Jaona 12
1 Ie eneñ’ andro taolo’ i Fihelañey, le nomb’e Betania mb’eo t’Iesoà, amy nampivañoneñe i Lazarosy amy havilasiy.
А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
2 Le nañalankaña’ iereo ty mahakama hariva, i Marta ty nitoroñe, le mpiamo nidegañe am-pandambañañe mindre ama’eo t’i Lazarosy.
Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
3 Rinambe’ i Marie ty soli-drame rai-litatse saro-bily naho nahoso’e ty fandia’ Iesoà vaho nifaohe’e ami’ty maroi’e o fandia’eo, le nañatseke i anjombay ty harifondrifo’ i solikey.
А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4 Le hoe t’i Jodasy nte-K’riote, raik’ amo mpiama’eo, i nikilily hifotetse azey:
Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
5 Akore te tsy naletake bogady telon-jato i solikey hatolotse amo rarakeo?
Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
6 Tsy t’ie ni-mpitretrè rarake te nanao izay, fa toe ni-mpikizo. Ie nimpitàn-koroñe vaho nampikamets’ ama’e.
А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
7 Le hoe t’Iesoà: Adono, fa nahaja’e ho ami’ty andro andeveñañe ahy o raha zao.
А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
8 Mbe ama’ areo lomoñandro o rarakeo; fe izaho tsy ho ama’ areo nainai’e.
Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9 Aa le maro amo Tehodao ro nahafohiñe t’ie tao vaho nimb’eo, tsy ty amy Iesoà avao, fa t’ie hahaisake i Lazarosy natroa’e amy havilasiy.
Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
10 Aa le nikinia hañè-doza amy Lazarosy ka o mpisorom-beio.
А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
11 amy t’ie ty nivevea’ ty Jiosy maro, vaho niato am’ Iesoà.
Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
12 Amy loak’androy, ty valobohoke bey niavy hamonjy i sabadidakey, ie nahajanjiñe te fa hizilike am’Ierosalaime t’Iesoà,
А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
13 ro nandrambe ràn-tsatrañe naho niavotse hifanalaka ama’e vaho nisalale ty hoe: Ehe rombaho! Andriañeñe t’i Mpanjaka’ Israele! I mitotsak’ ami’ty tahina’ Iehovày
Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
14 Ie nahatendrek’ ana-borìke t’Iesoà le niningitse, ty amy pinatetse, ty hoe:
А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
15 Ko hembañe, ry anak-ampela’ i Ziona; Heheke! totsake i Mpanjaka’oy, miningitse ana-borìke.
Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
16 Tsy nirendre’ o mpiama’eo hey izay; ie nirèngeñe t’Iesoà vaho nitiahi’ iereo te pinatetse ty ama’e izay naho t’ie nanoeñe.
Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
17 Aa le nivave talily, ondaty nindre ama’e t’ie nikanjy i Lazarosy hiakatse i lonakey vaho nampitroare’e an-kavilasy.
А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
18 Izay ka ty talim-panalakà’ i màroy aze, ie nahajanjiñe te nanoe’e i viloñe zay.
Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
19 Aa le nifanao ty hoe o Fariseoo: Hehe te milesa nahareo, inao, mañorik’ aze iaby ty voatse toy.
А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
20 Tamo nionjomb’eo hitalaho amy sabadidakeio ty nte-Grika
А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
21 niheo mb’amy Filipo nte Betsaida’ i Galilia mb’eo nipay aze ami’ty hoe: O aba, te hahatrea Iesoà zahay.
Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
22 Nimb’amy Andrea mb’eo t’i Filipo amy entañe zay, le sinaontsi’ i Filipo naho i Andrea am’ Iesoà.
Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
23 Hoe ty natoi’ Iesoà: Fa tondroke ty ora te ho rengèñe i Ana’ ondatiy.
А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
24 Eka! to t’itaroñako, naho tsy mipok’ an-tane eo ty tabirin’ ampemba vaho mate, le midoñe ho tokañe ao avao; fa ie mate ro hamokatse bey.
Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
25 Ze mikoko ty fiai’e ro mampianto aze; f’ie malain-ty fiai’e ami’ty voatse toy ro mañaja aze ho amy haveloñe nainai’ey. (aiōnios g166)
Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни. (aiōnios g166)
26 Naho eo ty hitoroñ’ ahy, soa re te hañorik’ ahy; fa amy itoerako ty hitoera’ i mpitorokoy; iasian-dRae ze mitoroñe ahy.
Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
27 Embetse ty troko henaneo, inoñe ty ho volañeko? O Aba rombaho ami’ty ora toy iraho? fe toe talin-diako ty ora toy.
Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
28 O Aba, rengeo ty tahina’o. Le niboak’ andindìñe ao ty fiarañanañañe nanao ty hoe: Fa nirengèko mbore ho rengèko.
Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
29 Nahajanjiñe izay i màro nizorazoray, le hoe iereo: Nangotroke! hoe ka ty ila’e: Nisaontsia’ ty Anjely.
А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
30 Hoe ty natoi’ Iesoà: Tsy izaho ty niboaha’ i fiarañanañañey, fa inahareo.
Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
31 Henane zao o fizakañe ty voatse toio; henaneo ty hañitoañe ty mpifehe’ ty voatse toy.
Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
32 Aa ie ongaheñe ami’ty tane toy iraho le ho taoneko amako ze kila ondaty.
И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
33 Ty hampahafohinañe i havilasy ho lià’ey i nisaontsie’ey.
А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
34 Natoi’ i màroy ty hoe: Jinanji’ay amy Hake ao te ho veloñe nainai’e i Norizañey, aa vaho akore ty anoa’o ty hoe: Tsy mahay tsy hengaeñe i Ana’ ondatiy? Ia ze o Ana’ ondaty zao? (aiōn g165)
Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији? (aiōn g165)
35 Le hoe t’Iesoà am’iereo: Mbe tsitrà-pie ty hindrezan-kazavàñe ama’ areo. Mañaveloa t’ie an-kazavàñe, ke hivotrahañ’ ieñe; amy te tsy apota’ ty mpañavelo añ’ieñe ao ty homba’e.
А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
36 Ie mbe ama’ areo i hazavàñey, le iantofo i hazavañey, soa t’ie ho anan-kazavàñe. Ie tsinara’ Iesoà le nienga vaho nietake.
Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
37 Ndra te maro ty viloñe nanoe’ Iesoà añatrefa’ iereo, tsy niantoke iereo,
Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
38 hampahaheneke i enta’ Isaia mpitoky nitsarae’ey, ty hoe: Ry Iehovà, ia ty niantoke ty talili’ay? Vaho nampalangeseñe ama’ia ty fità’ Iehovà?
Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
39 Aa le tsy mete nañaoñe iereo, amy tinovo’ Isaiay ty hoe:
Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
40 Nigoae’e ty fihaino’ iareo, naho nampigañe’e ty arofo’ iareo, soa tsy hahaisake ty fihaino’ iareo ndra hahaoniñe ty arofo’ iareo, himpolia’ iereo ho jangañeko.
Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
41 Nitaroñe’ Isaia izay, ie nahaoniñe ty enge’e vaho nitalily aze.
Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
42 Toe maro amo roandriam-beio ty niantok’ aze; f’ie tsy nitalily aze ty amo Fariseoo, hera haitoañe amo fitontonañeo,
Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
43 amy te ninò’ iareo ty fandrengea’ ondatio ambone’ ty fandrengean’ Añahare.
Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
44 Nikoike ty hoe t’Iesoà: Ze miato amako, tsy izaho ty atokisa’e, fa i Nañitrik’ Ahiy.
А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
45 Mahaoniñe i nañirak’ Ahiy ty mahaisak’ ahy.
И ко види мене, види Оног који ме посла.
46 Pok’ etoa ho failo ami’ty voatse toy iraho, soa tsy hidoñe am-pimoromoroñañe ao o miato amakoo.
Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
47 Naho eo ty mijanjiñe o volakoo fe tsy mañambeñe, tsy izaho ty hizak’ aze, amy te tsy t’ie hizaka ty voatse toy ty nombako mb’etoañe, fa ty handrombake ty voatse toy.
И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48 Ty mifary ahy naho tsy mandrambe o volakoo, ao ty hizaka aze; toe hizaka aze amy andro honka’ey o entañe vinolakoo.
Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
49 Izaho tsy nivolañe an-joton-troke; fa i Raeko nañitrik’ Ahy, Ie ty nanolotse lily ahiko: ze ho volañeko naho ze ho taroñeko.
Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
