Levitikosy 25
1 Hoe ty nitsara’ Iehovà amy Mosè ambohi-Sinay añe:
上主在西乃山訓示梅瑟說：」
2 Misaontsia amo ana’ Israeleo, le ano ty hoe: Ie mimoak’ an-tane hatoloko anahareo ao le hambena’ i taney ty fitofàñe am’ Iehovà.
你告訴以色列子民說：幾時你們進入了我要賜給你們的地方，這地方將為上主守安息。
3 Enen-taoñe ty hitongisa’o ami’ty tete’o, naho enen-taoñe ty hañetefa’o o valobo’oo vaho ty hanontoña’o ty voka’e,
六年之內，你可播種田地；六年之內，你可修剪葡萄園，收穫其中的出產。
4 fe ho Sabata àñom-pitofà’ i taney i taom-pahafitoy, Sabata am’ Iehovà. Tsy hitongisa’o ty tete’o ndra hetefa’o o valobo’oo.
但到第七年，地應完全休息，是上主的安息年。你不可播種田地，也不可修剪葡萄園；
5 Tsy ho tataheñe o misonjoñeo naho fa afake ty fitataha’o, le tsy hatontoñe ze valoboke mitiry amo vahe tsy nañetefañeo, amy t’ie taom-pitofàñe heneke ho a i taney.
連你收穫後而自然生出的，你也不可收割；葡萄樹未加修剪而結的葡萄，你也不可採摘；是地完全休息的一年。
6 Fe ho fikama’ areo ty voka’ i fitofà’ i taneiy, ihe naho ty mpitoro’o lahy naho ty mpitoro’o ampela, naho ty mpièke, naho ty renetane mañialo ama’o,
地在休息期而自然生出的，可供你們吃：即供給你、你的僕卑、傭工和與你同住的客人吃。
7 vaho hihinana’ o hare’oo naho ze biby lý an-tane’o ao ze hene voka’e.
地自然生的，也可供給你的牲畜和你地中的走獸吃。喜年
8 Mañiaha taom-pitofàñe fito ho azo, fito taoñe atombo fito; le ty fitontoña’ i taom-pitofàñe fito rey ro mañomey efa-polo siv’amby taoñe.
你應計算七個安息年，即七乘七年；七個安息年的時期，正是四十九年。
9 Ie amy zay, ampipopoeñe antsiva-paniahiañe ty andro faha-folo’ i volam-pahafitoy, i andro fijebañañey, le ho tsitsihe’ areo fipopòn’ antsiva ty tane’ areo.
這年七月初十，你應吹號即在贖罪節日，你們應在全國內吹起號角，
10 Le ampiambaho i taom-paha limampoloy naho tsitsiho koim-pidadàñe i taney, amo mpimoneñe ama’e iabio. Ho Jobily ama’ areo, sindre himpoly amo fanaña’eo, songa himpoly aman-dongo’e.
祝聖第五十年，向全國居民宣布自由；為你們是一喜年，人各歸其祖業，人各反其家庭。
11 Jobily ho anahareo i taom-paha-limampoloy: tsy hitongy ama’e, le tsy ho tatahe’ areo ze sonjo’e vaho tsy hatonto’o ze am-bahe tsy hineteke,
第五十年為你們是一喜年，不可播種；自然生出的，不可收穫；葡萄樹未加修剪而結的葡萄，不可採摘，
12 amy te Jobily, le hiavake ho anahareo izay; ho kamae’ areo ze mipike an-tetek’ ao.
為這是喜年，為你們應是聖年；你們只可吃田地自然生的。
13 Songa hibalik’ amy lova’ey amy taon-Jobiliy nahareo.
在這喜年內，人各歸其祖業。
14 Aa ie mandetake inoñ’inoñe am’ ondatio ndra mikalo am-pità’ ondaty, le asoao tsy hifampikatramo.
為此，如你賣給你的同胞產業，或由你的同胞購買，你們不可彼此欺壓；
15 Ty ami’ ty ia’ o taoñe manonjohy i Jobilio ty ho vilie’o am’ondatio le ty ami’ty ia’ o taom-pamokarañe sisao ty handetaha’e.
你應照上次喜年後的年數由你同胞購買，他應照收穫的年數賣給你。
16 Ty ami’ty hamaro’ o taoñeo ty hañonjona’o ty vili’e vaho ami’ty hatsiampe’ o taoñeo ty hampiketraha’o ty vili’e; ty ia’ o fitatahañeo ro haleta’e ama’o.
年數越多，你越應多付買價；年數越少，越應少付買價，因為他賣給你的事物產的數目。
17 Aa le ko mifamorekeke, fa i Andrianañahare’o ro hañeveña’o; Izaho Iehovà Andrianañahare’ areo.
為此，你們不可彼此欺壓，但應敬畏你的天主，因為我上主是你們的天主。
18 Aa le ambeno o fañèkoo naho oriho aman-dili-po o fepèkoo, vaho hiaiñ’ añoleñañe amy taney nahareo,
你們應遵行我的法令，遵守我的規定，一一依照執行，好叫你們平安地住在這地上，
19 le ho toly ty sabo’ i taney naho ho anjam-pikamañe nahareo vaho himoneñe ao tsy aman’ ore.
地必供給出產，使你們吃飽，平安住在地上。
20 Aa naho hanoa’areo ty hoe, Ino ty ho hane’ay amy taom-pahafitoy, zahay tsy hitongy, tsy hanontoñe an-driha?
若你們追問說：到第七年，我們若不能播種，又不能收集我們的出產，我們吃什麼﹖
21 Fa ho lilieko ho anahareo ty fanintsiñako amy taom-paha-eneñey, hanataha’ areo ty mahakama tsahatse telo taoñe.
在第六年上，我必決定祝福你們，叫地有三年的出產；
22 Ie hitongy ami’ty taom-paha-valo, le ho kamae’ areo ty voka’e nivokats’ ela; pak’ amy taom-pahasivey, ampara’ i fitatahañe ama’ey, ty hikama’ areo i elay.
你們在第八年上播種時，還吃陳糧；直到第九年，直到收割新糧時，還有陳糧吃。[土地贖回法]
23 Tsy haletake ho nainai’e i taney amy te ahiko o taneo; mpañialo naho renetane amako nahareo.
土地不可出賣而無收回權，因為地是我的，你們為我只是旅客或住客。
24 Aa ty amo hene tanem-panaña’ areoo, añajào ty hijebañañe aze.
對你們所佔的各地，應承認地有贖回權。
25 Ie mifotsak’ an-kararahañe ty longo’o naho mandetake i hanaña’ey, le homb’eo ty longo’e marine aze, hijebañe i tane naletan-dongo’ey.
如果你的兄弟貧窮，賣了一份家產，他的至親可來作代贖人，贖回他兄弟所賣的家產。
26 Aa naho tsy amam-pijebañe t’indaty, fe am-pahimbañam-pità’e ro mahatontoñe ty hijebaña’e,
若沒有代贖人，幾時自己富足了，有了足夠的贖價，
27 le hiahe’e o taoñe mifototse amy nandetaha’e azeio, le havaha’e amy nivily azey ty tsi’ri’e amo tao’eo vaho hibalik’ amy fanaña’ey re.
當計算賣出後的年數，將差額還給買主，收回自己的家產。
28 Aa naho tsy lefe’e ty hañitia’e fitàñe hahaeneñe ty hampibalihañe aze le hidok’ am-pità’ i nikalo azey i naletakey ampara’ ty Taon-Jobily; havotsotse amy Jobiliy izay le himpolia’e i fanaña’ey.
如果他無法獲得足夠的贖價，他所賣的，應存於買主之手直到喜年；到了喜年，地應退還，賣主收回自己的家產。房屋贖回法
29 Aa naho aleta’ t’indaty ty anjomba-pimoneñañe an-drova finahetse ao le azo’e jebañeñe i anjombay añate’ ty taoñe mifototse amy nandetahañe azey; taoñe raike do’e ty mete hijebañañe aze.
若人賣了一所在城牆內的住宅，自賣出後，一年內，他有贖回的權利；他贖回的權利為期一年。
30 F’ie tsy jebañe’e añate’ ty taoñe raike le mijadoñe ho fanaña’ i nikalo azey nainai’e pak’ añ’ afeafe’e i anjomba an-drova mifahetsey. Ie tsy havotsotse amo Jobilio.
如果滿了一年，他沒有贖回，在城牆內的房屋應歸買主與其後代，再無收回權；即使到了喜年，亦不應退還。
31 Fe ty anjomba tsy mifahetse ro volilieñe manahake o tetekeo: azo jebañeñe izay vaho havotsotse ami’ty Jobily.
但房屋在沒有圍牆的村莊內，應算是田產，有贖回的權利；到了喜年應該退還。
32 Fe ty amo rova’ o nte-Levio, toe manan-jo nainai’e o nte-Levio hijebañe o anjomba an-drovam-panaña’ iareoo.
至於肋未人得為產業的城市中的房屋，肋未人永享有贖回權。
33 Aa naho mivily anjomba amo nte-Levio t’indaty, le i anjomba naletak’ an-drova ao ho vara’ey ro havotso’e amy Jobiliy; amy te fanaña’ i nte-Leviý añivo’ o ana’ Israeleo ze anjomba’e an-drova’ o nte-Levio.
如一肋未人在他得為產業的城市出賣的房屋，沒有贖回，在喜年仍可收回，因為肋未城中的房屋，是他們在以色列子民中所得的不動產。
34 Fe tsy azo aletake o tanem-piandrazañe mañohoke o rova’ iareoo, amy t’ie fanaña’ iareo nainai’e.
但是，他們城外四郊之地，不可變賣，因為是永屬他們的產業。對同胞不可取利
35 Aa naho mivariñ’ an-tsotry ty longo’o vaho moly ama’o, rambeso himoneñe ama’o manahake t’ie renetane ndra mpañialo.
如果你的兄弟貧窮，無力向你還債，你應像待外方人一樣或旅客一樣扶持他，叫他能與你一起生活。
36 Ko angala’o anan-tsongo ndra ampandivà’o, fe añeveño t’i Andrianañahare’o, le angao himoneña’e.
不應向他索取利息或重利，但應敬畏你的天主，讓他與你一起生活，如你的兄弟。
37 Ko ampisongoen-drala hangala’o ana’e vaho ko ampanovoñe’o aze ze hanton-karo’e.
借給他銀錢，不可取利息；借給他糧食，不可取重利。
38 Izaho Iehovà Andrianañahare’ areo nañavotse anahareo an-tane Mitsraime añe hitolorako i tane Kanàney, vaho ho Andrianañahare’ areo.
我上主是你們的天主，我領你們離開埃及地，將客納罕第賜給你們，是為做你們的天主。以色列人為奴的法律
39 Aa naho mifotsak’ an-kasotriañe ty longo’o ama’o, hera havili’e ama’o ty fiai’e, ko ampitoroñe’o hoe ondevo.
若你身旁的兄弟窮了，賣身給你不可迫他勞作如同奴隸一樣；
40 Hoe mpikarama naho mpañialo ty hitraofa’e, hitoroñe ampara’ ty taon-Jobily;
他在你身旁，應像傭工或外僑，給你工作直到喜年。
41 ie amy zay ro hieng’ azo rekets’ o keleia’eo, himpoly mb’ aman-drolongo’e mb’eo, mb’am-panañan-droae’e añe.
那時，他和他的子女應離開你，回本家，復歸期祖業；
42 Ahiko iereo, mpitoroko nampiavoteko an-tane Mitsraime añe; tsy haletake ho ondevo.
因為他是我的僕役，是我由埃及地領出來的；他們不能賣身，如同出賣奴隸。
43 Ko silofe’o ami’ty famehea’o aze, fe añeveño t’i Andrianañahare’o.
你不可虐待他，但應敬畏你的天主。
44 Aa ty am’ ondevo lahilahy ndra ampela fanaña’oo; le boak’ amo fifeheañe mañohokeo ty ivilia’ areo ondevo.
你需要的奴婢，應來自四周的民族，由他們中可購買奴婢。
45 Azo’ areo vilieñe ka ty anan-drenetane mañialo ama’ areo, naho amo hasavereña’ iareo nisamak’ an-tane’ areoo; mete ho fanaña’ areo ka iereo.
此外，可從同你們住在一起的外方人中，或從他們在你們境內所生的後代子孫中，購買奴婢。這些奴婢可成為你們的產業，
46 Azo’ areo ampandovaeñe amo ana’ areo mandimbeo ho fanaña’e, ho ondevo’ areo nainai’e. Fe o longo’ areo ana’ Israeleo, le tsy ho fehe’ ty raike ty raike am-pisengean-kery.
可將他們留給你們的後代子孫，當作永久的產業，使他們勞作。至於你們的兄弟以色列子民，彼此既是兄弟，不可嚴加虐待。
47 Aa naho miraorao ty renetane ndra ty mpañialo ama’o, le ie mivariñ’ an-tsotry ty longo’o marine aze vaho mandeta vatañe ke amy renetaney he amy mpañialo ama’oy, hera ami’ty tarira’ i ambahiniy,
若外方人，或寄居在你處的人乘了富翁，你的兄弟反而窮了，欠他的債，而賣身給寄居在你處的外方人，或外方人家中的後代；
48 ie naletake ro mete jebañeñe. Hijebañe aze ty raik’ amo rahalahi’eo;
賣身以後，仍享有贖回的權利；他的人一個兄弟可以贖他；
49 mete hijebañ’aze ka i rahalahin-drae’ey ndra i ana-drahalahin-drae’ey; ndra ze amy fifokoa’ey ty hijebañe aze; he ie miraorao ro hahaava-piaiñe.
他的叔伯，或他叔伯的兒子可以贖他；他家中的任何至親骨肉都可以贖他；如他自己致富，亦可自贖。
50 Ty hifamolilia’e amy nivily azey, le boak’ amy taoñe nandetaha’e vatañey pak’amy Jobiliy; ty amo taoñeo ty vilin’ aim-pijebañañe aze; ampiraeñe ami’ty taom-pikarama i nitraofa’ey.
他應同購買自己的人，計算從賣身給他以後到喜年的年數；贖價應依照年數的多少，並按照傭工每日的工價決定；
51 Ie mbe maro taoñe ty añe, le izay ty añavaha’e ty vilin’ ai’e amy drala nikaloañe azey;
如剩下的年數尚多，他應依照年數的多少，出一部份贖價來贖身。
52 ie tsy ampe ty taoñe pak’ amy taon-Jobiliy le inao ty hamoliliañe iareo roe: ty amo tao’eo ty añavahañe ty vilin’ai’e.
如直到喜年剩下的年數不多，應這樣計算：依照年數的比例交付贖價。
53 Ho ama’e re manahake ty mpikarama mpitoloñe taoñ’ an-taoñe; tsy hisengean-kery am-pahaisaha’o.
買主對他應像每年雇的工人；不可當著你虐待那人。
54 Aa naho tsy jebañeñe amy hoe zay, mbe hienga avao amy taon-Jobiliy, ie rekets’ o keleia’eo.
如果那人不能這樣贖身，到了喜年，他可與兒女自由離去。
55 Ahiko o ana’ Israeleo; mpitoroko nakareko an-tane Mitsraime añe: Izaho Iehovà Andrianañahare’ areo.
因為以色列子民只對我是奴隸，他們是我的奴隸，是我領他們離開了埃及地：我，上主是你們的天主。
