Mpitsara 16
1 Nimb’e Azà mb’eo t’i Simsone, le nanjo ty tsimirirañe, vaho nizilik’ ao.
参孙到了迦萨，在那里看见一个妓女，就与她亲近。
2 Natalily amo nte-Gazeo ty hoe: Fa nomb’ atoy t’i Simsone. Aa le nivoñone’ iereo naho nialeñe nandiñe aze an-dalambey eo, f’ie nianjiñe amy haleñe iabiy, le hoe ty asa’ iareo: Angao re ampara’ te mazava i maraiñey, vaho hañohofan-tika loza.
有人告诉迦萨人说：“参孙到这里来了！”他们就把他团团围住，终夜在城门悄悄埋伏，说：“等到天亮我们便杀他。”
3 Nàndre ao t’i Simsone ampara’ te antets’ ale le nitroatse te petsak-aleñe naho nandrambe o lalambein-drovao reketse ty tokona’e roe, naho nombota’e reketse sikadañe aman-karao’e, naho nanoe’e an-tsoroke vaho jinini’e mb’an-kaboa’ ty vohitse aolo’ i Kebrone eñe.
参孙睡到半夜，起来，将城门的门扇、门框、门闩，一齐拆下来，扛在肩上，扛到希伯 前的山顶上。
4 Ie añe, le nikokoa’e ty rakemba am-bavatane’ i Soreke ao, i Delilà ty añara’e.
后来，参孙在梭烈谷喜爱一个妇人，名叫大利拉。
5 Aa le nomb’ ama’e mb’eo o talem-Pilistio, nanao ty hoe ama’e: Sigiho, hahaoniñañe te aia i haozara’e ra’elahiy, naho an-tsata akore ty hahafitroara’ay, hamahots’ aze, hanolora’ay sotry, vaho songa hanolotse drala arivo-tsi-zato ama’o zahay.
非利士人的首领上去见那妇人，对她说：“求你诓哄参孙，探探他因何有这么大的力气，我们用何法能胜他，捆绑克制他。我们就每人给你一千一百舍客勒银子。”
6 Aa le hoe t’i Delilà amy Simsone: Atalilio amako te aia ty idoña’ o haozara’o ra’elahio, vaho manao akore ty hamahorañe azo hiambanea’o?
大利拉对参孙说：“求你告诉我，你因何有这么大的力气，当用何法捆绑克制你。”
7 Le hoe t’i Simsone ama’e, Ie vahora’ iareo an-tàlim-pale leñe fito mbe tsy nimaiheñe le hihalème manahake ondaty ila’eo.
参孙回答说：“人若用七条未干的青绳子捆绑我，我就软弱像别人一样。”
8 Aa le nanese vahotse fito mbe tsy nimaiheñe ama’e o talèm-Pilistio vaho finehe’e.
于是非利士人的首领拿了七条未干的青绳子来，交给妇人，她就用绳子捆绑参孙。
9 Ie amy zao, nasia’e mpamandroñe am-po’ ty traño raik’ ao, le hoe re: O Simsone, fa ama’o o nte-Pilistio! Fe tinampa’e hoe ty fitampahan-karafon-deny mioza afo o tàlim-paleo. Tsy nirendrek’ amy zao ty foto’ i haozara’ey.
有人预先埋伏在妇人的内室里。妇人说：“参孙哪，非利士人拿你来了！”参孙就挣断绳子，如挣断经火的麻线一般。这样，他力气的根由人还是不知道。
10 Aa le nanao ty hoe amy Simsone t’i Delilà, Toe nifañahia’o, vaho nandañira’o; ehe saontsio amako, inoñe ty hamahorañe azo?
大利拉对参孙说：“你欺哄我，向我说谎言。现在求你告诉我当用何法捆绑你。”
11 Le hoe re tama’e: Naho fehe’ iereo mafe an-taly vao mbe lia’e tsy niasa, le havòzo manahake ondaty ila’eo.
参孙回答说：“人若用没有使过的新绳捆绑我，我就软弱像别人一样。”
12 Aa le nangalake taly vao t’i Delilà, namahots’ aze vaho nanao ty hoe ama’e: O Simsone, ama’o o nte-Pilistio. Ie amy zao an-traño ao o mpamandroñeo. Fe tinampa’e hoe fole o taly am-pità’eo.
大利拉就用新绳捆绑他，对他说：“参孙哪，非利士人拿你来了！”有人预先埋伏在内室里。参孙将臂上的绳挣断了，如挣断一条线一样。
13 Aa le hoe t’i Delilà amy Simsone: Ampara’ henane nikobihe’o avao naho nitaroña’o vande; atalilio amako arè ty handrohizañe azo. Le hoe re ama’e: Naho ranjie’o an-tenoñe o randram-piton-dohakoo.
大利拉对参孙说：“你到如今还是欺哄我，向我说谎言。求你告诉我，当用何法捆绑你。”参孙回答说：“你若将我头上的七条发绺，与纬线同织就可以了。”
14 Aa le vinandri’e ami’ty harake, naho hoe ty koi’e ama’e: O Simsone, ama’o o nte-Pilistio: Nibarakakaok’ amy firota’ey amy zao re vaho sininto amo komboo i harakey rekets’ i tenoñey.
于是大利拉将他的发绺与纬线同织，用橛子钉住，对他说：“参孙哪，非利士人拿你来了！”参孙从睡中醒来，将机上的橛子和纬线一齐都拔出来了。
15 Le hoe re ama’e, Aia ty hatao’o ty hoe: Kokoako, kanao tsy amako ty arofo’o? Ie fa nikobik’ ahy in-telo vaho mb’e tsy natalili’o amako ty talin-kaozara’o.
大利拉对参孙说：“你既不与我同心，怎么说你爱我呢？你这三次欺哄我，没有告诉我，你因何有这么大的力气。”
16 Aa kanao tinindri’e lomoñandro lomoñandro an-drehake, naho nitolom-pañosik’ aze, le nirintike te hamoe’ay,
大利拉天天用话催逼他，甚至他心里烦闷要死。
17 naho fonga nabora’e ama’e o añ’ arofo’eo ami’ty hoe: Mbe lia’e tsy nirangàm-piharatse ty lohako; ie nte-Nazire aman’ Añahare boak’ an-kovin-dreneko; aa naho harateñe le hienga ahy o hafatrarakoo vaho hihamavozo manahake ondaty ila’eo.
参孙就把心中所藏的都告诉了她，对她说：“向来人没有用剃头刀剃我的头，因为我自出母胎就归 神作拿细耳人；若剃了我的头发，我的力气就离开我，我便软弱像别人一样。”
18 Aa ie nioni’ i Delilà te hene nabora’e ty arofo’e, le nihitrife’e an-koike o talèm-Pilistio, ami’ty hoe: Mb’etoa aniany fa fonga binora’e amako ty an-tro’e ao, Aa le nihitrike mb’eo o talem-Pilistio reke-drala am-pità’e ao.
大利拉见他把心中所藏的都告诉了她，就打发人到非利士人的首领那里，对他们说：“他已经把心中所藏的都告诉了我，请你们再上来一次。”于是非利士人的首领手里拿着银子，上到妇人那里。
19 Nampirote’e añ’ongo’e eo le kinanji’e t’indaty naho niharate’e i randrañe fito añambone’e rey naho niorotse nanolo-tsotry aze, fe nisitak’ ama’e i haozara’ey.
大利拉使参孙枕着她的膝睡觉，叫了一个人来剃除他头上的七条发绺。于是大利拉克制他，他的力气就离开他了。
20 Le hoe re, O Simsone, fa ama’o o nte-Pilistio. Tsekak’ amy firota’ey amy zao le nanao ty hoe: Hiavotse manahake tamo ila’eo, le hivoamboañe; fe tsy napota’e te nieng’ aze t’Iehovà.
大利拉说：“参孙哪，非利士人拿你来了！”参孙从睡中醒来，心里说：“我要像前几次出去活动身体”；他却不知道耶和华已经离开他了。
21 Aa le rinambe’ o nte-Pilistio, naho napoliti’ iareo o fihaino’eo; nendese’ iareo mb’e Azà mb’eo naho vinaho’ iareo an-daborìdy torisìke; vaho nandisañe am-porozò ao.
非利士人将他拿住，剜了他的眼睛，带他下到迦萨，用铜链拘索他；他就在监里推磨。
22 Ie añe, namototse nitombo o maroi’e niharateñeo.
然而他的头发被剃之后，又渐渐长起来了。
23 Nampamorie’ o talèm-Pilistio amy zao ondatio hanao sorom-bey amy Dagone ‘ndrahare’ iareo vaho hirebeke; fa hoe iereo: Natolon’ añaharentika am-pitàn-tika t’i Simsone rafelahintikañey.
非利士人的首领聚集，要给他们的神大衮献大祭，并且欢乐，因为他们说：“我们的神将我们的仇敌参孙交在我们手中了。”
24 Aa ie nahaisak’ aze ondatio, le nandrenge an-drahare’ iareo, ami’ty hoe: Fa natolon-draharentika am-pitàntika i rafelahintikañey, i mpijoy o tànen-tikañeoy, i nanjamañe maro aman-tikañey.
众人看见参孙，就赞美他们的神说：“我们的神将毁坏我们地、杀害我们许多人的仇敌交在我们手中了。”
25 Ie nifale añ’arofo, le nanao ty hoe: Hitrifo am-balabey ao t’i Simsone, hihisa’ay. Aa le kinoi’ iareo boak’ am-porozò ao t’i Simsone hitohafa’ iareo le napo’ iareo añivo’ o fahañeo.
他们正宴乐的时候，就说：“叫参孙来，在我们面前戏耍戏耍。”于是将参孙从监里提出来，他就在众人面前戏耍。他们使他站在两柱中间。
26 Le hoe t’i Simsone amy ajalahy nitañe ty fità’ey, ehe apoho iraho hitsapa o fahañe mitohañe ty anjomba toio, hiatoako.
参孙向拉他手的童子说：“求你让我摸着托房的柱子，我要靠一靠。”
27 Ie amy zao nialindretse t’indaty naho rakemba amy anjombay; tao iaby o talem-Pilistio, vaho tan-tafo’e ey nisamba ty fikobihañe i Simsone ty lahilahy naho rakemba telo arivo varañe.
那时房内充满男女，非利士人的众首领也都在那里。房的平顶上约有三千男女观看参孙戏耍。
28 Aa le nikanjy Iehovà t’i Simsone ami’ ty hoe: Ry Iehovà Talè, ehe tiahio iraho amy henaneo avao, ehe ampaozaro ry Andrianañahare, soa te ami’ty indraike toy avao ty hamaleako o nte-Pilistio ty amy masoko roey.
参孙求告耶和华说：“主耶和华啊，求你眷念我。 神啊，求你赐我这一次的力量，使我在非利士人身上报那剜我双眼的仇。”
29 Rinambe’ i Simsone amy zao o fahañe añivo ao mitohañe i anjombaio, nampionjonañe aze, vaho naronje’e, ty raike am-pità’e havana naho ty raike am-pità’e havia.
参孙就抱住托房的那两根柱子：左手抱一根，右手抱一根，
30 Le hoe t’i Simsone: Angao hitrao-pikenkañe amo nte-Pilistio iraho, le naronje’e ami’ ty haozara’e iaby, vaho nikorovok’ amo talèo naho amy ze hene’ ondaty tam-po’e ao. Aa le nandikoatse ze vinono’e amy hene havelo’ey o zinama’e amy fikoromaha’eio.
说：“我情愿与非利士人同死！”就尽力屈身，房子倒塌，压住首领和房内的众人。这样，参孙死时所杀的人比活着所杀的还多。
31 Le songa nizotso mb’eo o longo’eo naho ty anjomban-drae’e nandrambe aze naho nakare’ iareo vaho nalenteke añivo’ i Tsorà naho i Estaole, an-kibori’ i Manoà rae’e. Nizaka Israele roapolo taon-dre.
参孙的弟兄和他父的全家都下去取他的尸首，抬上来葬在琐拉和以实陶中间，在他父玛挪亚的坟墓里。参孙作以色列的士师二十年。
