Josoa 10
1 Aa ie jinanji’ i Adoni-tsedeke mpanjaka’ Ierosalaime te rinambe’ i Iehosoa ty Ay naho nandrotsak’ aze; le manahake ty nanoe’e Ieriko rekets’ i mpanjaka’ey, ty nanoe’e i Ay rekets’ i mpanjaka’ey; naho nifampilongo amy Israele o mpimone’ i Giboneo vaho fa aivo’ iereo ao.
耶路撒冷王亚多尼·洗德听见约书亚夺了艾城，尽行毁灭，怎样待耶利哥和耶利哥的王，也照样待艾城和艾城的王，又听见基遍的居民与以色列人立了和约，住在他们中间，
2 Le nangebahebake iereo kanao posetse jabajaba ty Gibone, rovam-panjaka mandikoats’ i Ay, vaho fanalolahy iaby o lahilahi’eo.
就甚惧怕；因为基遍是一座大城，如都城一般，比艾城更大，并且城内的人都是勇士。
3 Aa le nahitri’ i Adoni-tsedeke mpanjaka’ Ierosalaime amy Hohame, mpanjaka’ i Kebrone naho amy Pirame, mpanjaka’ Iarmote naho am’ Iafia, mpanjaka’ i Lakise vaho amy Debire, mpanjaka’ i Eglone, ty hoe:
所以耶路撒冷王亚多尼·洗德打发人去见希伯 王何咸、耶末王毗兰、拉吉王雅非亚，和伊矶伦王底璧，说：
4 Mionjona mb’ amako mb’etoa; antao tika handafa i Gibone amy t’ie nifampilongo amy Iehosoa naho amo ana’ Israeleo.
“求你们上来帮助我，我们好攻打基遍，因为他们与约书亚和以色列人立了和约。”
5 Aa le nifañosoñe i mpanjaka lime’ o nte-Amoreo rey, ty mpanjaka’ Ierosalaime, ty mpanjaka’ i Kebrone, ty mpanjaka’ Iarmote, ty mpanjaka’ i Lakise vaho ty mpanjaka’ i Eglone rekets’ o valobohò’ iareo iabio, nitobe tandrife i Gibone ey vaho nialia’e.
于是五个亚摩利王，就是耶路撒冷王、希伯 王、耶末王、拉吉王、伊矶伦王，大家聚集，率领他们的众军上去，对着基遍安营，攻打基遍。
6 Aa le nañitrik’ am’ Iehosoa e Gilgale añe ondati’ i Giboneo nanao ty hoe: Ko ageba’o amo mpitoro’oo o fità’oo; malisà! mionjona mb’ ama’ay mb’etoy, rombaho vaho oloro; amy te nifanontoñe haname anay ze hene mpanjaka nte-Amore mpimoneñe am-bohibohitse ao.
基遍人就打发人往吉甲的营中去见约书亚，说：“你不要袖手不顾你的仆人，求你速速上来拯救我们，帮助我们，因为住山地亚摩利人的诸王都聚集攻击我们。”
7 Aa le niavotse i Gilgale t’Iehosoa reketse ze hene lahindefo’e, toe o fanalolahi’e iabio.
于是约书亚和他一切兵丁，并大能的勇士，都从吉甲上去。
8 Le hoe t’Iehovà amy Iehosoa, Ko hembañe, ie fa natoloko am-pità’o; leo raik’ am’ondati’eo tsy hahafijohañe ama’o.
耶和华对约书亚说：“不要怕他们；因为我已将他们交在你手里，他们无一人能在你面前站立得住。”
9 Aa le nivovo am’ iereo t’Iehosoa fa nikatsakatsake haleñe boake Gilgale añe,
约书亚就终夜从吉甲上去，猛然临到他们那里。
10 vaho navalitsikota’ Iehovà añatrefa’ Israele eo, le binaibai’e e Gibone am-pizamanam-bey; naho hinorida’e mb’ amy fitroara’ i Bete-koroney mb’ eo, vaho finofo’e pak’ Azekà naho Makedà añe.
耶和华使他们在以色列人面前溃乱。约书亚在基遍大大地杀败他们，追赶他们，在伯·和 的上坡路击杀他们，直到亚西加和玛基大。
11 Aa ie nandripàke ty lay am’ Israele, amy fizotsoa’ i Bete-koroney le nahirirì’ Iehovà ama’ iereo ty vato gadaboñe boak’ an-dikerañey pak’ Azekà, vaho nikoromake; maro ty nampivetrahe’ i havandra gadaboñey te amo vinono’ o ana’ Israeleo am-pibarao.
他们在以色列人面前逃跑，正在伯·和 下坡的时候，耶和华从天上降大冰雹在他们身上，直降到亚西加，打死他们。被冰雹打死的，比以色列人用刀杀死的还多。
12 Le hoe t’Iehosoa am’ Iehovà amy andro nanolora’ Iehovà o nte-Amoreo añatrefa’ o ana’ Israeleoy; hoe re ampahaisaha’ Israele, Ry andro, mijihera amy Gibone ey, naho ry volañe, am-bavatane’ i Aialone ey.
当耶和华将亚摩利人交付以色列人的日子，约书亚就祷告耶和华，在以色列人眼前说： 日头啊，你要停在基遍； 月亮啊，你要止在亚雅 谷。
13 Aa le nijihetse i àndroy vaho nitsangañe i volañey, ampara’ te niheneke ty fañondroha’ iareo amo rafelahi’ iareoo. Tsy fa sinokitse amy boke Iasarey hao? Nijohañe an-teñateñan-dikerañe ey i àndroy, va’e andro raike t’ie tsy nalisa niroñe.
于是日头停留，月亮止住， 直等国民向敌人报仇。 这事岂不是写在雅煞珥书上吗？日头在天当中停住，不急速下落，约有一日之久。
14 Mboe lia’e tsy teo ty andro taolo ndra nanonjohy ty nanahake aze, te nihaoñe’ Iehovà ty feo’ ondaty raike; amy te nialy ho a Israele t’Iehovà.
在这日以前，这日以后，耶和华听人的祷告，没有像这日的，是因耶和华为以色列争战。
15 Nimpoly amy zao t’Iehosoa, naho Israele iaby nindre ama’e mb’an-tobe e Gilgale añe.
约书亚和以色列众人回到吉甲的营中。
16 Fe nipoliotse i mpanjaka lime rey nietak’ an-dakato’ i Makedà ao.
那五王逃跑，藏在玛基大洞里。
17 Aa le nitaroñeñe am’ Iehosoa ty hoe: Nioniñe mietak’ an-dakato’ i Makedà ao i mpanjaka lime rey.
有人告诉约书亚说：“那五王已经找到了，都藏在玛基大洞里。”
18 Le hoe t’Iehosoa: Amariño vato jabajaba am-bava’ i lakatoy le ajadoño eo t’indaty hañambeñe iareo
约书亚说：“你们把几块大石头滚到洞口，派人看守，
19 le ko tambatse eo, fa horidaño o rafelahi’ areoo vaho lafao o amboli’eoo; ko engañe hizilik’ amo rova’eo; amy t’ie natolo’ Iehovà Andrianañahare’ areo am-pità’ areo.
你们却不可耽延，要追赶你们的仇敌，击杀他们尽后边的人，不容他们进自己的城邑，因为耶和华—你们的 神已经把他们交在你们手里。”
20 Naho nihenefe’ Iehosoa naho o ana’ Israeleo ty fanjamanañe iareo am-pañohofan-doza ra’elahy, ampara’ t’ie fonga nimongotse vaho fa nimoak’ amo rova fatratseo o sehanga’eo,
约书亚和以色列人大大杀败他们，直到将他们灭尽；其中剩下的人都进了坚固的城。
21 le nimpoly mb’an-tobe mb’eo am-panintsiñañe ondaty iabio mb’ amy Iehosoa e Makedà mb’eo; tsy teo ka ty naniom-pameleke hitreatre ndra iaia amo ana’ Israeleo.
众百姓就安然回玛基大营中，到约书亚那里。没有一人敢向以色列人饶舌。
22 Le hoe t’Iehosoa, Sokafo ty vava’ i lakatoy vaho aseseo amako boak’ an-dakato ao i mpanjaka lime rey.
约书亚说：“打开洞口，将那五王从洞里带出来，领到我面前。”
23 Aa le nanoe’ iereo; nakare’ iareo boak’ an-dakato ao i mpanjaka lime rey: ty mpanjaka’ Ierosalaime, ty mpanjaka’ i Kebrone, ty mpanjaka’ Iarmote, ty mpanjaka’ i Lakise, ty mpanjaka’ i Eglone.
众人就这样行，将那五王，就是耶路撒冷王、希伯 王、耶末王、拉吉王、伊矶伦王，从洞里带出来，领到约书亚面前。
24 Le nakare’ iareo mb’ am’ Iehosoa i mpanjaka rey, naho kinanji’ Iehosoa o lahindefo’ Israele iabio, le nanao ty hoe amo mpifelen-dahin-defo mpindre ama’eo: Mañarinea; apetaho am-pititia’ o mpanjakao o fandia’ areoo. Nañarine amy zao iereo vaho nanoe’ iereo am-pititia’ i mpanjaka rey o fandia’ iereoo.
带出那五王到约书亚面前的时候，约书亚就召了以色列众人来，对那些和他同去的军长说：“你们近前来，把脚踏在这些王的颈项上。”他们就近前来，把脚踏在这些王的颈项上。
25 Le hoe t’Iehosoa am’ iereo: Ko hembañe, ko mihakahaka, mihaozara naho mahavania; fa zao ty hanoa’ Iehovà ze rafelahy iaby hialia’ areo.
约书亚对他们说：“你们不要惧怕，也不要惊惶。应当刚强壮胆，因为耶和华必这样待你们所要攻打的一切仇敌。”
26 Linafa’ Iehosoa amy zao iereo, vinono’e vaho nampandradoradoe’e an-katae lime; niradorado amy hatae rey am-para’ te haleñe.
随后约书亚将这五王杀死，挂在五棵树上。他们就在树上直挂到晚上。
27 Ie nitsofots’ andro, le nandily t’Iehosoa, naho nazotso amo hataeo, naho navokovoko amy lakato nietaha’ iareoy, vaho nampipohañe vato jabajaba maro am-bava’ i lakatoy—pak’ami’ty andro toy.
日头要落的时候，约书亚一吩咐，人就把尸首从树上取下来，丢在他们藏过的洞里，把几块大石头放在洞口，直存到今日。
28 Ie amy àndroy, rinambe’ Iehosoa ka t’i Makedà naho linafa’e an-dela-pibara naho nimongore’e i mpanjaka’ey, naho ze fonga ondaty ao; leo raike tsy nisisa; vaho nanoe’e amy mpanjaka’ i Makedày hambañe amy nanoa’e i mpanjaka’ Ierikoy.
当日，约书亚夺了玛基大，用刀击杀城中的人和王；将其中一切人口尽行杀灭，没有留下一个。他待玛基大王，像从前待耶利哥王一样。
29 Nienga’ i Makedà t’Iehosoa rekets’ Israele iaby naho nimb’e Libnà mb’eo vaho nialy amy Libnà;
约书亚和以色列众人从玛基大往立拿去，攻打立拿。
30 natolo’ Iehovà am-pità’ Israele ka izay naho i mpanjaka’ey le linafa’e an-dela-pibara naho ze fonga ondaty ao; tsy nampipoke sengaha’e, le nanoe’e amy mpanjaka’ey hambañe amy nanoe’e amy mpanjaka’ Ierikoy.
耶和华将立拿和立拿的王也交在以色列人手里。约书亚攻打这城，用刀击杀了城中的一切人口，没有留下一个。他待立拿王，像从前待耶利哥王一样。
31 Nienga i Libnà t’Iehosoa naho Israele iaby, nomb’e Lakise mb’eo naho nitobe marine aze vaho nialia’e;
约书亚和以色列众人从立拿往拉吉去，对着拉吉安营，攻打这城。
32 le natolo’ Iehovà am-pità’ Israele t’i Lakise; rinambe’e amy andro faha roey vaho linafa’e an-dela-pibara naho ze fonga ondaty ao, hambañe amy nanoe’e i Libnày.
耶和华将拉吉交在以色列人的手里。第二天约书亚就夺了拉吉，用刀击杀了城中的一切人口，是照他向立拿一切所行的。
33 Aa le nionjoñe mb’e Lakise mb’eo t’i Korame mpanjaka’ i Gezere hañolots’ aze, le linafa’ Iehosoa ka naho ondati’eo am-para te tsy aman-tsehanga’e.
那时基色王荷兰上来帮助拉吉，约书亚就把他和他的民都击杀了，没有留下一个。
34 Nienga i Lakise t’Iehosoa rekets’ Israele iaby le nimb’e Eglone mb’eo naho nitobe eo vaho nialia’e.
约书亚和以色列众人从拉吉往伊矶伦去，对着伊矶伦安营，攻打这城。
35 Rinambe’ iereo amy àndroy avao, vaho linafa’e an-dela-pibara; ie naho o fonga ondati’eo ro zinama’e amy àndroy, hambañe amy nanoe’e i Lakisey.
当日就夺了城，用刀击杀了城中的人。那日，约书亚将城中的一切人口尽行杀灭，是照他向拉吉一切所行的。
36 Nienga i Eglone t’Iehosoa naho nindre ama’e t’Israele iaby, nimb’e Kebrone mb’ eo le nialia’e.
约书亚和以色列众人从伊矶伦上希伯 去，攻打这城，
37 Rinambe izay naho linafa’e an-dela-pibara rekets’ i mpanjaka’ey naho ze hene rova’e naho ondati’e iabio; leo sehanga’e tsy napo’e, hambañe amy nanoe’e i Egloney, ie vata’e narotsa’e reketse ze fonga ondaty ama’e ao.
就夺了希伯 和属希伯 的诸城邑，用刀将城中的人与王，并那些城邑中的人口，都击杀了，没有留下一个，是照他向伊矶伦所行的，把城中的一切人口尽行杀灭。
38 Nibalike mb’e Debire mb’eo t’Iehosoa naho nindre ama’e t’Israele iaby vaho nialia’e;
约书亚和以色列众人回到底璧，攻打这城，
39 rinambe’e rekets’ i mpanjaka’ey naho o rova’eo le linafa’ iareo an-dela-pibara naho namongotse ze fonga ondaty ao; leo sehanga’e tsy napo’e; manahake ty nanoe’e Amy Kebrone ty nanoa’e Amy Debire naho i mpanjaka’ey, hambañe amy nanoe’e amy Libnày naho i mpanjaka’eiy.
就夺了底璧和属底璧的城邑，又擒获底璧的王，用刀将这些城中的人口尽行杀灭，没有留下一个。他待底璧和底璧王，像从前待希伯 和立拿与立拿王一样。
40 Aa le hene finofo’ Iehosoa o am-bohibohitseo naho i Atimoy naho i vavatanen-drano manganahanay naho o mpanjaka’e iabio; tsy napo’e sehanga’e fa fonga nimongore’e ze raha nikofòke, ty amy linili’ Iehovà Andrianañahare’ Israeley.
这样，约书亚击杀全地的人，就是山地、南地、高原、山坡的人，和那些地的诸王，没有留下一个。将凡有气息的尽行杀灭，正如耶和华—以色列的 神所吩咐的。
41 Fonga linafa’ Iehosoa boake Kadese-barnea pak’ Aza naho an-tane Gosene iaby pake Gibone.
约书亚从加低斯·巴尼亚攻击到迦萨，又攻击歌珊全地，直到基遍。
42 Rinambe’ Iehosoa indrai-mipaoke i mpanjaka rey naho o tane’eo amy te nialy ho a Israele t’Iehovà Andrianañahare’ Israele.
约书亚一时杀败了这些王，并夺了他们的地，因为耶和华—以色列的 神为以色列争战。
43 Aa le nimpoly mb’an-tobe’ i Gilgale mb’eo t’Iehosoa naho Israele iaby.
于是约书亚和以色列众人回到吉甲的营中。
