Jaona 10
1 Eka! to ty taroñako t’ie tsy mizilik’ amy lalam-bein-jolon’ añondriy, fa manganik’ an-dàlan-kafa ro mpikizo naho mpampikametse.
“告诉你们实话，如果一个人进羊圈没走门，而是用其他方式爬进去，那此人非贼即盗。
2 I mizilike mb’an-dalam-bei’ i goloboñeiy ty mpiarake o añondrio.
从门进去的才是羊群的牧羊人。
3 Ie ty sokafe’ i mpañambeñey, naho mahatsanoñe i fiarañanaña’ey o añondrio, mbore tokave’e ami’ty añara’e o añondri’eo, vaho iaoloa’e boak’ao.
看门人给他开门，羊能听到他的声音，他呼唤着每一只羊的名字，把它们带出来。
4 Ie hene akare’e o azeo le iaoloa’e vaho orihe’ o añondrio amy te mahazatse iareo i fiarañanaña’ey.
他把自己的羊领出来以后，走在前面，羊跟着他，因为认得他的声音。
5 Toe tsy horihe’ iereo ty ambahiny, fe mandrife, amy te tsy mahazatse iareo ty feo’ o ambahinio.
羊群决不跟随陌生人，因为不认得陌生人的声音，它们会从他们那里跑开。”
6 Nirazañe’ Iesoà am’iereo izay f’ie tsy naharendrek’ o tsinara’eo.
对于耶稣所讲的这个比喻，大家并不理解它的含义。
7 Le nitovoña’ Iesoà ty hoe: Eka! to t’itaroñako te izaho o lalambein’ añondrio.
于是耶稣解释道：“说实话，我就是羊的门。
8 Mpampikametse naho mpikizo iaby o taolokoo vaho tsy itsanoña’ o añondrio.
在我之前进入的人非贼即盗，羊也不听从他们的。
9 Izaho i lalam-beiy: ndra iaia mizilik’ añamako ro ho rombaheñe, himoake ao re naho hiakatse vaho hitendreke fiandrazañe.
我就是门，如果有人穿我而入，就必定得救，还可以来去自由，可以找到自己需要的食物。
10 Kanao mikamoak’ ao ty mpikizo le ty hampikametse naho hañè-doza vaho hanjamañe. Avy iraho, hanaña’ iareo haveloñe, vaho hanañe aze am-bokatse.
贼来了，但他的目的是偷窃、杀害和毁坏。我来了，是为了让你们获得生命，更完整丰饶的生命。
11 Izaho i mpiarake soay, mahafoe ty fiai’e ho a o añondrio i mpiarake soay.
我就是那善良的牧羊人，愿意为羊放弃自己的生命。
12 Tsy mpiarake i tsimañajay: tsy aze o añondrio, ie trea’e te mipoteake ty farasy, le apo’e o añondrio naho mibioñe naho itsepaha’ i farasiy vaho ampiparatsiahe’e.
拿着工钱照看羊群的，不是牧羊人，羊不是他自己的，一见狼来，他就会丢下羊逃跑，狼就能攻击羊群，把羊群驱散了。
13 Mirimatse re fa mpikarama, toe tsy darè’e o añondrio.
因为这人只是花钱雇来的工人，根本不在乎羊群。
14 Izaho ro mpiarake soa, fantako o ahikoo vaho apota’ o ahikoo iraho,
我就是那善良的牧羊人。我知道谁属于我，他们也认识我，
15 hambañe ami’ty faharofoanan-dRaeko ahy naho ty fahafohinako an-dRae, vaho amoeako aiñe o añondrikoo.
就像天父认识我，我也认识天父一样。我愿意为羊放弃自己的生命。
16 Mbe aman’ añondry ila’e tsy mpiami’ ty zoloke toy iraho; tsi-mete tsy hendeseko mb’etoa iereo, ie hitsanoñe ty feoko vaho ho lia-raike reketse Mpiarake raike.
我还有其他的羊，但不在这个羊圈里，我必须把它们领来，它们将听到我的声音，聚成一群，只有一个牧羊人。
17 Zao ty ikokoan-dRaeko ahy, te amoeako ty fiaiko handrambesako aze indraike.
天父爱我，因为我愿意舍弃生命，只为重获生命。
18 Tsy t’ie haloli’ ondaty amako, fa lahako ty hamoe aze. Amako ty lily hamoeako aze, naho amako ty lily handrambesako aze indraike. Rinambeko aman-dRaeko i lily zay.
没有人能夺走我的生命，我自己选择舍弃。我有权舍弃生命，也有权把它夺回，这是天父给我的命令。”
19 Aa le nifanìmpa-kevetse indraike o Tehodao ty amy tsara zay.
听完这番话，犹太人再次分成了两派意见。
20 Maro am’ iereo nanao ty hoe: Aman’ anga-draty re naho minèñe, ino ty ijanjiña’ areo aze?
很多人会说：“他是魔鬼附体，发疯了，为什么要听他的呢？”
21 Hoe ka ty ila’e: Tsy fisaontsi’ ty aman-kokolampa i tsara rezay. Mahabarababeake ty goa hao o kokolampao?’
还有人说：“魔鬼附体之人不可能说出这样的话。魔鬼怎能让盲人重见光明？”
22 Tsatoke asotry e Ierosaleme ao i sabadida-pañorizañey,
在冬季的耶路撒冷，献殿节到了。
23 le nidraidraitse añ’anjomban’ Añahare an-kiririsa’ i Solomona ao t’Iesoà
耶稣走在圣殿的所罗门廊中。犹太人围着他，向他提问：
24 vaho nihimpok’ ama’e o Tehodao nanao ty hoe: Pak’ ombia irehe te mbe hampitarik’ aiñe anay? Naho ihe i Norizañey, adodeo.
“你还要让我们疑惑到什么时候？如果你是基督，就直接告诉我们吧！”
25 Tinoi’ Iesoà ty hoe: Fa nitaroñako, fe tsy iantofa’areo; mitalily ahy o raha tsitantane anoeko amy tahinan-dRaekoio.
耶稣对他们说：“我已经告诉你们了，你们却不相信。我以天父之名所显化的奇迹，已经证明了我是谁。
26 Fe tsy iantofa’ areo amy t ‘ie tsy mpiamo añondrikoo.
只是你们不信，因为你们不是我的羊。
27 Mitsanoñe ty feoko o añondrikoo naho fantako iereo naho orihe’ iereo,
我的羊能认出我的声音，我也认识他们，他们会追随我。
29 Toe natolon-dRaeko amako, ie ty bey te amy ze he’e; vaho leo raike tsy hahatavañe iareo am-pitàn-dRae.
把他们赐给我的天父比任何人都伟大，也没有人能把他们从他手中夺去。
30 Raike iraho naho i Raeko.
我与天父本为一体。”
31 Nandrambe vato indraike o Tehodao, hafetsak’ ama’e.
犹太人再次拿起石头要打他。
32 Hoe ty natoi’ Iesoà: Maro ty sata-soa nitoroako boak’ aman-dRaeko, aia amy rezay ty handretsaha’ areo vato?
耶稣对他们说：“我向你们展示从天父那里获得的善良行为，你们用石头砸我又是为何事？”
33 Natoi’ o Tehodao ty hoe: Tsy t’ie sata soa ty ametsaha’ay vato, fa i terateray, naho amy te Ihe, ondaty, manao ho Andrianañahare.
犹太人回答：“我们打你不是因为善事，而是因为你说了忤逆上帝之语；你不过凡人一个，竟敢自称上帝。”
34 Natoi’ Iesoà ty hoe: Tsy pinatetse amy Hà’areoy hao ty hoe: Vinolako te ndrañahare nahareo?
耶稣回答：“你们的律法上不是写着‘我说，你们是上帝’吗？
35 Aa naho natao’e ndrañahare o nivotraha’ i tsaran’ Añahareio—toe tsy mete lilareñe i Sokitse Masiñey—
他称那些人为‘上帝’，其实是上帝将道传授给他们，经文不能更改。
36 le akore te atao’ areo mpiteratera i nimasiñen-dRae naho nañitrike aze mb’ami’ty voatse toiy, amy nataoko te Anan’ Añahare Raho?
天父特别选择了一人派到人间，你们却因为他说‘我是上帝之子’，就认为他忤逆上帝，这又是为什么？
37 Ko miantok’ ahy naho tsy anoeko o fitoloñan-dRaekoo.
我若不做天父之事，那就不必信我。
38 F’ie anoeko, ndra te tsy haoñe’ areo, iantofo o tolon-drahao, hahafohiñe naho haharendreke te amako t’i Rae, vaho ama’e iraho.
如果我正在做天父之事，你们即使是不相信我，但也应该相信这些事，因为这就是我所行之事的证据。这会让你们知道和理解天父与我同在，我与天父同在。”
39 Aa le nipay hitsepak’ aze indraike iereo f’ie nibolititse am-pità’ iareo.
他们又想要逮捕耶稣，但他却逃脱了。
40 Nibalike mb’ an-dafe’ Iordaney añe re amy nampilipora’ i Jaona valoha’ey vaho nañialo eo.
耶稣穿过约旦河往回走，来到约翰开始施洗的地方，在这里住下。
41 Maro ty nimb’ ama’e, nanao ty hoe: Tsy nanao raha tsitantane t’i Jaona, fe hene to i nisaontsie’e indaty tìañe.
许多人都来到他那里，说：“约翰没有显化任何神迹，但约翰关于这个人的描述都成真了。”
42 Maro am’iereo ty niantok’ aze.
很多人在那里相信了耶稣。
