Mpitsara 14
1 Nizotso mb’e Timnate t’i Simsone le nahaisake somondrara e Timnate ao, anak’ ampela’ o nte-Pilistio.
那時三松下到提默納；在那裏見了一個女子，她是培肋舍特人的女兒。
2 Nimb’ aman-drae’e mb’eo re nitalily ama’e naho aman-drene’e, ty hoe: Nahatrea ampela e Timnate iraho, anak’ ampela’ o nte-Pilistio; ehe alao ho valiko.
三松上去稟告他的父母說：「我在提默納見了一個女子，她是培肋舍特人的女兒，願你們現今把她給我娶來為妻! 」
3 Le hoe ty rae’e naho i rene’e tama’e, Tsy mahatrea amo anak’ ampelan-dongo’oo ndra am’ ondatiko iabio hao, te o nte-Pilisty tsy nisavareñeo ty ipaia’o valy? Le hoe t’i Simsone aman-drae’e, Alao ho ahy re fa mahafale ty troko.
他的父母對他說：「難道在你兄弟的女兒中，在我們民族間沒有女子嗎﹖為什麼你要去從那些未受割損的培肋舍特人中間娶妻呢﹖」三松向他的父親說：「請給我娶了她! 因為我實在喜歡她。」
4 Tsy nifohin-drae’e ndra i rene’e te Iehovà ty nipay aze hiatreàtre amo nte-Pilistio, amy te nandily Israele o nte-Pilistio tañ’ andro izay.
他的父母原不知道這事是出於上主，使他找機會攻擊培肋舍特，因為那時培肋舍特正統治以色列。
5 Aa le nitrao-pizotso aman-drae’e naho i rene’e mb’e Timnate mb’eo t’i Simsone, ie avy an-tanem-bahe’ i Timnate eo, hehe ty anan-diona nitroñe mb’ ama’e mb’eo.
三松往提默納去，來到提默納的葡萄園時，看，有一隻小獅子向他咆哮；
6 Nitotsak’ ama’e t’i Arofo’ Iehovà, le rinia’e manahake ty fandriatañe vik’ose, leo raha raike tsy tam-pità’e; fe tsy natalili’e aman-drae’e ndra an-drene’e i nanoe’ey.
上主的神突然降在他身上，他當時雖赤手空拳，竟將那獅子撕裂，好像撕裂小山羊；他沒有把所作的這事告訴他的父母。
7 Le nizotso mb’eo re nifanaontsy amy somondraray naho vata’e nitea’ i Simsone.
此後他下去向那女子談情，三松很喜愛她。
8 Ie añe, nibalike hangalak’ aze fe nitsile hey hahaisake ty fate’ i lionay, naho naheo’e te nisamborien-drene-tantele i faten-dionay vaho aman-tantele.
過了不久，回去娶她，繞路去看那隻死獅子。看，在獅子屍體內有一窩蜜蜂作了蜜。
9 Kinaro’e am-pità’e le nikama t’ie nañavelo; aa ie nifanampe aman-drae’e naho i rene’e le nanjotsoa’e, f’ie tsy nitalily am’iareo te nakare’e an-karankan-diona ao.
他取了些蜜放在手中，繼續前行，一面走一面吃；來到他父母那裏，也給他們一些，他們也吃了，但他沒有告訴他們這蜜是從獅子屍體內取來的。
10 Aa le nizotso mb’amy somondraray ty rae’e vaho nanao sabadidak’ ao t’i Simsone, amy t’ie nilili’ o ajalahio.
三松又來到那女子那裏，有人為他設了婚筵，因為青年人們慣常這樣做。
11 Ie naharendrek’ aze iereo le mbe nandesañe rañetse telo-polo ila’e hitraok’ ama’e;
但有人害怕他，便請來三十個同伴陪伴他。
12 le hoe t’i Simsone am’ iereo, ho taroñeko tafatoño nahareo henaneo, aa naho eo ty mahatoiñe naho mahafandrendrek’ aze amako añate’ ty fito andro’ i sabadidakey, le hatoloko anahareo ty lamba leny telopolo, miharo sarimbo telopolo.
三松對他們說：「讓我給你們說個謎語，如果你們能在這七天婚筵期內，給我猜出來，我就給你們三十件襯衫和三十套禮服。
13 Aa ie tsy mahafitaroñe aze amako, le inahareo ro hanolotse ahy lamba leny telopolo naho sarimbo telopolo. Le hoe ty asa’ iareo ama’e: Akaro i razan-dreha’oy hijanjiña’ay.
若是你們不能給我解說，你們就得給我三十件襯衫和三十套禮服。」他們對他說：「請你把謎語講給我們聽。」
14 Hoe re tam’ iereo, Boak’ ami’ty mpihinañe ty niakaran-kaneñe naho boak’ ami’ty maozatse ty niakara’ ty mamy. Fe tsy nahabejañe i tafatoñoy iereo añate’ ty telo andro.
他向他們說：「食者生出食品，強者生出甘甜。」他們三天之久不能解這謎語。
15 Ie amy andro faha-fitoy, le nanoe’ iereo ty hoe i vali’ i Simsoney: Sigiho ty vali’o hitaroña’e i tafatoñoy tsy mone ho forototoe’ay añ’ afo irehe naho ty anjomban-drae’o; handrarak’ anay hao ty nañambara’o anay? Ie izay.
到了第四天，他們對三松的妻子說：「請引誘你的丈夫，把謎語說給你，以免我們放火燒你和你的父家。難道你請了我們來，是為了奪取我們的東西嗎﹖」
16 Aa le niharovetse amy Simsone ty vali’e, nanao ty hoe: Toe heje’o iraho naho tsy kokoa’o, amy te nitaron-drazan-drehak’ amo ana’ ondatikoo fe tsy natalili’o amako. Le hoe re tama’e, Inao, ie tsy vinolako aman-draeko ndra amy reneko, ho volañeko ama’o hao?
三松的妻子就在他眼前哭哭啼啼說：「你是恨我，而不是愛我! 你給我的同胞說謎語，都不解給我聽。」三松對她說：「你看，我都沒有告訴我的父母，怎能告訴你﹖」
17 F’ie nirovetse añatrefa’e avao amy fito andro’ i sabadida’ iareoy, le amy fañembera’e aze, nampandrendrehe’e amy andro faha-fitoy, vaho nabora’e am’ondatio i razan-drehakey.
那七天婚筵期內，她常在他跟前哭哭啼啼；到了第七天，由於她不斷的催逼，三松便將謎底告訴了她；她就把謎底告訴自己的同胞。
18 Aa le hoe o roandria’ i rovaio ama’e amy andro fahafitoy aolo’ i tsofots’ àndroy: Ino ty mamy te amo tanteleo? vaho ino ty maozatse te amo lionao? Le hoe re am’ iereo. Naho tsy hinaotsao’ areo i kiloakoy, le tsy ho nioni’ areo i tafatoñokoy.
到了第七天，在他進洞房之前，本城的人給他說：「有什麼比蜜還甜﹖有什麼比獅子還強﹖」他向他們說：「你們若不是用我的小母牛耕田，你們決不會猜出我的謎底。」
19 Nitotsak’ ama’e amy zao ty Arofo’Iehovà, le nizotso mb’e Askelone mb’eo nanjamañe ondaty telopolo naho nikopahe’e vaho natolo’e amo nahavale i tafatoñoio o saroñeo. Nisolebotse amy zao ty haviñera’e, le nionjomb’ añ’ anjomban-drae’e mb’eo.
上主的神又突然降在他身上，他就下到阿市刻隆，擊殺了三十個人，拿了所劫奪的東西，把三十套禮服送給猜中謎語的人；以後憤怒的回到父親家裏。
20 Le natolotse amy mpiama’e nanoe’e mpandrorotsey i vali’ey.
三松的妻子以後卻跟了作他伴郎的一個同伴。
