Jaona 9
1 Ie niary mb’eo, le nahavazoho ty lahilahy fey, nigoa boak’ amy t’ie nitoly.
耶稣过去的时候，看见一个人生来是瞎眼的。
2 Le hoe ty ontane’ o mpiama’eo: O Talè, ia ty nanao tahiñe: ondatio, ke o roae’eo te ie nisamake goa?
门徒问耶稣说：“拉比，这人生来是瞎眼的，是谁犯了罪？是这人呢？是他父母呢？”
3 Tinoi’ Iesoà ty hoe: Tsy te aman-kakeo t’indaty tia, ndra o roae’eo, fa te haboak’ añama’e ty fitoloñan’ Añahare.
耶稣回答说：“也不是这人犯了罪，也不是他父母犯了罪，是要在他身上显出 神的作为来。
4 Tsy mahay tsy manao ty fitoloña’ i nañitrik’ ahiy tikañe ie mbe antoandro, fa ho avy ty haleñe tsy hahafitoloña’ ondaty.
趁着白日，我们必须做那差我来者的工；黑夜将到，就没有人能做工了。
5 Kanao mbe ami’ty voatse toy iraho, le izaho ro failo’ ty voatse toy.
我在世上的时候，是世上的光。”
6 Ie nanao izay, le nandrora an-tane, le nilitsahe’e i fañerè’ey vaho natente’e am-pihaino’e eo i litsakey.
耶稣说了这话，就吐唾沫在地上，用唾沫和泥抹在瞎子的眼睛上，
7 Le hoe re ama’e: Akia, misasà añ’ antara’ i Siloama (ze midika ‘niraheñe’). Aa le niheo mb’eo re nisasa, vaho nahaisake te nibalike.
对他说：“你往西罗亚池子里去洗。”（西罗亚翻出来就是“奉差遣”。）他去一洗，回头就看见了。
8 Hoe o mparine azeo naho ze mpahaisak’ aze ie mbe nimpangatake: Tsy itoy hao i mpangatake nitozòkey?
他的邻舍和那素常见他是讨饭的，就说：“这不是那从前坐着讨饭的人吗？”
9 Ty ila’e nanao ty hoe: Ie ‘nio. Hoe ka ty ila’e: Aiy! hambañ’ ama’e. Hoe re: Ie iraho.
有人说：“是他”；又有人说：“不是，却是像他。”他自己说：“是我。”
10 Aa le hoe iareo tama’e: Aa vaho inoñe ty nampibarababeake o maso’oo?
他们对他说：“你的眼睛是怎么开的呢？”
11 Nanoiñe ty hoe re: Nikineke litsake t’indaty itokavañe ty hoe Iesoà, le nafò’e amo masokoo vaho nanao amako ty hoe: Akia mb’añ’antara’ i Siloama añe le misasà. Aa le nomb’eo iraho nisasa, vaho mahatrea.
他回答说：“有一个人，名叫耶稣，他和泥抹我的眼睛，对我说：‘你往西罗亚池子去洗。’我去一洗，就看见了。”
12 Le hoe iereo tama’e: Aia re? Nofiko, hoe re.
他们说：“那个人在哪里？”他说：“我不知道。”
13 Nindese’ iereo mb’amo Fariseoo mb’eo indaty nigoay.
他们把从前瞎眼的人带到法利赛人那里。
14 Sabotse ‘nio i andro nanoe’ Iesoà i litsakey naho nampibeake o fihaino’eoy.
耶稣和泥开他眼睛的日子是安息日。
15 Mbe nañontanea’ o Fariseoo indraike i nahaisaha’e. Le hoe re tam’iereo: Nifora’e litsake o masokoo naho nisasa iraho vaho mahatrea.
法利赛人也问他是怎么得看见的。瞎子对他们说：“他把泥抹在我的眼睛上，我去一洗，就看见了。”
16 Le hoe ty asa’ o Fariseo ila’eo: Tsy aman’ Añahare indatiy kanao tsy ambena’e i Sabatay. Hoe ka ty ila’e: Aia, ty hahatafetera’ ty mpanan-kakeo raha tsitantane hoe itia? Le nifampiria iareo.
法利赛人中有的说：“这个人不是从 神来的，因为他不守安息日。”又有人说：“一个罪人怎能行这样的神迹呢？”他们就起了纷争。
17 Aa hoe iereo amy nigoay: Ino ty ho talilie’o aze, ie nanokake o maso’oo? Le hoe re: Mpitoky reke.
他们又对瞎子说：“他既然开了你的眼睛，你说他是怎样的人呢？”他说：“是个先知。”
18 Fe tsy niantofa’ o Tehodao t’ie nigoa vaho nampahaisaheñe, naho tsy kinanji’ iareo hey ty roae’ i nampahatreavañey
犹太人不信他从前是瞎眼，后来能看见的，等到叫了他的父母来，
19 vaho nañontane iareo ty hoe: Ana’ areo v’itoio, i natao’ areo te nitoly goay? Akore ty ahatreava’e henanekeo?
问他们说：“这是你们的儿子吗？你们说他生来是瞎眼的，如今怎么能看见了呢？”
20 Le hoe ty natoin-droae’e: Apota’ay te ana’ay toke naho t’ie nitoly goa;
他父母回答说：“他是我们的儿子，生来就瞎眼，这是我们知道的。
21 fe amoea’ay ty ahatreava’e henaneo, tsy fohi’ay ty nampibarababeak’ aze. Añon-taon-dre, añontaneo, ie ro hitalily vatañe.
至于他如今怎么能看见，我们却不知道；是谁开了他的眼睛，我们也不知道。他已经成了人，你们问他吧，他自己必能说。”
22 Izay i sinaontsin-droae’ey amy te nihembañe amo Tehodao, ami’ty nifañinà’ o Tehodao te haitoañe amo fitontonañeo ze miantoke t’ie i Norizañey.
他父母说这话，是怕犹太人；因为犹太人已经商议定了，若有认耶稣是基督的，要把他赶出会堂。
23 Izay ty nanoan-droae’e ty hoe: Añon-taon-dre, añontaneo.
因此他父母说：“他已经成了人，你们问他吧。”
24 Kinanji’ iereo fañindroe’e indaty nigoay, le nanoa’ iareo ty hoe: Toloro engeñe t’i Andrianañahare; fohi’ay te bey hakeo indatiy.
所以法利赛人第二次叫了那从前瞎眼的人来，对他说：“你该将荣耀归给 神，我们知道这人是个罪人。”
25 Hoe ty natoi’e: Ke bey hakeo re, tsy apotako. Raha raike ty fantako: nigoa iraho, fa mahatrea.
他说：“他是个罪人不是，我不知道；有一件事我知道，从前我是眼瞎的，如今能看见了。”
26 Nindrai’ iareo ontane: Ino ty nanoe’e ama’o? Akore ty nampibarababeahe’e o maso’oo?
他们就问他说：“他向你做什么？是怎么开了你的眼睛呢？”
27 Tinoi’e ty hoe, Fa vinolako! f’ie tsy nitsendreñe, ino ty hijanjiña’ areo indraike? va’e te ho mpiama’e ka?
他回答说：“我方才告诉你们，你们不听，为什么又要听呢？莫非你们也要作他的门徒吗？”
28 Aa le nonjire’ iereo, ami’ty hoe: Ihe ro mpiam’ indatiy! mpiamy Mosè zahay.
他们就骂他说：“你是他的门徒；我们是摩西的门徒。
29 Fohi’ay te nisaontsien’ Añahare t’i Mosè, fe ondaty zao, nofi’ay ty nihirifa’e.
神对摩西说话是我们知道的；只是这个人，我们不知道他从哪里来！”
30 Tinoi’ i lahiy ty hoe: Hete! mahavereñe te tsy fohi’ areo ty nihirifa’e, f’ie nampibeak’ o masokoo!
那人回答说：“他开了我的眼睛，你们竟不知道他从哪里来，这真是奇怪！
31 Fohintika te tsy mijanjiñe ty bey hakeo t’i Andrianañahare fe naho mitalaho aman’ Añahare t’indaty naho manao ty satrin’ arofo’e, le janji’e.
我们知道 神不听罪人，惟有敬奉 神、遵行他旨意的， 神才听他。
32 Boak’ami’ty fifotoran-tsa, mbe tsy nijanjiñeñe te nampibarababeaheñe t’indaty toly goa. (aiōn g165)
从创世以来，未曾听见有人把生来是瞎子的眼睛开了。 (aiōn g165)
33 Aa naho tsy mpiaman’ Añahare indatiy, tsy ho nahatafete-draha.
这人若不是从 神来的，什么也不能做。”
34 Hoe ty natoi’ iareo aze, Fonitse hakeo irehe te nitoly, ihe ka ty mañòke anay? Le sinoi’ iereo añe.
他们回答说：“你全然生在罪孽中，还要教训我们吗？”于是把他赶出去了。
35 Jinanji’ Iesoà te rinoa’ iereo, le hoe re t’ie nitendreke, Atokisa’o hao i ana’ Ondatiy?
耶稣听说他们把他赶出去，后来遇见他，就说：“你信 神的儿子吗？”
36 Tinoi’e ty hoe: Ia v’izay, Talè? hatokisako.
他回答说：“主啊，谁是 神的儿子，叫我信他呢？”
37 Hoe t’Iesoà tama’e: Fa niisa’o, mbore ie o mirehak’ ama’oo.
耶稣说：“你已经看见他，现在和你说话的就是他。”
38 Le hoe re: O Rañandria, miantoke iraho! Le niambanea’e.
他说：“主啊，我信！”就拜耶稣。
39 Le hoe t’Iesoà: Zaka ty nombàko mb’ami’ty voatse toy hampahaisake o tsy mahaoniñeo, vaho hampigoa o mahaisakeo.
耶稣说：“我为审判到这世上来，叫不能看见的，可以看见；能看见的，反瞎了眼。”
40 Nanoa’ o Fariseo nindre ama’e naho nahajanjiñe i hoe zaio, ty hoe: Goa ka v’izahay?
同他在那里的法利赛人听见这话，就说：“难道我们也瞎了眼吗？”
41 Hoe t’Iesoà am’iereo: Tsy ho nanan-kakeo nahareo naho nifey; f’ie nanao ty hoe: Mahatrea zahay; le mbe tambatse an-kakeo.
耶稣对他们说：“你们若瞎了眼，就没有罪了；但如今你们说‘我们能看见’，所以你们的罪还在。”
