Lioka 2
1 Nitsatok’ amy andro rezay te niboele mb’eo ty koi-dava’ i Aogosto Kaisara hanoeñe vali-boke amy ze kila ondaty.
那時，凱撒奧古斯都出了一道上諭，叫天下的人都要登記：
2 Izay ty vali-boke valoha’e nifototse ami’ty naha-bei’ i Siria i Kirenio.
這是在季黎敘利亞總督時，初次行的登記。
3 Aa le nañavelo hisokitse amy rova nihirifa’ey ze hene pato-razañe.
於是眾人都去本城登記。
4 Niavotse ka t’Iosefe boake Galilia añe hirik’ an-drova Nazareta, le nimoake e Iehodà, an-drova’ i Davide atao Betleheme ao, amy t’ie tarira naho hasavereña’ i Davide,
若瑟因為是達味家族的人，也從加利肋亞納匝肋城，上猶大名叫白冷的達味城去，
5 hisokitse; mindre ama’e t’i Marie valy fofo’e, ie fa bey troke.
好同自己已懷孕的聘妻瑪利亞去登記。
6 Ie añe le tendreke ty andro hitolia’e,
他們在那裡的時候，她分娩的日期滿了，
7 le nahatoly ty lahilahy tañoloñoloña’e naho nifoloñose’e bandy vaho nampandre’e an-tsokemitrahañ’ ao, amy te tsy nahaeneñe i traño fanjoàn’ambahiniy.
便生了她的頭胎兒，用襁褓包裹起，放在馬槽裏，因為在客棧中為他們沒有地方。
8 Teo amy tane zay ty mpiarake nañialo am-piandrazañ’añe, niarake o lia-rai’eo haleñe.
在那區有些牧人露宿，守夜看守羊群。
9 Tojo te nijohañe añatrefa’ iereo eo ty anjeli’ Iehovà, naho niarisehoa’e ami’ ty fireandream-bolonahe’ Iehovà, le hene nirevendreveñe.
有上主的一個天使站在他們身邊，上主的光輝環照著他們，他們便非常害怕。
10 Aa le hoe i Anjeliy tam’iereo: Ko hembañe, Inao ty talili-soan-kafaleam-bey endeseko ama’areo, ho amy ze kila ondaty,
天使向他們說：「不要害怕! 看，我給你們報告一個為全民族的大喜訊：
11 t’ie nisamake ho anahareo anindroany androva’ i Davide ao ty Mpandrombake, i Talè Norizañey.
今天在達味城中，為你們誕生了一位救世者，他是主默西亞。
12 Le zao ty viloñe ho anahareo: ho zoe’ areo nifoloñoseñe bandi-leny ty ajajamena mandre an-tsokemitrahañ’ao.
這是給你們的記號：你們將要看見一個嬰兒，裹著襁褓，躺在馬槽裏。」
13 Tsipaepae’ izay nisodehañe mindre amy anjeliy i lahialen-dikerañey, nandrenge an’Andrianañahare, nanao rodo-bey ty hoe:
忽然有一隊天軍，同那天使一起讚頌天主說：
14 Rengèñe t’i Andrianañahare andindimoneñe añe, naho fañanintsiñe am’ ondaty soa-satry an-tane atoio.
「天主受享光榮於高天，主愛的人在世享平安。」
15 Ie nienga mb’andindìñe mb’eo o anjelio le hoe ty nilahara’ o mpiarakeo: Antao ry kiahe mb’e Betleheme mb’eo hiisake i nitendrekey, i nampahafohine’ Iehovà an-tikañey.
眾天使離開他們往天上去了以後，牧人們就彼此說：「我們且往白冷去，看看上主所報告給我們所發生的事。」
16 Nirapirapy mb’eo iereo, le nahaoniñe i Marie naho Iosefe vaho i ajajamena mandre an-tsokemitrahañey.
他們急忙去了，找到了瑪利亞和若瑟，並那躺在馬在槽中的嬰兒。
17 Ie nahaoniñe aze, le nampaharendrehe’ iereo sikal’aia sikal’aia i natalily am’iereo ty amy ajajamenaiy.
他們看見以後，就把他們對他們論這小孩所說的事，傳揚開了，
18 Le nilatsa iaby ze ondaty nahajanjiñe o nitalilia’ i mpiarake rey.
凡聽見的人都驚訝牧人向他們所說的的事。
19 F’ie hene nahaja’ i Marie, ie ninekonekoa’e añ’arofo’e ao.
瑪利亞卻把這一切事默存在自己心中，反覆思想。
20 Nibalike o mpiarakeo, nañonjoñe naho nandrenge an’ Andrianañahare, ty amo hene jinanji’ iereo naho nioni’iereoo, amy nitaliliañey.
牧人們為了他們所聽見和看見的一切，正如天使向他們說的一樣，就光榮讚美天主回去了。
21 Ie nilomoñe ty valo andro le nisavàreñe i Ajajay, vaho nitoñoneñe ty hoe Iesoà ty añara’e, i tahinañe natolo’ i anjeliy taolo ty nampiareñañ’ aze an-koviñe aoy.
滿了八天，孩子應受割損，遂給祂起名叫耶穌，這是祂降孕母胎前，由天使所起的。
22 Ie heneke o androm-pieferañe aze ty amy Ha’ i Mosèio, le nindese’ iareo mb’e Ierosaleme mb’eo, hatolotse amy Iehovà,
按梅瑟的法律，一滿了他們取潔的日期，他們便帶孩子上耶路撒冷去獻給上主，
23 amy te pinatetse amy Ha’ Iehovày ao ty hoe, Ze hene lahy tañoloñoloñan’ anake ro avaheñe ho amy Iehovà
就如上主法律上所記載的：『凡開胎首生的男孩性，應祝聖於上主。』
24 vaho t’ie hañenga soroñe ty amy pinatetse amy Ha’ Iehovàiy ty hoe: Deho roe ndra ana-boromahilala roe.
並該照上主法上所吩咐的，獻上禮物：一對斑鳩或兩隻鶵鴿。
25 Le teo ty androanavy nte Ierosaleme atao Simeona; vantañe naho mpitalaho. Nitamà ty fañohòañe Israele naho tama’e i Arofo Masiñey.
那時，在耶路撒冷有一個人，名叫西默盎。這人正義虔誠，期待以色列的安慰，而且聖神也在他身上。
26 Nentoe’ i Arofo Masiñey t’ie tsy ho liàn-kavilasy ampara’ te isa’e i Noriza’ i Talèy.
他曾蒙聖神啟示：自己在未看見上主的受傅者以前，決見不到死亡
27 Nimoak’ añ’ Anjomban’ Añahare ao re añamy Arofoy. Aa ie nindesen-droae’e t’Iesoà anak’ ajaja, hanoeñe ama’e ty nafè’ i Hake,
他因聖神的感動，進了聖殿；那時，抱著嬰兒耶穌的父母正進來，要按著法律的慣例為祂行禮。
28 le notrotroe’e am-pità’e naho nisalale aman’ Añahare nanao ty ti-hoe:
西默盎就雙臂接過祂來，讚美天主說：
29 Ry Iehovà, avotsoro hiavotse an-kazavàn’ arofo henaneo o mpitoro’oo ty amy saontsi’oy;
「主啊! 現在可照你的話，放你的僕人平安去了!
30 fa nahatrea ty fandrombaha’o o masokoo,
因為我親眼看見了你的救援，
31 i nihajarie’o añatrefa’ ze kila ondatiy,
即你在萬民之早準備好的：
32 Failo fañazavàñe amo fifeheañeo, naho ty enge’ Israele, ondati’oo.
為作啟示異邦的光明，你百姓以色列的榮耀。」
33 Latsa amy zao ty rae’ i ajajay naho i rene’e amy nisaontsieñey;
他的父親和母親就驚異他關於耶穌所說的這些話。
34 le nitata iareo t’i Simeona, vaho hoe re amy Marie rene’ i ajajay: Ingo, fa norizañe ho fihotrahañe naho fionjonañe ty maro e Israele ao ty ana’o toy, vaho ho viloñe liereñe;
西默盎祝福了他們，又向祂的母親瑪利亞說：「看，這孩子已被立定，為使以色列中許多人跌倒和復起，並成為夭對的記號─
35 (eka ho trofahem-pibara ka ty tro’o), hampibentatse ty vetsevetsen’ arofo’ ty maro.
至於妳，要有一把利劍刺透妳的心靈─為叫許多人心中的思念顯露在出來。」
36 Teo ka ty atao Ana mpitoky, anak-ampela’ i Fanoela, fifokoa’ i Asera; ie antetse, fito taoñe avao te nanambaly ami’ty naha somondrara aze;
又有一位女先知亞納，是阿協爾支派法奴耳的女兒，已上了年紀。她出閣後，與丈夫同居了七年，
37 fa vantotse valompolo taoñe efats’ amby i rakembay le lia’e tsy nisitak’ amy anjomban’ Añaharey, fa nitoroñ’aze an-dilitse, nitalaho handro an-kaleñe.
以後就守寡，直到八十四歲。她齋戒祈禱，晝夜事奉天主，總不離開聖殿。
38 Ie nizilik’ ao amy oray le nandrenge Iehovà, vaho nitalily aze amy ze hene nitamà ty fijebañañe Ierosaleme.
正在那時刻，她也前來稱謝天主，並同一切希望耶路撒冷得救贖的人，講論這孩子。
39 Ie nihenefe’iereo ze nafè’ ty Ha’ Iehovà, le nimpoly mb’e Galilia mb’e Nazareta tanà’ iareo añe.
他們按著上主的法律，行完了一切，使返回了加利肋亞，他們的本城納匝肋。
40 Nitombo i Ajajay, nihaozatse naho niliforen-kihitse vaho ama’e ty falalàn’ Añahare.
孩子漸漸長大而強壯，充滿智慧，天主的恩寵常在祂身上。
41 Nomb’e Ierosaleme boa-taoñe o roae’eo amy sabadidam-Pihelañey.
祂的父母每年逾越節往耶路撒冷去。
42 Aa ie ni-folo taoñe ro’ amby t’Iesoà le nionjomb’e Ierosaleme mb’eo iereo ami’ty lili’ i sandalam-beiy.
祂到了十二歲時，他們又節日的慣例上去了。
43 Naho niheneke i andro rezay le nimpoly iereo; fe mbe nitambatse e Ierosaleme ao t’Iesoà anak’ajalahy, le tsy nifohi’ Iosefe naho i rene’e;
過完了節日，他們回去的時候，孩童耶穌卻留在耶路撒冷，祂的父母並未發覺。
44 natao’ iereo t’ie nindre lia amo mpitrao-liao le nañavelo andro raike hey vaho nipay aze amo longo’eo naho am’ondaty fohiñeo.
他們只以為祂在同行的人中間，遂走了一天的路程；以後就在親戚和相識的人中尋找祂。
45 Ie tsy nioni’ iereo le nibalike mb’e Ierosaleme mb’eo nipay aze.
既找不著，便折回耶路撒冷找祂。
46 Aa toe nitongoa’ ty herone t’ie tendrek’ añ’ Anjomban’Añahare ao nitoboke añivo’ o mpañokeo, nijanjiñe naho nañontane iareo.
過了三天，才在聖殿裏找到了祂。祂正坐在經師中，聆聽他們，也詢問他們。
47 Daban-draha iaby ze nahajanjiñe aze ami’ty hilala’e naho amo fanoiña’eo.
凡聽見祂的人，對祂的智慧和對答，都驚奇不止。
48 Ie nioni’ iereo le nivaranehake, fe hoe ty nanoan-drene’e: O Anake, akore ty nanoa’o zao? Hehe te nioremèn-jahay naho i rae’o nipay Azo!
他們一看見祂，便大為驚異，祂的母親就向祂說：「孩子，為什麼你這樣對待我們? 看，你的父親和我，一直痛苦的找你。」
49 Tinoi’e ty hoe, Akore t’ie nitsoek’ ahy? Tsy fohi’ areo hao t’ie tsi-mahay tsy hitoloñe an-dRaeko?
耶穌對他們說：「你們為什麼找我? 你們不知道我必須在我父親那裡嗎? 」
50 Fe nañalike iereo i entañe tinaro’ey.
但是，他們不明白祂對他們所說的話。
51 F’ie nindreza’e fimpoly mb’e Nazareta mb’eo vaho niasia’e. Fonga nifaharan-drene’e añ’ arofo’e ao i saontsy zay.
祂就同他們下去，來到納匝肋，屬他們管轄。祂的母親逜把一切默存在心中。
52 Nitombo an-tsandriñe naho hilala t’Iesoà vaho nisohen’ Añahare naho ondatio.
耶穌在智慧和身體上，並在天主和人前的恩愛上，漸漸地增長。
