Mpitsara 6
1 Ie amy zao nanao haratiañe am-pivazohoa’ Iehovà o ana’ Israeleo, naho nitolora’ Iehovà am-pità’ i Midiane fito taoñe.
以色列人又行耶和華眼中看為惡的事，耶和華就把他們交在米甸人手裏七年。
2 Le nitan-kagàñe am’ Israele ty fità’ o nte-Midianeo kanao nihaly lakato ambohitsey naho kobom-pipalirañe ty amo nte-Midianeo o ana’ Israeleo.
米甸人壓制以色列人；以色列人因為米甸人，就在山中挖穴、挖洞、建造營寨。
3 Amy te, ie vata’e nitongy o ana’ Israeleo, le nionjomb’eo o nte-Midianeo naho o nte-Amalekeo vaho o anan-tatiñanañeo haname iareo,
以色列人每逢撒種之後，米甸人、亞瑪力人，和東方人都上來攻打他們，
4 hitobea’e, hampiantoe’e ty voka’ i tane’ Israeley pak’ Azà añe, le tsy apo’ iareo e Israele ao ty hahaveloñe añondry ndra añombe ndra borìke.
對着他們安營，毀壞土產，直到迦薩，沒有給以色列人留下食物，牛、羊、驢也沒有留下；
5 Ie nionjoñe mb’eo reketse hare naho kibohotse ami’ty havalobohò’e hoe valala, ie naho o rameva’ iareo tsy nihay iaheñeo, te nimoak’ an-tane ao hamongots’ aze.
因為那些人帶着牲畜帳棚來，像蝗蟲那樣多，人和駱駝無數，都進入國內，毀壞全地。
6 Nampifotsake Israele ambane ty Midiane; vaho nikoaik’ am’ Iehovà o ana’ Israeleo.
以色列人因米甸人的緣故，極其窮乏，就呼求耶和華。
7 Aa ie nitoreove’ o ana’ Israeleo am’ Iehovà i Midiane,
以色列人因米甸人的緣故，呼求耶和華，
8 le nañitrifa’ Iehovà mpitoky o ana’ Israeleo, le hoe re am’ iereo, Hoe ty tsara’ Iehovà, Andrianañahare’ Israele; Nakareko boake Mitsraime añe nahareo vaho nampionjoneko hirik’ an-trañom-pañondevozañe ao;
耶和華就差遣先知到以色列人那裏，對他們說：「耶和華－以色列的上帝如此說：『我曾領你們從埃及上來，出了為奴之家，
9 le nivotsorako am-pità’ o nte-Mitsraimeo, naho am-pità’ o namorekekeo naho nataoko soik’ añatrefa’ areo vaho natoloko anahareo o tane’eo.
救你們脫離埃及人的手，並脫離一切欺壓你們之人的手，把他們從你們面前趕出，將他們的地賜給你們』；
10 Aa hoe ty asako ama’ areo: Izaho Iehovà Andrianañahare’ areo; ko añeveña’ areo o ‘ndraharen-te-Amoreo, ie mimoneñe an-tane’e ao, fe tsy hinao’ areo ty feoko.
又對你們說：『我是耶和華－你們的上帝。你們住在亞摩利人的地，不可敬畏他們的神。你們竟不聽從我的話。』」
11 Aa le nivotrake eo ty anjeli’ Iehovà niambesatse ambane’ ty kile’ Ioase nte-Abiezere e Ofrà añe; namofoke vare-bolè ampipiritan-divay ao t’i Gidone ana’e haeta’e amo nte-Midianeo.
耶和華的使者到了俄弗拉，坐在亞比以謝族人約阿施的橡樹下。約阿施的兒子基甸正在酒醡那裏打麥子，為要防備米甸人。
12 Niheo ama’e i anjeli’ Iehovày, le nanoe’e ty hoe: Ama’o t’Iehovà ry fanalolahio.
耶和華的使者向基甸顯現，對他說：「大能的勇士啊，耶和華與你同在！」
13 Le hoe t’i Gidone ama’e, O Talèko, kanao ama’ay t’Iehovà, ino ty nametsaha’e ze he’e zao? Aa vaho aia iaby o raha tsitantane’e natalilin-droae’ay ama’aio, ami’ty hoe: Tsy nakare’ Iehovà boake Mitsraime añe hao tika? fe naforintse’ Iehovà henaneo, vaho nasese’e am-pità’ o nte-Midianeo.
基甸說：「主啊，耶和華若與我們同在，我們何致遭遇這一切事呢？我們的列祖不是向我們說『耶和華領我們從埃及上來』嗎？他那樣奇妙的作為在哪裏呢？現在他卻丟棄我們，將我們交在米甸人手裏。」
14 Nitolik’ ama’e t’Iehovà nanao ty hoe: Akia ami’ty haozara’o hañaha Israele am-pità’ i Midiane; tsy fa niraheko?
耶和華觀看基甸，說：「你靠着你這能力去從米甸人手裏拯救以色列人，不是我差遣你去的嗎？」
15 Le hoe re tama’e: O Talèko, akore ty haharombahako Israele? hehe te boroka amy Menasè o taminga’aio vaho tsitso’e añ’ anjomban-draeko iraho.
基甸說：「主啊，我有何能拯救以色列人呢？我家在瑪拿西支派中是至貧窮的。我在我父家是至微小的。」
16 Le hoe t’Iehovà ama’e. Toe ho ama’o iraho, le ho lafae’o hoe ondaty raike o nte-Midianeo.
耶和華對他說：「我與你同在，你就必擊打米甸人，如擊打一人一樣。」
17 Aa le hoe ty natoi’e aze: Aa ie nahaoni-palalàñe am-pivazohoa’o eo, ehe toloro viloñe te Ihe ro nitsara amako.
基甸說：「我若在你眼前蒙恩，求你給我一個證據，使我知道與我說話的就是主。
18 Ehe, ko mienga atoy, ampara’ te harineako, hibanabana naho hanjotsoako. Le hoe re, ho liñasako ty fibali’o.
求你不要離開這裏，等我歸回將禮物帶來供在你面前。」主說：「我必等你回來。」
19 Aa le nimoak’ ao t’i Gidone, nañalankañe vik’ ose naho mofo tsy aman-dalivay ami’ty mona’e efà raike; napo’e an-karoñe ao i henay naho am-pinga-kodoboñe ao i ro’ey naho nibanabanae’e ambane’ i kiley vaho nazotso’e.
基甸去預備了一隻山羊羔，用一伊法細麵做了無酵餅，將肉放在筐內，把湯盛在壺中，帶到橡樹下，獻在使者面前。
20 Aa hoe i anjeli’ Iehovày ama’e, Rambeso o henao naho o mofo pisakeo vaho apoho amo vato tiañe le adoaño ama’e ty ro’e. Aa le nanoe’e.
上帝的使者吩咐基甸說：「將肉和無酵餅放在這磐石上，把湯倒出來。」他就這樣行了。
21 Natondro’ i anjeli’ Iehovà mb’ ama’e i kobay am-pità’ey le natsovo’e i henay naho i mofo tsy aman-dalivaiy, le nisolebotse boak’ amy vatoy ty afo namorototo i henay naho i mofo pisakey. Nienga am-pahaoniña’e amy zao t’Iehovà.
耶和華的使者伸出手內的杖，杖頭挨了肉和無酵餅，就有火從磐石中出來，燒盡了肉和無酵餅。耶和華的使者也就不見了。
22 Aa le nioni’ i Gidone t’ie anjeli’ Iehovà; le hoe t’i Gidone, Hoy abey! ry Talè Iehovà! te izaho nahatrea ty laharan’ anjeli’ Iehovà, tarehe naho laharañe.
基甸見他是耶和華的使者，就說：「哀哉！主耶和華啊，我不好了，因為我覿面看見耶和華的使者。」
23 Le hoe t’Iehovà ama’e: Fanintsiñañe ama’o; ko hemban-drehe fa tsy hihomake.
耶和華對他說：「你放心，不要懼怕，你必不致死。」
24 Nandranjy kitrely ho am’ Iehovà eo t’i Gidone vaho natao’e Iehovà-salome ty añara’e; ie e Ofrà’ o nte-Abiezeo henaneo.
於是基甸在那裏為耶和華築了一座壇，起名叫「耶和華沙龍」。（這壇在亞比以謝族的俄弗拉直到如今。）
25 Ie amy haleñey, le nitsara’ Iehovà ty hoe: Andrambeso bania raike ami’ty anjomban-drae’o naho añombe fito-ay ho faharoe’e, le afetsaho ambane i kitreli’ i Baale aman-drae’oy vaho firao i Aserà marine azey;
當那夜，耶和華吩咐基甸說：「你取你父親的牛來，就是那七歲的第二隻牛，並拆毀你父親為巴力所築的壇，砍下壇旁的木偶，
26 le mandrajia kitrely ambone’ o lamilamio amy Iehovà Andrianañahare’o, am-pilahara’e do’e naho rambeso i añombelahy faharoey vaho engao am-pisoroñañe amy hataen’ Aserà finira’oy.
在這磐石上整整齊齊地為耶和華－你的上帝築一座壇，將第二隻牛獻為燔祭，用你所砍下的木偶作柴。」
27 Aa le rinambe’ i Gidone ty lahilahy folo amo mpitoro’eo vaho nanoe’e i tsinara’ Iehovày. Fe nihembañe tsy nimete nanoe’e antoandro ty amy anjomban-drae’ey naho ty am’ ondati’ i rovaio, fa nanoe’e haleñe.
基甸就從他僕人中挑了十個人，照着耶和華吩咐他的行了。他因怕父家和本城的人，不敢在白晝行這事，就在夜間行了。
28 Aa ie nitroatse maraindraiñe ondati’ i rovaio, hehe te nirotsak’ ambane ty kitreli’ i Baale, naho finira ka i Aserà marine azey, vaho fa nisoroñañe amy kitrely niranjieñey i añombelahy faharoey.
城裏的人清早起來，見巴力的壇拆毀，壇旁的木偶砍下，第二隻牛獻在新築的壇上，
29 Le hoe ty nifanoa’ iereo: Ia ty nanao o raha zao? Aa naho nañontane iereo, le hoe ty asa’e: Sata’ i Gidone ana’ Ioase zao.
就彼此說：「這事是誰做的呢？」他們訪查之後，就說：「這是約阿施的兒子基甸做的。」
30 Aa le hoe ty asa’ ondati’ i rovaio am’ Ioase; Akaro i ana’oy, havetrake; amy te rinotsa’e ty kitreli’ i Baale; vaho finira’e i Aserà marine azey.
城裏的人對約阿施說：「將你兒子交出來，好治死他；因為他拆毀了巴力的壇，砍下壇旁的木偶。」
31 Aa le hoe t’Ioase amo nijohañe ama’eo: Hialy ho a i Baale hao nahareo? Hañaro aze hao? Havetrake aolo’ ty maraiñe ze hialy ho aze; aa naho ‘ndrahare re, angao harova’e kanao eo ty nandrotsake i kitreli’ey.
約阿施回答站着攻擊他的眾人說：「你們是為巴力爭論嗎？你們要救他嗎？誰為他爭論，趁早將誰治死！巴力若果是神，有人拆毀他的壇，讓他為自己爭論吧！」
32 Aa le natao Ierob’ baale i tahina’ey ami’ty hoe: Angao hiatrek’ aze t’i Baale amy t’ie nandrotsak’ i kitreli’ey.
所以當日人稱基甸為耶路‧巴力，意思說：「他拆毀巴力的壇，讓巴力與他爭論。」
33 Ie amy zao fa nifanontoñe iaby o nte-Midianeo naho o nte-Amalekeo naho o ana’ tatiñanañeo; nitsake vaho nitobe am-bavatane’ Iizreele ao.
那時，米甸人、亞瑪力人，和東方人都聚集過河，在耶斯列平原安營。
34 Fe nivotrak’ amy Gidone t’i Arofo’ Iehovà le nitiofe’e i tsifay le nañampea’ o nte-Abiezereo.
耶和華的靈降在基甸身上，他就吹角；亞比以謝族都聚集跟隨他。
35 Le nampihitrife’e ty hanitsike i Menasè, naho nireketa’e, nampihitrifa’e ka t’i Asere naho i Zebolone vaho i Naftalý; le nionjomb’ ama’e mb’eo ka iereo nifanampe ama’e.
他打發人走遍瑪拿西地，瑪拿西人也聚集跟隨他；又打發人去見亞設人、西布倫人、拿弗他利人，他們也都出來與他們會合。
36 Le hoe t’i Gidone aman’ Añahare, Ho rombahe’o an-tañako hao t’Israele ty amy tsara’oy?
基甸對上帝說：「你若果照着所說的話，藉我手拯救以色列人，
37 Hehe te hapoko an-toem-pifofohañe eo ty volon’ añondry; aa naho amy volon’ añondriy avao ty zono vaho maike iaby o taneo, le hapotako te ho rombahe’o an-tañako t’Israele ty amy tsara’oy.
我就把一團羊毛放在禾場上：若單是羊毛上有露水，別的地方都是乾的，我就知道你必照着所說的話，藉我手拯救以色列人。」
38 Aa ie izay; nañaleñaleñe re, le nifeahe’e i volon’ añondriy nañafake i zonoy vaho nahapea ty soakazo.
次日早晨基甸起來，見果然是這樣；將羊毛擠一擠，從羊毛中擰出滿盆的露水來。
39 Fe hoe t’i Gidone aman’ Añahare, Ko ampisolebore’o amako ty haviñera’o naho mbe ivolañako henaneo; angao hamentesako indraik’ amy volon’ añondriy. Ehe te i volon’añondriy avao ty ho maike, vaho ho tsitsike zono o taneo.
基甸又對上帝說：「求你不要向我發怒，我再說這一次：讓我將羊毛再試一次。但願羊毛是乾的，別的地方都有露水。」
40 Aa le nanoen’ Añahare izay amy haleñey; i volon’ añondriy avao ty nimaike vaho nitsitsihen-jono o taneo.
這夜上帝也如此行：獨羊毛上是乾的，別的地方都有露水。
