Jaona 11
1 Teo t’indaty nisiloke, i Lazarosy nte-Betania, an-drova’ i Marie naho i Marta rahavave’e;
有一个患病的人，名叫拉撒路，住在伯大尼，就是马利亚和她姊姊马大的村庄。
2 ie i Marie nañosotse solik’ amy Talè naho namaoke o fandia’eo amo maroi’eo. I Lazarosy rahalahi’ey ty nisiloke,
这马利亚就是那用香膏抹主，又用头发擦他脚的；患病的拉撒路是她的兄弟。
3 aa le nampihitrife’ i rahavave’e rey ama’e ty hoe: O Talè, Inao! siloke i rañe’oy.
她姊妹两个就打发人去见耶稣，说：“主啊，你所爱的人病了。”
4 Ie nahajanjiñe zay t’Iesoà, le hoe re: Tsy higadoñe an-kamomohañe i hasilofañe zay, fa ho ami’ty engen’ Añahare, handrengeañe i Anan’ Añaharey.
耶稣听见，就说：“这病不至于死，乃是为 神的荣耀，叫 神的儿子因此得荣耀。”
5 Nikokoa’ Iesoà t’i Marta naho i rahavave’ey vaho i Lazarosy.
耶稣素来爱马大和她妹子并拉撒路。
6 Aa naho jinanji’e t’ie niheta’e le mbe nitamañe roe andro an-toe’e eo avao.
听见拉撒路病了，就在所居之地仍住了两天。
7 Ie añe le hoe re amo mpiama’eo, Antao hionjomb’e Iehodà indraike.
然后对门徒说：“我们再往犹太去吧。”
8 O Talè, hoe o mpiama’eo: anianike te nipay hametsa-bato ama’o o Tehoda, aa le hibalike mb’eo v’Iheo?
门徒说：“拉比，犹太人近来要拿石头打你，你还往那里去吗？”
9 Tinoi’ Iesoà ty hoe: Tsy ora folo-ro’amby hao o fangen’ antoandroo? Ie mañavelo an-tariñandroke ondatio le tsy hitsikapy amy te isa’e ty hazava’ ty voatse toy.
耶稣回答说：“白日不是有十二小时吗？人在白日走路，就不至跌倒，因为看见这世上的光。
10 Fa ie manjotike haleñe t’indaty, le hitsikapy amy te tsy ama’e i hazavàñey.
若在黑夜走路，就必跌倒，因为他没有光。”
11 Ie nanoe’e izay, le tinovo’e ty hoe: Fa mirotse i rañen-tika Lazarosiy; fe homb’eo iraho hanohiñ’ aze amy firota’ey.
耶稣说了这话，随后对他们说：“我们的朋友拉撒路睡了，我去叫醒他。”
12 Aa hoe o mpiama’eo: O Talè, kanao mirotse re, tsy t ‘ie mihajangañe hao?
门徒说：“主啊，他若睡了，就必好了。”
13 I havilasi’ey ty nitsarae’ Iesoà; fe natao’ iereo te i fitofà’e am-piròtsey ty nienta’e.
耶稣这话是指着他死说的，他们却以为是说照常睡了。
14 Aa le nabeja’ Iesoà ami’ty hoe: Toe fa nivetrake t’i Lazarosy.
耶稣就明明地告诉他们说：“拉撒路死了。
15 Le ehake ty ama’areo iraho te tsy añe, hatokisa’ areo; antao homb’ ama’e mb’eo.
我没有在那里就欢喜，这是为你们的缘故，好叫你们相信。如今我们可以往他那里去吧。”
16 Le hoe t’i Tomasy (atao Didimo) amo mpifañosoñe ama’eo: Antao ka tika hitrao-pihomak’ ama’e.
多马，又称为低土马，就对那同作门徒的说：“我们也去和他同死吧。”
17 Ie pok’eo t’Iesoà, zoe’e t’ie fa efats’ andro an-donak’ ao.
耶稣到了，就知道拉撒路在坟墓里已经四天了。
18 Toe marine’ Ierosaleme ty Betania, miha folo-lim’ amby stadia avao;
伯大尼离耶路撒冷不远，约有六里路。
19 maro amo Tehoda ty nomb’amy Marta naho i Marie mb’eo nañotroñe iareo ty amy rahalahi’ iareoy.
有好些犹太人来看马大和马利亚，要为她们的兄弟安慰她们。
20 Ie nirendre’ i Marta te nimb’eo t’Iesoà le niavotse nanalaka aze, fe tambatse añ’anjomba ao t’i Marie.
马大听见耶稣来了，就出去迎接他；马利亚却仍然坐在家里。
21 Le hoe t’i Marta amy Iesoà: O Talè, naho teo irehe tsy ho nivilasy i rahalahikoy.
马大对耶稣说：“主啊，你若早在这里，我兄弟必不死。
22 Fe apotako, ndra henanekeo te ze halalie’o aman’ Añahare, ro hatolon’ Añahare Azo.
就是现在，我也知道，你无论向 神求什么， 神也必赐给你。”
23 Hoe t’Iesoà tama’e: Hitroatse i rahalahi’oy.
耶稣说：“你兄弟必然复活。”
24 Hoe t’i Marta: Fantako t’ie hivañom-beloñe amy fivañonam-belo’ i andro honka’eiy.
马大说：“我知道在末日复活的时候，他必复活。”
25 Hoe t’Iesoà tama’e: Izaho o fivañonan-koveloñeo naho o haveloñeo; ho veloñe ze miato amako, ndra te vilasy.
耶稣对她说：“复活在我，生命也在我。信我的人虽然死了，也必复活；
凡活着信我的人必永远不死。你信这话吗？” (aiōn g165)
27 Hoe re tama’e; Eñ’anio Talè, atokisako te Ihe i Norizañey, i Anan’ Añahare nivotrak’ ami’ty voatse toiy.
马大说：“主啊，是的，我信你是基督，是 神的儿子，就是那要临到世界的。”
28 Ie nanoe’e izay, le nienga hikoike i Marie rahavave’e vaho natola’e, nanao ty hoe: F’atoy t’i Talè, mikanjy azo.
马大说了这话，就回去暗暗地叫她妹子马利亚，说：“夫子来了，叫你。”
29 Ie jinanji’e izay le niongak’ amy zao vaho nimb’ama’e mb’eo.
马利亚听见了，就急忙起来，到耶稣那里去。
30 Mbe tsy nigodañe an-tanàñe ao t’Iesoà, fa tamy nanalakà’ i Martay avao.
那时，耶稣还没有进村子，仍在马大迎接他的地方。
31 Ie nioni’ o Jiosy naho mpañohò mindre amy Marie añ’anjomba’eo t’ie niongake masìka naho niavotse, le nanonjohy aze fa natao’ iareo t’ie nimb’an-donake mb’eo hirovetse.
那些同马利亚在家里安慰她的犹太人，见她急忙起来出去，就跟着她，以为她要往坟墓那里去哭。
32 Ie pok’ amy Iesoà eo t’i Marie, le niisa’e naho nihohok’ am-pandia’e eo, nanao ty hoe: O Rañandria naho teo irehe tsy ho nihomake i rahalahikoy.
马利亚到了耶稣那里，看见他，就俯伏在他脚前，说：“主啊，你若早在这里，我兄弟必不死。”
33 Ie nivazoho’ Iesoà t’ie niharovetse naho te nirovetse ka o Jiosy nindre ama’eo, le niselekaiñe añ’arofo ao vaho nioremeñe,
耶稣看见她哭，并看见与她同来的犹太人也哭，就心里悲叹，又甚忧愁，
34 nanao ty hoe: Aia ty nandrohota’ areo aze? Hoe iereo tama’e: O Talè, mb’etoañe hivazoho.
便说：“你们把他安放在哪里？”他们回答说：“请主来看。”
35 Nirovetse t’Iesoà.
耶稣哭了。
36 Le hoe o Tehodao, Hehe ty fikokoa’e aze!
犹太人就说：“你看他爱这人是何等恳切。”
37 Fa hoe ty ila’e: Aa vaho akore ondatio, ie nampibeake ty fihaino’ o feio, tsy ho nikalañe indatiy tsy ho nihomake?
其中有人说：“他既然开了瞎子的眼睛，岂不能叫这人不死吗？”
38 Niroreke indraike t’Iesoà, le nimb’ an-donake mb’eo, ie lakato ginabem-bato.
耶稣又心里悲叹，来到坟墓前；那坟墓是个洞，有一块石头挡着。
39 Le hoe t’Iesoà: Adogeràto o vatoo. Fe nanoa’ i Marta, rahavave’ i nivilasiy, ty hoe: O Talè, mitrotròtse re henaneo, fa efats’ andro!
耶稣说：“你们把石头挪开。”那死人的姊姊马大对他说：“主啊，他现在必是臭了，因为他死了已经四天了。”
40 Hoe t’Iesoà ama’e: Tsy vinolako hao te ihe matoky ro hahaoniñe ty engen’ Añahare?
耶稣说：“我不是对你说过，你若信，就必看见 神的荣耀吗？”
41 Aa le nadogera’ iereo i vatoy. Niandrandra t’Iesoà nanao ty hoe: O Aba, mañandriañe Azo iraho fa jinanji’o.
他们就把石头挪开。耶稣举目望天，说：“父啊，我感谢你，因为你已经听我。
42 Fantako te ijanjiña’o nainai’e, fe ondaty mijohanjohañ’ etoañeo ty nivolañako, hatokisa’e te ihe ro nañitrik’ ahy.
我也知道你常听我，但我说这话是为周围站着的众人，叫他们信是你差了我来。”
43 Ie nanao izay le nipazahe’e ty hoe: O Lazarosy, miakara!
说了这话，就大声呼叫说：“拉撒路出来！”
44 Niakatse i nivilasiy, nivahoren-damban-dolo o fità’e naho fandia’eo, mbore nibandieñe lamba-leny i lahara’ey; vaho hoe t’Iesoà tam’ iereo: Draito, apoho hidraidraitse.
那死人就出来了，手脚裹着布，脸上包着手巾。耶稣对他们说：“解开，叫他走！”
45 Aa le maro amo Jiosy nitilike i Marieo, ie nahaisak’ i nanoe’ Iesoày, ro niantok’ aze.
那些来看马利亚的犹太人见了耶稣所做的事，就多有信他的；
46 Fe niheo mb’amo Fariseoo mb’eo ty ila’e nitalily o nanoe’ Iesoào.
但其中也有去见法利赛人的，将耶稣所做的事告诉他们。
47 Aa le nanontom-pivory o mpisorom-beio naho o Fariseoo vaho nanao ty hoe: Ino ty hanoen-tika? amy te maro ty viloñe anoe’ indatiy.
祭司长和法利赛人聚集公会，说：“这人行好些神迹，我们怎么办呢？
48 Ie apo-tika hitoloñe hoe izay, le hene hiantok’ aze, vaho hivotrak’eo o nte Romao hitavañe ty toen-tika naho ty fifehean-tika.
若这样由着他，人人都要信他，罗马人也要来夺我们的地土和我们的百姓。”
49 Aa hoe ty raik’ am’iereo, i Kaiafa, talèm-pisoroñe amy taoñe zay: Tsy maha-pi-draha nahareo!
内中有一个人，名叫该亚法，本年作大祭司，对他们说：“你们不知道什么。
50 Tsy aereñere’ areo hao te mahasoa anahareo te hivilasy ho a ondatio t’indaty raike, ta te fonga ho rotsaheñe i fifeheañey?
独不想一个人替百姓死，免得通国灭亡，就是你们的益处。”
51 Tsy te aze i entañe zay, fa t’ie ni-talèm-pisoroñe amy taoñey ro nitoky te hivetrake ho a i fifeheañey t’Iesoà,
他这话不是出于自己，是因他本年作大祭司，所以预言耶稣将要替这一国死；
52 vaho tsy ho a’ i fifeheañey avao, fa hatonto’e ho raike o anan’ Añahare miparaitakeo.
也不但替这一国死，并要将 神四散的子民都聚集归一。
53 Nifototse amy andro zay, le nikinia ty hañoho-doza ama’e iareo
从那日起，他们就商议要杀耶稣
54 Aa le tsy nañavelo aivo’ o Tehodao ka t’Iesoà, fa nivike mb’an-tane marine’ i fatram-beiy naho nimb’an-drova atao Efraime, vaho nañialo ao rekets’ o mpiama’eo.
所以，耶稣不再显然行在犹太人中间，就离开那里往靠近旷野的地方去，到了一座城，名叫以法莲，就在那里和门徒同住。
55 An-titotse henane zay i Fihelañ’ ambone’ o Jiosioy, le niavotse hirik’ an-kalok’ao ty maro nionjoñe mb’e Ierosaleme mb’eo aolo’ i Fihelañey, hiefetse.
犹太人的逾越节近了，有许多人从乡下上耶路撒冷去，要在节前洁净自己。
56 Aa ie nitsoetsoeke Iesoà le nifamesoveso o nijohanjohañe añ’ anjomban’ Añahare aoo, ty hoe: Akore ty heve’ areo? Tsy homb’ an-tsàndalam-bey atoa hao re?
他们就寻找耶稣，站在殿里彼此说：“你们的意思如何，他不来过节吗？”
57 Ie amy zao, fa linili’ o mpisorom-beio naho o Fariseoo te tsi-mete tsy mitalily ze mahafohiñe ty anjoañ’ aze, hitsepaha’ iareo.
那时，祭司长和法利赛人早已吩咐说，若有人知道耶稣在哪里，就要报明，好去拿他。
