Lioka 11
1 Teo te nitroatse amy fitaloha’e an-toetse zay t’Iesoà le hoe ty nanoa’ ty mpiama’e: O Rañandria, añohò anay ty hiloloke manahake ty naô’ i Jaona o mpiana’eo.
一次，耶穌在一個地方祈禱，停止以後，祂的一個門徒對祂說：「主，請教給我們祈禱，如同若翰教給了他的門徒一樣。」
2 Le hoe re am’ iereo: Naho miloloke nahareo, anò ty hoe: O Aba, Havaheñe abey ty tahina’o; Hitotsak’ abey ty fifehea’o,
耶穌給他們說：「你們時要說：父啊! 願你的名被尊為聖，願你的國來臨，
3 Azotsò lomoñandro ty mahakama mahatsàk’ anay.
我們的日用糧，求你天天賜給我們，
4 Le adono o hakeo’aio, Fa apo’ay ka ty tahi’ ze anaña’ay hakeo. Le ko minday anay mb’am-panjiziañe,
寬免我們的罪過，因為我們自己也寬免所有虧負我們的人；不要讓我們陷入誘惑。」
5 Le nitovoña’e ty hoe: Ia ama’ areo ro aman-drañetse miheo mb’ ama’e vakimiraleñe mihalaly ty hoe: O koahe, ampitsepaho mofo telo,
耶穌對他們說：「你們中間誰有一個朋友，半夜去他那裏，給他說：朋友，借給我三個餅罷!
6 fa pok’ amako ao aniany ty rañeko amy lia’ey vaho tsy eo ty hafahako aze?
因為我的朋友行路到了我這裏，我沒有什麼可以款待他。
7 Le hanoiñe ty hoe i añ’anjombay: Ko mañembets’ ahy, fa migabeñe o lalañeo, naho miharo fandreañe amako o keleìakoo, vaho tsy mahafitroatse iraho hañomeako azo ndra inoñe.
那人從裏面回答說：不要煩擾我了! 門己經關上，我的孩子們同我一起在床上，我不能起來給你。
8 Itaroñako te, ndra t’ie tsy hiongake hañomey ty amy firañetañey, i hatsotseha’ey ty hiongaha’e hañomey ze hene paia’e.
我告訴你們：他縱然不為了他是朋友的緣故，而起來給他，也要因他恬不知恥地切求而起來，給他所需要的一切。
9 Aa le hoe ty volako ama’areo: mihalalia, le ho meañe; mitsoeha le ho tendreke, mañonkòña le ho sokafeñe.
所以，我告訴你們：你們求，必要給你們；你們找，必要找著；你們敲，必要給你們開門。
10 Fa ze mihalaly mahazo, ze mikodebe mahatendreke vaho ze mañonkòñe ro sokafañe.
因為凡求的，就必得到；找的，就必找到；敲的，就必給他開。
11 Aa naho mangatake mofo ama’ iaia ama’areo roae ty ana’e, ho tolora’e vato hao? ke angataha’e fiañe, ho tolora’e mereñe hao hasolo’ i fiañey?
你們中間那有為父親的，兒子向他求餅，反而給他石頭呢﹖或是求魚，反將蛇當魚給他呢﹖
12 He ihalalia’e atoly, ho sozoa’e kalengo hao?
或者求雞蛋，反將蝎子給他呢﹖
13 Aa ndra t’ie raty ro mahafañome raha soa amo keleia’ areoo, mentsake te hatolon-dRae’areo an-dikerañe ao amy ze mihalaly ama’e i Arofo Masiñey.
你們縱然不善，尚且知道把好東西給你們的兒女，何況在天之父，有不更將聖神賜與求他的人嗎﹖」
14 Rinoa’e ty kokolampa moañe le ie nifaok’ añe i angatsey, nisaontsy i moañey vaho nilatsa i lahialeñey.
耶穌驅逐一個魔鬼──他是使人瘖啞的魔鬼；他出去以後，啞吧便說出話來，群眾都驚訝不止。
15 Aa hoe ty asa’ o ila’eo: I belzeboba, talè’ o kokolampao ro androaha’e kokolampa.
但是，其中有人說：「他是仗賴魔王貝則步驅魔。」
16 Ty ila’e ka, nipay viloñe ama’e boak’ andindìñe ao hanjiziañ’ aze.
另一些人試探耶穌，向他要求一個自天而來的徵兆。
17 Aa kanao niarofoana’ Iesoà ty vetsevetse’ iareo, le nanoa’e ty hoe: Hangoakoake ze fifeheañe mifañito; le hikoromake ze anjomba mifañavake.
耶穌知道了他們的心意，便給他們說：「凡是一國自相紛爭，必成廢墟，一家一家的敗落。
18 Aa lehe mizara i mpañìnjey, hanao akore ty hijadoña’ i fifehea’ey? ie atao’ areo te i belzeboba ro añariako kokolampa.
如果撒殫自相紛爭，他的國如何能存立呢﹖因為你們說我仗賴貝耳則步驅魔。
19 Aa naho i belzeboba ty androahako kokolampa, ia ka ty androaha’ o ana’ areoo ty a iareo? Ie ro hizaka anahareo.
如果我仗賴貝耳則步驅，你們的子弟們是仗賴誰驅魔呢﹖為此，他們將是你們的裁判者。
20 Aa naho ty rambo-pitàn’ Añahare ro androahako kokolampa, le fa tendrek’ ama’areo i Fifehean’ Añaharey.
如果我是仗賴天主的手指驅魔，那麼，天主的國已來到你們中間了。
21 Ie ambena’ ty fanalolahy vory fialiañe ty akiba’e, le hanintsiñe o vara’eo.
幾時壯士配帶武器，看守自己的宅舍，他的財產必能安全。
22 Fa ie iambotraha’ ty maozatse te ama’e, mahagiok’ aze, le hene ho tavane’e o fialiañe niatoa’eo vaho ho zarae’e o finao’eo.
但是，如果有個比他強壯的來戰勝他，必會把他所依仗的一切器械都奪去，而瓜分他的贓物。
23 Manjehatse ahy ze tsy mitraok’ amako; le mampiparaitake ze tsy mindre manontoñe amako.
不隨同我的，就是反對我；不同我收集的，就是分散。」
24 Ie miakatse am’ ondatio ty kokolampa, manalio mb’an-tane tsi-an-drano mipay ty hitofà’e, fe tsy manjò le manao ty hoe: himpoliako i traño niboahakoy.
邪魔從人身上出去後，走遍乾旱之地，尋找一個安息之所，卻沒有找著；他於是說：我要回到我出來的那屋裏去。
25 Ie avy ao, zoe’e pinioke vaho soa hamiñe.
他來到後，見裏面已打掃清潔，裝飾整齊，
26 Aa le miavotse re minday kokolampa fito raty te ama’e, le mitsamoake manozìtse ao; raty te amy nifotora’ey ty higadoña’ indatiy.
就去，另外帶了七個比自己更惡的魔鬼來，進去，住在那裏；那人末後的處境，比先前就更壞了。」
27 Ie mbe nisaontsy, le nampipoña-peo ty rakemba amy lahialeñey, nanao ty hoe ama’e: Haha ty fisafoañe nivesatse azo naho o fatroa ninonoa’oo.
耶穌說這些話的時候，人群中，有一個婦人高聲向他說：「懷過你的胎，及你所吮吸過的乳房，是有福的! 」
28 Hoe ty natoi’e: Lombolombo’ ty haha ze mijanjiñe ty tsaran’ Añahare vaho mañambeñe aze.
耶穌卻說：「可是那聲天主的話而遵行的，更是有福的! 」
29 Ie niha-famoeboetse eo i màroy le hoe re: Lo-tsereke ty tariratse mipay viloñe toy, fe tsy eo ty viloñe hatolotse naho tsy ty vilo’ i Jonà,
群眾合攏來的時候，耶穌開始說：「這一世代是一個邪惡的世代：它要求徵兆，除了約納的徵兆外，必不給它任何其他徵兆。
30 fa hambañe ami’ty naha-viloñe amo nte-Niniveo t’i Jonà, i Ana’ondatiy ami’ ty tariratse toy.
因為，有如約納為尼尼微人是個徵兆，將來人子為這一世代也是這樣的。
31 Hiongake amy fizakañe ty tariratse toiy i mpanjaka-ampela atimoy handrabioñe aze, fa niboak’añ’ olon-tane añe re hitsendreñe ty hihi’ i Solomona; fe hehe te lombolombo’ i Solomona ty etoy.
南方的女王，在審判時，將同這一世代的人起來，定他們的罪，因為她從地極來，聽撒羅滿的智慧；看，這裏有一位大於撒羅滿的!
32 Hindre hiongak’ ami’ty tariratse toy amy andron-jakay t’i Ninive hañinje aze amy t’ie nisoloho amy koi-dava’ i Jonày; fe zoke’ i Jonà ty etoañe.
尼尼微人在審判時，將同這一代的人起來，定他們的罪，因為尼尼微人因了約納的宣講而悔改了；看，這裏有一位大於約納的! 」
33 Tsy eo ty nandrehetse jiro, ze mbore hampikafitse aze ndra hampikolopok’ aze ami’ty tsikotòke, fa hapo’e ambone’ fasian-jiro ey, ho isa’ ze mimoak’ ao i hazavàñey.
沒有人點燈放在窖中，或置於斗下的，而是放在燈台上，讓進來的人看見光明。
34 Failom-pañova ty fihaino, ie vantañe ty fihaino’o le lifo-kazavàñe ty sandri’o, fa naho mengoke, le mimoromoroñe iaby ty sandri’o.
你的眼睛就是身體的燈。幾時你的眼睛純潔，你全身就光明；但如果邪惡，你全身就黑暗。
35 Aa le mitaoa, he maieñe ty zava ama’o ao.
為此，你要小心，不要叫你內裏的光成了黑暗。
36 Ie amy zao, naho lifo-kazavàñe ty sandri’o naho tsy maieñe ty ao, le ho lifo-kazavañe, manahake ty añazavam-pailo azo amy fireandrea’ey.
所以，如果你全身光明，絲毫沒有黑暗之處，一切必要光明，有如燈光照耀你一樣。」
37 Ie mbe nisaontsy, le nañambara aze ty Fariseo, hikama; aa le nizilik’ ao re, nidegañe am-pandambaña eo.
耶穌正說話的時候，有一個法利賽人請他到自己家中用飯，耶穌進去便入了席。
38 Fe nilatsa’ i Fariseoy naho nioni’e t’ie tsy nanasa hey aolo’ te nikama.
那個法利賽人一看見，就怪異耶穌飯前不先洗手。
39 Aa le hoe t’i Talè tama’e: Hehe ty fanoe’ areo Fariseo, liove’ areo ty voho’ o fitovio naho o fingao, fe miboboke tity naho haloloañe ty an-trok’ ao.
但主對他說：「你們法利賽人洗淨杯盤的外面，而你們心中卻滿是劫奪與邪惡。
40 Ry gege bey! Tsy i nanao ty voho’ey hao ty nanao i am-po’aoy?
糊塗人哪! 那造外面的，不是也造了裏面嗎﹖
41 Hàmake te anoloran-ko falalàñe o ama’areoo, le ho kila halio ty ama’areo.
只要把你們杯盤裏面的施捨了，那麼，一切對你們便都潔淨了。
42 Hankàñe ama’areo Fariseo! fa ampahafoloe’ areo ty sakaviro naho ty sakay vaho ze karaza añañe; fe rioña’ areo ty hatò naho ty fikokoan’ Añahare; mbe ho nanoe’areo irezay, fe tsy ho nado’areo ka ty ila’e.
但是，禍哉，你們法利賽人! 因為你們把薄荷茴香及各種菜蔬捐獻十分之一，反而將公義及愛天主的義務忽略過去：這些固然該作，那些也不可忽略。
43 Hankàñe ama’areo Fariseo! Tea’ areo ty fiambesatse aolo am-pitontonañe ao naho ty añontanea’ ondaty an-tsena ey,
禍哉，你們法利賽人! 因為你們在會堂裏愛坐上座，在街市上愛受人致敬。
44 Hankàñe ama’ areo fa manahak’ o kibory tsy amam-pamantarañeo, ie lialià’ ondaty avao kanao tsy fohiñe.
禍哉，你們! 因為你們就如同不顯露的墳墓，人在上面行走，也不知道。」
45 Tinoi’ ty mpahay lily ty hoe: O Talè, mañinje anay ka ‘n-Iheo amy saontsi’oy.
有一個法學士回答耶穌說：「師傅，你說這些話，連我們也悔辱了。」
46 Hoe ty natoi’e: Hekoheko ama’ areo mpahay Hake ka! Amy te ampijinie’areo kilankañe midogìñe t’indaty, le ndra ty anakiky tsy apao’ areo amy kilankañey.
耶穌說：「禍哉，你們這些法學士! 因為你們加給人不堪負荷的重擔，而你們自己對重擔連一個指頭也不肯動一下。
47 Hankàñe ama’areo! fa amboara’ areo kibory o mpitoky vinonon-droae’ areoo.
禍哉，你們! 你們修建先知的墳墓，而你們的祖先卻殺害了他們，
48 Toe iantofa’ areo ty satan-droae’ areo, ie ro toe namono, naho inahareo ro namboatse o kibori’eo.
可見你們證明，並讚成你們祖先所行的事，因為他們殺害了先知，而你們卻修建先知的墳墓。
49 Izay ty nataon’ Añahare ty hoe ami’ty hilala’e, Hañitrifako Mpitoky naho Firàheñe, ho vonoeñe ty ila’e vaho hanilofeñe ty ila’e.
為此，天主的智慧曾說過：我將要派遣先知及使者到他們那裏，其中有的，他們要殺死；有的，他們要迫害，
50 Aa le hampañavahañe ami’ty tariratse toy ty lio’ o mpitoky naorikori’e faha’ ty fifotora’ ty voatse toio,
為使從創造世界以來，所流眾先知的血，都要向這一代追討，
51 mifototse ami’ty lio’ i Abela pak’ ami’ ty lio’ i Zakaria vinono añivo’ i kitreliy naho ty Anjomban’ Añahare eo. Eka! Itaroñako te hampañavahañe ami’ty tariratse toy izay.
從亞伯爾的血，到喪亡在祭壇與聖所之間的則加黎雅的血，的確，我告訴你們：都要向這一代追討。
52 Hankàñe ama’areo mpahay lily! Tinava’areo ty lahin-dakilen-kihitse. Tsy nimoaha’areo, fe sebañe’ areo ze mañaly lalañe hizilik’ ao.
禍哉，你們法學士! 因為你們拿走了智識的鑰匙，自己不進去，那願意進去的，你們也加以阻止。」
53 Ie nanao izay, le nanoe’ o mpanoki-dilio naho o Fariseoo tsikony naho nimanea’ iereo ontane,
耶穌從那裏出來以後，經師們同法利賽人開始嚴厲追逼他，盤問他許多的事，
54 nandiñe hitsepake aze amy ze hiakatse am-palie’e.
窺伺他，要從他口中抓到語病。
