Levitikosy 26
1 Ko mamboatse saren-drahare, ndra mampitroatse sare-sokitse ndra hazomanga, ndra mampipoke vato-lahy hiambaneañe an-tane’ areo; amy te Izaho Iehovà Andrianañahare’ areo.
你們不可製造神像，亦不可立雕像或石柱；在你們境內，亦不可安置石像，供人朝拜，因為我上主是你們的天主。
2 Ambeno o Sabatakoo le añeveño i toeko miavakey: Izaho Iehovà.
你們應遵守我的安息日，尊敬我的聖所；我是上主。
3 Aa naho orihe’ areo o fañèkoo naho ambena’ areo o lilikoo, t’ie anoeñe,
如果你們履行我得法令，遵守我的命令，一一依照執行，
4 le hampahaviako orañe an-tsa’e le hampibodobodoe’ i taney ty voka’e vaho hiegoego o voan-katae an-kivokeo.
我必按時給你們降下雨露，地必供給出產，田野的樹木必結出果實。
5 Hitakatse ty sam-panontoña’ areo ty sam-pamofohañe, naho ho takare’ i fanontoñañey ty sam-pitongisañe; ho ànjañe mahakama nahareo vaho hiaiñañoleñañe an-tane’ areo ao.
你們打禾必打到收葡萄的時期，收葡萄必收到播種的時期；你們必有糧食吃飽，。在境內安居樂業。
6 Hampanintsiñeko i taney, ie handre tsy eo ty hañembañe; hafahako amy taney ze biby mpijoy, vaho tsy ho rangàem-pibara ty tane’ areo.
我必賜國內太平，你們睡下，沒有驚擾；我必使境內的猛獸消滅，刀劍也不侵入你們境內。
7 Ho horidañe’ areo o rafelahi’ areoo, le hampitsingoritrirem-pibara añatrefa’ areo eo.
你們追擊仇敵時，他們必在你們面前喪身刀下。
8 Hañinjake zato ty lime ama’ areo naho hañoridañe ty alen-dahy ty zato ama’ areo; hampitsingorom-pibara aolo’ areo o rafelahi’ areoo.
你們五人要追擊一百，你們百人要追擊一萬；你們的仇敵必在你們面前喪身刀下。
9 Ho toliheko, le hampibodobodoeko naho hañaretaheko; vaho hajadoko ama’ areo ty fañinako.
我必眷顧你們，使你們繁殖增多；我必固守我與你們所立的盟約，
10 Ho kamae’ areo i nahaja elay le hakare’ areo i elay aolo’ i vaoy.
你們要吃久藏的陳糧，要清出陳糧，為貯藏新糧。
11 Hapoko añivo’ areo ao i kivohokoy le tsy ho falain-troko.
我必在你們中間安置我的住所，再不厭惡你們。
12 Hijelanjelañe ama’ areo ao iraho le ho Andrianañahare’ areo vaho hondatiko nahareo.
我必住在你們中間，做你們的天主，你們做我的百姓。
13 Izaho i Iehovà Andrianañahare’ areo ninday anahareo nienga an-tane Mitsraime añe tsy ho ondevo’ iareo; fa nipozaheko ty baon-joka’ areo vaho nampijaradoñeko.
我上主是你們的天主，是我領你們出離了埃及地，不再做他們的奴隸；是我打斷了你們軛上的橫木，另你們昂首前進。違法的禍患
14 F’ie manjehatse ahiko, tsy miambeñe o hene liliko retoañe,
但是，如果你們不聽從我，不執行這一切命令；
15 naho sirikàe’ areo o fañèkoo, naho heje’ ty tro’ areo o fepèkoo, tsy ho henefe’ areo o fandiliakoo, fe mivalik’ amy fañinakoy,
如果你們棄絕我的法令，厭惡我的制度，不遵行我的一切命令，而破壞我的盟約，
16 le inao ka ty hanoeko ama’ areo: Hanendreako feh’ ohatse; hike naho angorosy ty hampandò o fihaino’ areoo vaho hampitìke ty sandriñe. Tsy hanjofake ty tabiry ho tongise’ areo, fa habotse’ o rafelahi’ areoo.
我必要這樣與你們作對，使你們恐怖，換肺癆瘧疾，眼目昏花，心靈憔悴；你們的種子，白白播種，因為你們的仇敵要來吃盡。
17 Hatreatrèn-daharako, ie ho zevoñeñe aolo’ o rafelahi’ areoo. Hifehea’ ty malaiñe anahareo naho hivoratsake ty lay ndra te tsy horidañeñe.
我要板起臉來與你們作對，你們必為仇敵擊潰，那仇恨你們的要壓制你們；雖然沒有人追趕，你們也要望風而逃。
18 Ie amy zay, naho mbe tsy mañaoñe ahy ty am’irezay, le hatomboko im-pito ty fandilovako ty amo hakeo’ areoo.
如果這樣你們還不聽從我，為了你們的罪惡，我必要加重七倍懲罰你們，
19 Ho pozaheko ty engen-kaozara’ areo; le hanoeko viñe ty likera’ areo naho torisìke ty tane’ areo.
粉碎你們矜誇的力量，使你們的蒼天如鐵，使你們的土地像銅，
20 Le ho mokoreñe tsy vente’e ty hafatrara’ areo; naho tsy hahatoly sabo ty tane’ areo, vaho tsy hamoa o hatae an-taneo.
使你們白廢氣力，地不供給出產，田野的樹木也不結果實。
21 Ie amy zay, naho mifandietse amako, tsy mete mijanjiñe, le hatomboko ama’ areo im-pito ty lafa ty amo tahi’ areoo.
如果你們還與我作對，不願聽從我，我必按照你們的罪惡，加重七倍打擊你們，
22 Hahitriko ama’ areo o bibin-kivokeo hitavañe amo ana’ areoo, naho hamono o hare’ areoo naho hadoñe tsy ampeampe nahareo vaho ho bangìñe o lalan-damo’ areoo.
使野獸來傷害你們，奪去你們的子女，殘害你們的牲畜，減少你們的人口，使你們的街市變成廢墟。
23 Aa ie mbe tsy mañaom-panoroañe amako amy rezay vaho mbe manjehatse ahy,
如果我用這些事還不能懲戒你們，你們仍然與我作對，
24 le ho zehareko ka, naho ho fofoheko im-pito indraike ty amo fandilara’ areoo.
我也要與你們作對，為了你們的罪惡，必要加重七倍打擊你們。
25 Le hindesako fibaram-pamaleañe, hamaleako ty amy fañinay; ie mihipok’ an-drova’ areo ao, le hañirahako angorosy, vaho hasese am-pitàn-drafelahy.
我必令刀劍臨於你們，為報復違背盟約的罪；如果你們退入城市，我俾使瘟疫來害你們，叫你們落在仇人手內。
26 Ie pozaheko ty mahakama fitoño’ areo le rakemba folo ty hanoñake ty mofo’ areo an-toñake raike, vaho hazotso’e an-danja’e i mahakay; hikama nahareo fa tsy ho anjañe.
當我給你們斷絕了糧源時，時個女人要在一個灶口上烤餅按定量給你們配給糧食；你們雖然吃，卻吃不飽。
27 Ie amy zay, naho mboe tsy hañaoñ’ ahy fe manjehatse avao,
如果這樣，你們還不聽從我，仍然與我作對，
28 le izaho ka ty hanjehatse am-poroforo; Izaho, eka izaho, ty handilo anahareo im-pito ty amo sata-rati’ areoo.
我必發怒來與你們作對，為了你們的罪惡，我必加重七倍懲罰你們。
29 Ho kamae’ areo ty nofon’ ana-dahi’ areo, eka, ty nofon’ anak’ ampela’ areo ty ho hane’ areo.
你們要吃你們兒子的肉，連你們女兒的肉也要吃。
30 Harotsako o toets’ abo’ areoo, ho firaeko o ajiba’ i àndroio, le havokovokoko amo lolo niatoa’areoo ty lolo’ areo, vaho halaim-bintañe anahareo ty troko.
我必破壞你們的丘壇，砍倒你們的香臺，將你們的屍首堆在你們的偶像的屍首上。我必厭惡你們。
31 Ho koàheko o rova’ areoo, le hampangoakoaheko o toe-miava’ areoo vaho tsy hantsoñeko ty hamañi’ o embo-areoo.
使你們的城市變為曠野，聖所化為廢墟，不願再文你們祭品的馨香。
32 Hampanjarieko bangý i taney vaho ho latsa ty rafelahi’ areo mivotrak’ ao,
我俾使你們的地化為廢墟，甚至你的仇人來居住時，還驚奇不已。
33 ie ampivarakaiheko amo fifeheañeo, naho hapontsoako ama’ areo ty fibara; ho bangý ty tane’ areo vaho ho kòake o rova’ areoo.
我必將你們分散在各民族中，我要拔劍追逐你們，使你們的地成為廢墟城市變為曠野。
34 Izay vaho havahañe amy taney o fitofà’eo amo hene andro idoña’e ho kòakeo, ie an-tanen-drafelahy añe; eka hitofa i taney vaho havahañe ama’e o Sabata’eo.
當那地方變成荒野，而你們僑居在仇人的地方時，這整個時期，那地才補上了安息的時候；那時地要休息，補享安息年。
35 Ie midòñe amy habangì’ey ro hitofa, i fitofañe tsy niazo’e amo Sabata’ iareooy, ie nimoneñe ama’e ao nahareo.
那地方荒涼的整個時期內，才得到安息，補享你們居住時，在你們的安息年內，為享到的安息。
36 Aa ty amo sehanga’ areoo, le hañitrifako havakà ty añ’arofo’ iareo an-tanen-drafelahy añe kanao higoridañe anahareo ty feon-draven-katae mikatsakatsàñe; ie hirimatse mb’eo hoe hinjahem-pibara le hikatràboke eo f’ie tsy amam-pañorìdañe.
至於你中殘存的人，我俾使他們在仇人的地方膽戰心驚，甚至風吹落葉聲也把他們嚇跑，逃跑有如逃避刀劍；雖然無人追趕，他們也跌倒在地。
37 Hifampihotrake iereo hoe aolom-pibara, t’ie tsy eo mpañoridañe, le ho po-kaozarañe tsy hahafijohañe añatrefa’ o rafelahi’ areoo.
雖然無人追趕，他們卻一人倒在另一人身上，如面臨刀劍。你們決不能抵擋你們的仇人，
38 Hikoromak’ amo kilakila ondatio añe nahareo vaho hagodra’ ty tanen-drafelahi’ areo.
只有在各民族中消滅，仇人的土地要把你吞下。
39 Aa le hitìke an-tanen-drafelahi’ areo añe o hongaha’ areoo ty amo hakeo’ areoo; vaho o tahin-droae’ iareoo ty hitraofa’ iareo fimomoke.
你們中殘存的人，必為了自己的罪惡，在仇人的地方，日漸衰弱，還要為了祖先的罪惡，日漸衰弱。[以色列要回頭改過]
40 Naho isolohoa’ iareo o hakeo’eo naho o tahin-droae’eo ty amo fandilara’ iareo nandilarañe amakoo naho ty fanjehara’ iareo;
他們終必承認自己的罪惡，祖先的罪惡，對我不忠與我作對的叛逆之罪。
41 ie nifankalaiñe am’iereo, nanese iareo an-tanen-drafelahy añe; fa naho hirèke o arofo’ iareo tsy sinavatseo naho miantoke lilo ty amo hakeo’ iareoo,
當我與他們作對，將他們遷送到他們仇人的地方以後，他們未受割損的心，必會謙卑自下，要親乾情願受罰贖罪，
42 le ho tiahiko ty fañinako am’ Iakòbe naho i fañinako am’ Ietsàkey naho i fañinako amy Avrahamey vaho ho tiahiko i taney,
我也想起我同雅各伯所結的盟約，想起同依撒格，同亞巴郎所結的盟約，也想起那地方來。
43 i tane nifarie’ iareo ho bangiñey, hañavahañe o Sabata’eo ie màndre kòake ty am’iereo tsy ao, vaho hondrohañe am’iereo ty valen-kakeo, ty amy nanjehara’ iareo o lilikoo, naho nisirikae’ iareo o fepèkoo naho nihejen-tro’ iareo o fañèkoo.
但那地方應為他們所放棄，好在他們離去，地方荒蕪時，才能補享安息年，同時他們也補贖自己的罪惡，這是因為他們棄絕了我的制度，厭惡了我的法令。
44 Ndra te eo iaby izay, ie an-tanen-drafelahy ao, le tsy haforintseko tsy ho hejeko t’ie handrotsahako ho mongotse, hivalihako amy fañinako am’ iereoy, amy te Izaho Iehovà Andrianañahare’ iareo.
但是，即使這樣，當他們留在仇人的地方時，我仍不棄絕他們，也不厭惡他們，以致消滅他們，廢除我與他們結的盟約，因為我上主是他們的天主。
45 Le ho tiahiko ty ama’ iareo i fañinako aman-droae’ iareo t’ie nakareko an-tane Mitsraime añe am-pahaisaha’ o kilakila ondatioy, le ho Andrianañahare’ iareo; Izaho Iehovà.
我顧念他們，我還要想起我與他們祖先所結的盟約；我在各民族的眼前，由埃及地領出他們的祖先來，為做他們的天主：我是上主。「
46 Ie o fañè naho fepètse naho fetse nanoe’ Iehovà añivo’e naho o ana’ Israeleo ambohi-Sinay añe am-pità’ i Mosèo.
這是上主在西乃山，於自己和以色列子民間，藉梅瑟所立定的法令、制度和法律。」
