Jaona 12
1 Ie eneñ’ andro taolo’ i Fihelañey, le nomb’e Betania mb’eo t’Iesoà, amy nampivañoneñe i Lazarosy amy havilasiy.
逾越节前六天，耶稣去了伯大尼，也就是拉撒路起死回生的那个地方。
2 Le nañalankaña’ iereo ty mahakama hariva, i Marta ty nitoroñe, le mpiamo nidegañe am-pandambañañe mindre ama’eo t’i Lazarosy.
为了感谢耶稣，那里安排了一场宴席。马大帮着准备食物，拉撒路在桌旁与耶稣和其他人共同用餐。
3 Rinambe’ i Marie ty soli-drame rai-litatse saro-bily naho nahoso’e ty fandia’ Iesoà vaho nifaohe’e ami’ty maroi’e o fandia’eo, le nañatseke i anjombay ty harifondrifo’ i solikey.
玛利亚拿了一品脱纯正的哪哒香膏，抹在耶稣的脚上，然后用自己的头发擦拭，房间里散发出香膏的气息。
4 Le hoe t’i Jodasy nte-K’riote, raik’ amo mpiama’eo, i nikilily hifotetse azey:
但耶稣的一名门徒，也就是将要出卖他的加略人犹大说：
5 Akore te tsy naletake bogady telon-jato i solikey hatolotse amo rarakeo?
“为什么不把这香膏卖了接济穷人，它值三百银币呢。”
6 Tsy t’ie ni-mpitretrè rarake te nanao izay, fa toe ni-mpikizo. Ie nimpitàn-koroñe vaho nampikamets’ ama’e.
他这样说并不是因为他关心穷人，只是因为他是个贼，负责管理门徒们的金钱，经常从里面拿走一些占为己有。
7 Le hoe t’Iesoà: Adono, fa nahaja’e ho ami’ty andro andeveñañe ahy o raha zao.
耶稣就说：“别批评她。她这样做是为我的葬礼做准备。
8 Mbe ama’ areo lomoñandro o rarakeo; fe izaho tsy ho ama’ areo nainai’e.
你们总是和穷人们在一起，却不总是与我在一起。”
9 Aa le maro amo Tehodao ro nahafohiñe t’ie tao vaho nimb’eo, tsy ty amy Iesoà avao, fa t’ie hahaisake i Lazarosy natroa’e amy havilasiy.
一大群犹太人发现耶稣来到那里，于是也过来了，但他们不只是想看到耶稣，也是要看看耶稣让其死而复生的拉撒路。
10 Aa le nikinia hañè-doza amy Lazarosy ka o mpisorom-beio.
于是牧师长想把拉撒路也杀掉，
11 amy t’ie ty nivevea’ ty Jiosy maro, vaho niato am’ Iesoà.
因为有许多犹太人因为拉撒路的缘故而不再追随犹太首领，而是相信了耶稣。
12 Amy loak’androy, ty valobohoke bey niavy hamonjy i sabadidakey, ie nahajanjiñe te fa hizilike am’Ierosalaime t’Iesoà,
第二天，来到这里过逾越节的民众听说耶稣要来耶路撒冷，
13 ro nandrambe ràn-tsatrañe naho niavotse hifanalaka ama’e vaho nisalale ty hoe: Ehe rombaho! Andriañeñe t’i Mpanjaka’ Israele! I mitotsak’ ami’ty tahina’ Iehovày
于是他们折下棕榈树枝去迎接他，欢呼说：“和散那，祝福奉主之名来此的以色列王！”
14 Ie nahatendrek’ ana-borìke t’Iesoà le niningitse, ty amy pinatetse, ty hoe:
耶稣找到一头小驴，骑在上面，正如经书所记：
15 Ko hembañe, ry anak-ampela’ i Ziona; Heheke! totsake i Mpanjaka’oy, miningitse ana-borìke.
“锡安的女儿啊，不要害怕。看，你们的王骑着小驴到来。”
16 Tsy nirendre’ o mpiama’eo hey izay; ie nirèngeñe t’Iesoà vaho nitiahi’ iereo te pinatetse ty ama’e izay naho t’ie nanoeñe.
这时候门徒并不理解这一切意味着什么，直到耶稣获得荣耀之后，他们才意识到先知曾预言了这一切，而且说的正是耶稣。
17 Aa le nivave talily, ondaty nindre ama’e t’ie nikanjy i Lazarosy hiakatse i lonakey vaho nampitroare’e an-kavilasy.
人群中有很多人见过耶稣如何将拉撒路从坟墓中唤醒，让他复活。他们纷纷讲述着这个故事。
18 Izay ka ty talim-panalakà’ i màroy aze, ie nahajanjiñe te nanoe’e i viloñe zay.
所以才有这么多人到这里见耶稣，因为他们听说了这个奇迹。
19 Aa le nifanao ty hoe o Fariseoo: Hehe te milesa nahareo, inao, mañorik’ aze iaby ty voatse toy.
法利赛人彼此议论：“看，你们什么都做不了，大家都去跟随他了。”
20 Tamo nionjomb’eo hitalaho amy sabadidakeio ty nte-Grika
有些希腊人也来到逾越节做礼拜。
21 niheo mb’amy Filipo nte Betsaida’ i Galilia mb’eo nipay aze ami’ty hoe: O aba, te hahatrea Iesoà zahay.
他们来到加利利的伯赛大人腓力那里，说：“先生，我们想见耶稣。”
22 Nimb’amy Andrea mb’eo t’i Filipo amy entañe zay, le sinaontsi’ i Filipo naho i Andrea am’ Iesoà.
腓力去告诉安得烈，然后两人一起去告诉耶稣。
23 Hoe ty natoi’ Iesoà: Fa tondroke ty ora te ho rengèñe i Ana’ ondatiy.
耶稣对他们说：“人子获得荣耀的时刻已经来到。
24 Eka! to t’itaroñako, naho tsy mipok’ an-tane eo ty tabirin’ ampemba vaho mate, le midoñe ho tokañe ao avao; fa ie mate ro hamokatse bey.
告诉你们实话吧，麦子种到泥土中才会死去，否则始终都只是一粒麦子而已。但如果它死了, 就会结出很多麦粒。
25 Ze mikoko ty fiai’e ro mampianto aze; f’ie malain-ty fiai’e ami’ty voatse toy ro mañaja aze ho amy haveloñe nainai’ey. (aiōnios g166)
如果你们爱惜自己的生命，就会失去生命。但如果你们不爱这世上的生命，就会获得永生。 (aiōnios g166)
26 Naho eo ty hitoroñ’ ahy, soa re te hañorik’ ahy; fa amy itoerako ty hitoera’ i mpitorokoy; iasian-dRae ze mitoroñe ahy.
如果你们愿意服侍我，就要跟从我，我在哪里，服务我的人也会在哪里，我父必会让服侍我的人获得荣耀。
27 Embetse ty troko henaneo, inoñe ty ho volañeko? O Aba rombaho ami’ty ora toy iraho? fe toe talin-diako ty ora toy.
我现在心里难过，该说些什么呢？说‘父啊，拯救我不要遭受那即将到来的苦难’？但我正是为此而来，我必须经历这样的痛苦。
28 O Aba, rengeo ty tahina’o. Le niboak’ andindìñe ao ty fiarañanañañe nanao ty hoe: Fa nirengèko mbore ho rengèko.
父啊，请显化你的荣耀吧。” 天堂传来一个声音，说：“我显化这荣耀，还将再次显化。”
29 Nahajanjiñe izay i màro nizorazoray, le hoe iereo: Nangotroke! hoe ka ty ila’e: Nisaontsia’ ty Anjely.
站在那里的民众听到这一切，有人说这是雷声，有人说这是天使对他说话。
30 Hoe ty natoi’ Iesoà: Tsy izaho ty niboaha’ i fiarañanañañey, fa inahareo.
耶稣告诉他们：“这声音不是为我而发，而是为了你们。
31 Henane zao o fizakañe ty voatse toio; henaneo ty hañitoañe ty mpifehe’ ty voatse toy.
现在就是这世界接受审判之刻，这世界的王将被赶走。
32 Aa ie ongaheñe ami’ty tane toy iraho le ho taoneko amako ze kila ondaty.
但当我被高举，从这大地上升起，就会吸引所有生灵跟从我。”
33 Ty hampahafohinañe i havilasy ho lià’ey i nisaontsie’ey.
（他这番话表明了他将以何种方式死去。）
34 Natoi’ i màroy ty hoe: Jinanji’ay amy Hake ao te ho veloñe nainai’e i Norizañey, aa vaho akore ty anoa’o ty hoe: Tsy mahay tsy hengaeñe i Ana’ ondatiy? Ia ze o Ana’ ondaty zao? (aiōn g165)
于是群众对他说：“律法告诉我们，基督将永存，你怎么说‘人子将被从十字架上高举’呢？人子是谁？” (aiōn g165)
35 Le hoe t’Iesoà am’iereo: Mbe tsitrà-pie ty hindrezan-kazavàñe ama’ areo. Mañaveloa t’ie an-kazavàñe, ke hivotrahañ’ ieñe; amy te tsy apota’ ty mpañavelo añ’ieñe ao ty homba’e.
耶稣回答：“光还会在这里停留一段时间。你们应当趁着有光的时候行走，免得黑暗追上你们。行走在黑暗中，你就无法知道自己去向哪里。
36 Ie mbe ama’ areo i hazavàñey, le iantofo i hazavañey, soa t’ie ho anan-kazavàñe. Ie tsinara’ Iesoà le nienga vaho nietake.
趁着还有光，你们应该相信他，这样你们就会成为光明的儿女。”说罢，耶稣就离开并躲开了他们。
37 Ndra te maro ty viloñe nanoe’ Iesoà añatrefa’ iereo, tsy niantoke iereo,
虽然耶稣在他们面前显化了许多神迹，但是他们仍然不信他。
38 hampahaheneke i enta’ Isaia mpitoky nitsarae’ey, ty hoe: Ry Iehovà, ia ty niantoke ty talili’ay? Vaho nampalangeseñe ama’ia ty fità’ Iehovà?
这也应验了以赛亚先知所说：“主啊，我们所说的有谁会信呢？主的力量要向谁显露呢？”
39 Aa le tsy mete nañaoñe iereo, amy tinovo’ Isaiay ty hoe:
他们无法相信他，所以也验证了以赛亚的另一番预言：
40 Nigoae’e ty fihaino’ iareo, naho nampigañe’e ty arofo’ iareo, soa tsy hahaisake ty fihaino’ iareo ndra hahaoniñe ty arofo’ iareo, himpolia’ iereo ho jangañeko.
“他蒙蔽了他们的眼，让他们的心变得迟钝，这会让他们看不到也不会思考，他们也不会跟随我。但如果他们这样做，我就会治愈他们。”
41 Nitaroñe’ Isaia izay, ie nahaoniñe ty enge’e vaho nitalily aze.
以赛亚见过耶稣的荣耀，所以这番话就是在说耶稣。
42 Toe maro amo roandriam-beio ty niantok’ aze; f’ie tsy nitalily aze ty amo Fariseoo, hera haitoañe amo fitontonañeo,
尽管很多首领其实已经相信了耶稣，但他们不敢公开承认这一点，怕被法利赛人赶出会堂。
43 amy te ninò’ iareo ty fandrengea’ ondatio ambone’ ty fandrengean’ Añahare.
他们喜欢人的崇拜，甚至超过来自上帝的肯定。
44 Nikoike ty hoe t’Iesoà: Ze miato amako, tsy izaho ty atokisa’e, fa i Nañitrik’ Ahiy.
耶稣大声说：“如果你相信我，那你所相信的不只是我，还有派我来此的上帝。
45 Mahaoniñe i nañirak’ Ahiy ty mahaisak’ ahy.
看到我，就是看见那派我来的上帝。
46 Pok’ etoa ho failo ami’ty voatse toy iraho, soa tsy hidoñe am-pimoromoroñañe ao o miato amakoo.
我如光来此照亮这世界，所以信我者就不会生活在黑暗之中。
47 Naho eo ty mijanjiñe o volakoo fe tsy mañambeñe, tsy izaho ty hizak’ aze, amy te tsy t’ie hizaka ty voatse toy ty nombako mb’etoañe, fa ty handrombake ty voatse toy.
即使你听到我的言语但不遵守，我也不会评判你，因为我来此并非评判世人，而是要拯救世人。
48 Ty mifary ahy naho tsy mandrambe o volakoo, ao ty hizaka aze; toe hizaka aze amy andro honka’ey o entañe vinolakoo.
但如果你抛弃我又不接受我所言，最终必将像我所说的那样在末世受到审判。
49 Izaho tsy nivolañe an-joton-troke; fa i Raeko nañitrik’ Ahy, Ie ty nanolotse lily ahiko: ze ho volañeko naho ze ho taroñeko.
因为我所说并非为我自己，而是派我来此的天父下的命令，是他指引我说什么，如何说。
