i miambesatse am-pandambaña eoy, ke ty manjotso? Tsy i miambesatse mikamay hao? Fe mitraoke ama’ areo iraho hoe te mpitoroñe.
是誰大呢﹖是坐席的還是服事人的﹖不是坐席的嗎﹖可是我在你們中間卻像是服事人的。
28 F’inahareo ro nipitek’ amako amo fañolañ’ay nizoeñeo,
在我的困難中，與我常常相偕的，就是你們。
29 le hifañinako manahake ty fifeheañe nifañinan-dRaeko amako,
所以我將王權給你們預備下，正如我父給我預備下了一樣；
30 soa te hikama naho hinoñe am-pandambañako am-pifeheako ao nahareo vaho hiambesatse am-piambesan-droandriañe eo hizaka i fifokoa’ Israele folo ro’ amby rey.
為使你們在我的國裏，一同在我筳席上吃喝，並坐在寶座上，審判以色列十二支派。
31 O Simona, Simona, toe nangatahe’ i Ratiy amako irehe ho tsararahe’e hoe lilañe,
西滿，西滿，看，撒旦求得了許可，要篩他們樣篩麥子一樣。
32 fe ihalaliako, te tsy hilesa ty fatokisa’o; le ihe mitampoly, ampahozaro o rahalahi’oo.
但是我己為你們祈求了，為叫你信德不致喪失，待你回頭以後，要堅固你弟兄。」
33 Le hoe ty natoi’e aze: O Talè, veka’e hindre ama’o iraho ndra ho am-balabey ndra ho an-kibory ao.
伯多祿向祂說：「主，我己經預備同你一起下獄，同去受死。」
34 Hoe t’Iesoà: Taroñeko ama’o, Petera, Mbe tsy hikoike i akoholahiy te anito t’ie fa nanao jebe ahy in-telo.
耶穌說：「伯多祿，我告訴你：今天雞未叫以前，你要二次說不認識我。」
35 Le hoe re am’ iereo: Ie niraheko tsy aman-koro tsy aman-kotrañe tsy aman-kana; ino ty tsy niheneke ama’ areo? Leo raike, hoe iereo.
然後又給他們說：「我以前派遺你們的時候，沒有帶錢囊、口袋及鞋，你們缺少了什麼沒有﹖」他們說：「什麼也沒有缺。」
36 Aa le hoe re tam’ iereo: Henaneo, ze aman-koroñe, endeso, izay ka ty kotrañe; le ze tsy amam-pibara ro handetake ty sarimbo’e hikaloa’e.
耶穌向他們說：「可是如今，有錢囊的，應當帶著；有口袋的也一樣；沒有劍的，應當賣去自己的外衣，去賣一把。
37 Itaroñako te tsi-mete tsy henefañe amako ze pinatetse ty hoe, Nivolilieñe amo tsereheñeo re; eka, amam-pirefea’e ka ze hifetsak’ amako.
我告訴你們：「經上所載：『祂被列於叛逆之中』的這句話，必要應驗在我身上，因為那有關我的事，快要終結。」
38 Hoe o mpiama’eo, O Talè, intoa ty mesolava roe. Soa izay, hoe re.
他們說：「主，看，這裏有兩把劍。」耶穌給他們說：「夠了! 」
39 Le nienga mb’am-bohitse Oliva mb’eo re ami’ty lili’e naho nañorik’aze o mpiama’eo.
耶穌出來，照常往橄欖上去，門徒也跟著去了。
40 Ie an-toetse eo, le hoe re tam’iereo: Mihalalia tsy hivariñe am-panjiziañe ao.
到了那地方，耶穌便給他們說：「你們應該祈禱，免得陷於誘感。」
41 Nihankaña’e va’e tra-torake, nitafatongaleke naho nihalaly
遂離開他們，約有投石那麼遠，屈膝祈禱，
42 ty hoe: O Aba, naho satri’o, asitak’ amako ty fitovy toy, fe tsy ty satriko fa ty Azo ro hanoeñe.
說：「父啊! 你如果願意，請給我免去這杯吧! 但不要隨我的意願，惟照你的意願成就吧! 」
43 Le nisodehañe ama’e ty anjely hirik’ andindìñe ao nampaozatse aze.
有一位天使，從天上顯現給祂，加強祂的力量。
44 Kanao nalovolovy, nimanea’e i halali’ey, le hoe fitsopan-dio jabajaba ty liñe’e nipopok’ an-tane eo.
祂在極度恐慌中，祈禱越發懇切；祂的汗如同血珠滴在地上。
45 Ie nitroatse amy halali’ey le nimb’ amo mpiama’eo mb’eo vaho nizoe’e nirotse ty hontoke.
祂從祈禱中起來，來到們徒那裏，看見他們都因憂悶睡著了，
46 Hoe re am’iereo: Ino ty irota’ areo? Miongaha, le milolofa tsy mone hijoñe am-panjizieñe ao.
就給他們說：「你們怎麼睡覺呢﹖起來祈禱吧! 免得陷於誘感。」
47 Ie mbe nisaontsy, hehek’ i màroy naho i atao Jodasy, mpiamy folo ro’ amby rey, niaolo iareo naho nitotoke Iesoà vaho nañorok’ aze.
耶穌還說話的時候，來了一群人，那十二人之一，洺叫猶達斯的，走在他們前面；他走近了耶穌，要口親祂。
48 Aa hoe t’Iesoà tama’e, O Jodasy, ondroke hao ty ifotera’o i Ana’ondatiy?
耶穌給他說：「猶達斯，你用口親來負賣人子嗎﹖
49 Ie nirendre’ o mpiama’eo ty hizò, le hoe iereo ama’e: O Rañandria, ho lafà’ay am-pibara hao?
耶穌左右的人一見要發生的事，就說：「主，我們可以用劍砍嗎﹖」
50 Le kinitsi’ ty raik’ ama’e ty ravembia havana’ ty mpitoro’ i talèm-pisoroñey.
他們中有一個人用劍砍了大司祭的僕人，把他的右耳削了下來。
51 Fe tinoi’ Iesoà ty hoe: Adono amy zao. Le tsinapa’e i ravembia’ey vaho nampijangañe’e.
耶穌說道：「至此為止。」就摸了摸那人的耳朵，治好了他。
52 Le hoe t’Iesoà amo nimb’ama’e mb’eoo, o mpisorom-beio naho o mpifelek’ Anjomban’ Añahareo vaho o roandriañeo: Ia ty nihofiha’ areo boak’ ao reke-pibara naho doda hoe mañoridañe malaso?
耶穌對那些來到祂跟前的司祭長，和聖殿警官並長老說：「你們拿著刀劍棍棒出來，好像對付強盜嗎﹖
53 Nifamoemboeñe ama’areo añ’ Anjomban’ Añahare ao boak’ andro iraho, fa tsy nañitiam-pitàñe. Fe henaneo ty ora’ areo naho ty haozara’ i ìeñey.
我天天同你們在聖殿裏的時候，，你們沒有下手拿我；但現在是你們的時候，是黑暗的權勢! 」
54 Rinambe’iereo re, le nikozozòteñe mb’eo vaho nazilik’ añ’anjomba’ i mpisorom-beiy. Nanonjohy ey t’i Petera.
他們既拿住耶穌，就帶著解到大司祭的住它。伯多祿遠遠地跟著。
55 Teo ty namiañ’ afo an-kiririsa ey naho nitoboke, le niambesatse am’ iereo eo t’i Petera.
他們在庭院中間生了火，一起環坐，伯多祿也坐在他們中間。
56 Nitrea’ ty mpitoroñ’ ampela namindro amy afoy re naho niharefe’e, le hoe re: Nimpiama’e ka t’indaty tìañe.
有一個使女看見他面對火光坐著，便定睛注視他說：「這個人也是同他一起的。」
57 Fe hoe ty lie’e: O Rampela, jebe ahy izay.
伯多祿否認說：「女人，我不認識他。」
58 Ie añe, nahaoniñe aze ka ty raike, le hoe re: Mpiam’ iareo ka irehe. Hoe t’i Petera: O koahe, tsy izaho zay!
過了不久，另一個人看見他說：「你也是他們中的。」伯多祿說：「你這個人，我不是! 」
59 Ie ho ora raik’ añe le eo ty nisikisiky namente ami’ty hoe: Toe nimpindre ama’e re fa nte-Galilia.
約隔一個時辰，又有一個人肯定說：「這個人，確是同他一起的，因為他是加利肋亞人。」
60 Aa hoe t’i Petera: O korahe nofiko z’o saontsie’o zao! Tsipaepae izay, ie mbe nisaontsy, le nikoike i akoholahiy,
伯多祿說：「你這個人! 我不慬你說的。」他還說話的時候，雞便叫了。
61 le nitolike t’i Talè nitalahatse amy Petera. Aa le nitiahi’ i Petera i tsinara’ i Talè ama’ey ty hoe: Aolo’ ty koihe’ i mpikoikey, le hanao jebe ahy in-telo irehe.
主轉過身來，看了看伯多祿，伯多祿就想起主對他說的話來：「今天雞叫以前，你要三次不認我。」
62 Niakatse amy zao t’i Petera nangololoike ty rovetse.
伯多祿一到外面，就慺慘地哭起來了。
63 Nikobìke naho namofoke Iesoà o lahilahy namontititse azeo.
那些繫押耶穌的人，戲弄祂、打祂；
64 Kinàpe’ iereo o fihaino’eo vaho rinarateha’ iareo ty lahara’e, le nañontane aze: Mitokia! Ia o nandafa Azoo?
又蒙起祂來，問祂說：「你猜一猜：是誰打你﹖」
65 Maro ka ty fiteraterà’ iereo ama’e.
他們還說了許多別的侮辱祂的話。
66 Naho nanjirike àndro, nivory o roandriañeo, o talem-pisoroñeo reketse mpanoki-dily; le nasese am-pivori’iareo ao re, vaho nanoañe ty hoe:
天一亮，民間長老及司祭長並經師集合起來，把耶穌帶到他們的公議會裏，說：「
67 Naho ihe i Norizañey, atalilio. Aa le hoe t’Iesoà am’iereo: Ndra te itaroñako, toe tsy hiantoke
如果你是默西亞，就告訴我們吧! 」耶穌回答他們說：「即便我告訴你們，他們也不會相信。
68 le ndra t’ie añontaneako tsy hanoiñe ka.
如果我問，他們也決不回答。
69 Henane zao te hiambesatse an-kavanan-kaozaran’ Añahare eo i Ana’ ondatiy.
從今以後，人子要坐在大能者天主的右邊。」
70 Aa le hoe ty rodo-bei’ iareo: Anan’ Añahare arè v’Iheo? Hoe ty natoi’e: Ie saontsie’ areo.
眾人於是說：「那麼，你就是天主子了﹖」耶穌對他們說：「你們說了，我就是。」
71 Le hoe iereo: Inoñe ka ty ipaian-tika valolombeloñe? kanao sambe nahajanjiñe am-bava’e.
他們說：「我們何必還需要證據呢﹖我們親自從他的口中聽見了。」
