Mpitsara 21
1 Ie amy zao, fa nifanta e Mitspà añe o lahilahy ana’ Israeleo ami’ty hoe: Leo raik’ amantika tsy hanolotse ty anak’ ampela’e amy Beniamine ho vali’e.
以色列人曾在米茲帕起誓說：「我們中誰也不可把自己的女兒嫁給本雅明人為妻。」
2 Aa le nomb’e Betele mb’eo ondatio naho niambesatse añatrefan’ Añahare ampara’ te hariva vaho nampipoña-peo nangololoike ty rovetse
民眾來到貝特耳，在天主面前，坐在那裏，放聲大哭，直到晚上；
3 ami’ty hoe: Ry Iehovà, Andrianañahare’ Israele, Akore te nitendreke e Israele ao t’ie ho po-pifokoañe raike t’Israele te anito?
然後說：「上主以色列的天主! 為什麼在以色列中間發生了這事，今日竟使以色列中少了一支派﹖」
4 Ie amy loak’ àndroy, nañaleñaleñe ondatio, le nandranjy kitrely vaho nañenga soroñe naho engam-panintsiñañe.
次日，百姓一早起來，在那裏築了一座祭壇，獻了全燔祭與和平祭。
5 Le hoe ty enta’ o ana’ Israeleo: Ia amo hene fifokoa’ Israeleo hao ty tsy nimb’ amy fivori’ Iehovày mb’eo? Amy t’ie nititike do’e te ze tsy nionjoñe mb’ am-pivori-bei’ Iehovà e Mitspà ao ro havetrake.
以後，以色列子民問說：「以色列眾支派中，有誰沒有上到上主面前，參加集會呢﹖」因為他們先前對於那些凡不上米茲帕到上主面前來的人，曾發過嚴誓說：「死無赦! 」
6 Aa ie naneñeñe i Beniamine rahalahi’ iareo o ana’ Israeleo le nanao ty hoe: Nifañito amy Israele ty fifokoañe raik’ anindroany.
以色列子民對他們的弟兄本雅明起了憐憫之心說：「今天以色列絕了一支派。
7 Hatao akore ty hampanambalieñe o sisao, kanao nititik’ amy Iehovà tika te tsy hitolorañe o anak’ ampelan-tikañeo?
我們曾指著上主起過誓，決不將我們的女兒給他們為妻，那麼，我們怎樣給所剩下的人娶妻呢﹖」
8 Le hoe iereo: Ia amo fifokoa’ Israeleo ty tsy nimb’ amy Iehovà e Mitspà mb’eo? Toe tsy an-tobe’ Iabese-Gilade ao ty nimb’ am-pivoriy mb’eo.
他們又問說：「以色列眾支派中，有那一支派沒有上米茲帕來到上主面前呢﹖」看，由基肋阿得雅貝士中沒有一人入營，參加集會。
9 Amy te ie vinolily ondatio, inao, leo raik’ amo mpimone’ Iabese-Gilade tsy nizoeñe.
的確，檢閱百姓的時候，沒有一個基肋阿得雅貝士的居民在場。
10 Aa le nampihitrife’ i valobohòkey mb’eo ty rai-ale-tsi-ro’arivo amo fanalolahio vaho nafantok’ ama’e ty hoe: Akia, zamano an-dela-pibara o mpimone’ Iabese-Giladeo rekets’ o ampelao naho o ajajao.
因此會眾打發一萬二千勇士到那裏去，吩咐他們說：「你們去用刀屠殺基肋阿得雅貝士的居民，連婦女孩子都在內。
11 Le zao ty hanoe’ areo: ho mongore’ areo ze lahilahy naho ze rakemba fa nifandia-tihy ama’ ondaty.
你們要這樣作；所以男子和與男子同過房的婦女，盡行殺掉，但要保留處女。」他們就這樣作了。
12 Tendreke iareo amy zao amo mpimone’ Iabese-Giladeo ty somondrara efa-jato, tsy nahafohiñe ondaty, mboe tsy niolots’ aman-dahilahy, le nendese’ iareo mb’ an-tobe e Silò, an-tane Khanàne añe.
他們在基肋阿得雅貝士居民中，尋得了四百個未曾認識過男子，也未曾與男子同過房的少年處女，就把她們帶到客納罕地史羅營裏。
13 Le nirahe’ i fivoribey iabiy, ty hisaontsy amo ana’ i Beniamine am-bato Rimoneo, hikoike iareo an-kanintsiñe.
全會眾又打發人往黎孟岩石去，與住在那裏的本雅明子孫談判，與他們講和。
14 Aa le nimpoly t’i Beniamine henane zay, vaho natolots’ iareo o somondrara’ Iabese-Gilade nirombahe’ iereo veloñeo; f’ie tsy nahaeneke.
本雅明子孫當時就回來了，會眾就把基肋阿得雅貝士女子中所保留的少女，給他們為妻，但是數目不足。史羅搶妻
15 Aa le nisolohoa’ ondatio t’i Beniamine amy jebañe nanoe’ Iehovà amo fifokoa’Israeleo.
民眾仍為本雅明人傷心難過，因為上主使以色列支派中有了缺陷。
16 Le hoe o talè’ i valobohòkeio: Hanoen-tika ino ka ty hanambalia’ o sisao kanao nimongoreñe amy Beniamine ze atao ampela?
會中的長老說：「本雅明的婦女既然都消滅了，我們怎樣給所剩下的人娶妻呢﹖」
17 Le hoe iareo: Tsy mete tsy ho lova’ i Beniamine o nahapolititseo, tsy mone ho mongotse am’ Israele ty fifokoañe raike.
又說：「本雅民的遺民該有承嗣，免得以色列中泯沒一支。
18 Ie amy zao, tsy mete manolotse o anak’ ampelan-tikañeo ho vali’ iareo tika, amy titike nifantà’ o ana’ Israeleoy ami’ ty hoe: Fatse ty manolotse valy amy Beniamine.
但是，我們不能將自己的女兒給他們為妻，因為以色列曾起誓說：誰把女兒給本雅明人是可詛咒的! 」
19 Le nitsaraeñe ty hoe: Inao! e Silò avara’ i Betele naho atiñanan-damoke miboak’ e Betele mb’e Sekeme mb’eo, vaho mañatimo i Lebonà mb’eo ty sabadidak’ amy Iehovà boa-taoñe.
有人說：「看，年年在史羅舉行上主的慶節。」─使羅位於貝特耳之北，貝特耳至舍根大路之東，肋波納之南。
20 Aa le nafanto’ iareo amo ana’ i Beniamineo ty hoe: Akia mietaha an-tanem-bahe ao;
於是他們給本雅明子孫出主意說：「你們往葡萄園去，藏在那裏。
21 le mandrendreha naho miakatse mb’ eo o anak’ ampela’ i Silòo hitsinjak’ an-tsikidola, le miavota amo tanem-baheo songa hitsepake ty ho tañanjomba’e boak’ amo anak’ ampela’ i Silóo, vaho akia mb’ an-tane Beniamine añe.
等到你們看見史羅的童女出來列隊跳舞，你們就從葡萄園中出來，從史羅的女兒中，各搶一個為妻，然後回本雅明地方去。
22 Ie amy zao, naho mb’ atoy o roae’eo ndra o rahalahi’eo hitoreo ama’ay, le hanoe’ay ty hoe, Iferenaiño, amy te tsy nañeneke o ampela rinambe’ay amy hotakotakeio songa hahazoa’ iareo valy; mbore tsy ho tinolo’ areo ka tsy mone ho nanan-kakeo henaneo.
她們的父親或兄弟若是出來與我們爭論，我們就說：求你們看我們的情面，恩待這些人，因為他們戰場上沒有得到女子為妻；況且又不是你們將女兒交給他們；若是你們給的，那就有罪了。」
23 Aa le nanoe’ o ana’ i Beniamineo, nangala-baly nahaeneñe ty ia’ iareo amo nitsinjakeo; le nienga naho nimpoly mb’an-dova’ iareo añe naho namboatse rova vaho nimoneñe ao.
本雅明子孫就這樣作了：按數目搶跳舞的女子，各娶一個為妻；以後他們就走了，回到自己的地業，重建城邑，住在那裏。
24 Aa le nienga boak’ ao amy zao o ana’Israeleo songa mb’ampifokoa’e mb’eo naho mb’ amo keleia’eo; sindre niavotse hirik’ ao namonje ty lova’e.
以後以色列子民從那裏各回自己的支派和家族，從那裏各回自己的家鄉。
25 Ie tañ’andro izay tsy amam-panjaka t’Israele; songa nanao ze natao’e ho mahity am-pihaino’e ao.
那時，在以色列沒有君王，各人任意行事。
