Joba 9
1 Aa hoe ty natoi’ Iobe:
Job progovori i reče:
2 Toe apotako ty hatò izay: fe aia te ho to añatrefan’ Añahare ondatio?
“Zaista, dobro ja znadem da je tako: kako da pred Bogom čovjek ima pravo?
3 Naho teo ty nipay hifandietse ama’e, tsy ho toiñe’e indraik’ ami’ty arivo.
Ako bi se tkogod htio prÓeti s njime, odvratio mu ne bi ni jednom od tisuću.
4 Mahihitse añ’Arofo, fatratse an-kaozarañe, ia ty nanjehatse ama’e tsy aman-joy?
Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro?
5 Aveve’e o vohitseo, tsy apota’ iareo te avali-hoho’e an-kaviñerañe.
On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreće.
6 Akofikofi’e tsy an-toe’e ty tane toy, le mitroetroe o faha’eo;
Pokreće on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove.
7 Lilie’e tsy hanjirike i àndroy, agobo’e o vasiañeo;
Kad zaprijeti suncu, ono se ne rađa, on pečatom svojim i zvijezde pečati.
8 Ie avao ty namelatse o likerañeo, naho mandialia o onjan-driakeo;
Jedini on je nebesa razapeo i pučinom morskom samo on hodao.
9 Ie ty nañoreñe i Arktorose naho i Telo-milahatsey, i Bode naho i Koto-kede atimoy.
Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiće i zvijezđa na južnome nebu.
10 Ie i manao halatsàñe tsy onim-biribiriy, raha tsitantane tsy taka-voliliy.
Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih čudesa koja se izbrojit' ne mogu.
11 Ie miary amako, tsy ho treako: Naho ihelaña’e tsy ho rendreko.
Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam.
12 Ie mandrirotse, ia ty hisebañe. Hanoa’ ia ty hoe, Ino o anoe’oo?
Ugrabi li što, tko će mu to priječit, i tko ga pitat smije: 'Što si učinio?'
13 Tsy hampolin’ Añahare ty haviñera’e; mitsolofìñe ama’e ka o mpañimba’ i Rahabeo.
Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim poniču saveznici Rahaba.
14 Akore arè ty hahatoiñako aze, ty hijoboñe o volañe hitaroñakoo;
Pa kako onda da njemu odgovorim, koju riječ da protiv njega izaberem?
15 Ndra te to i ahikoy, tsy ho nahatoiñe; ho nihalalieko tretre i Mpizakakoy.
I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio.
16 Naho nikanjy iraho vaho nanoiñe ahiko re, tsy ho niantofako te nihaoñe’e ty feoko.
A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša.
17 Vinonotrobo’e an-tio-bey iraho, indrae’e tsy amam-poto’e o ferekoo.
Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava.
18 Tsy hapo’e hikofòke iraho, te mone atsafe’e afero;
Ni časa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorčinom napaja!
19 Ty amo haozarañeo, Inao! Ie ty Maozatse! Le ty hatò: Ia ty hifamotoañe ama’e?
Ako je na snagu - tÓa on je najjači! Ako je na pravdu - tko će njega na sud?
20 Naho naniom-batan-draho, ho nanisý ahy ty vavako; ndra t’ie tsy an-kila, ho tsarae’e te mengoke.
Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila.
21 Malio tahin-draho, tsy haoñe’ ty troko, ho farieko ty fiaiko;
A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao!
22 Toe raike iaby avao: aa hoe iraho: Songa rotsahe’e ty mahity naho ty lo-tsereke.
Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokončava.
23 Naho manjamañe aniany ty angorosy, le kizahe’e ty famoeañ’ay o vañoñeo.
I bič smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih.
24 Ie atolots’an-taña’ o lo-tserekeo ty tane, le takone’e ty lahara’ o mpizakao; aa naho tsy ie, le ia ka?
U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oči sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda?
25 Masìka te amo mpanao tsikiaviavio o androkoo, mihelañe tsy ahaisahan-kasoa.
Od skoroteče su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videć.'
26 Mitsiritsioke hoe lakam-bezo, hoe tsimalaho mañao-tsindroke.
K'o čamci od rogoza hitro promiču, k'o orao na plijen kada se zaleti.
27 Aa naho nanao ty hoe iraho, handikofako i halalikoy, hapoko ty tareheko lonjetse toy, vaho hisomilake;
Kažem li: zaboravit ću jadikovku, razvedrit ću lice i veseo biti,
28 Ihembañako o fanaintaiñakoo, apotako t’ie tsy ho haha’o;
od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim.
29 Aa kanao atao lo-tsereke iraho; ino ty ifanehafako tsy vente’e?
Ako li sam grešan, tÓa čemu onda da zalud mučim sebe.
30 Naho miandro an-dranom-panala, naho kotriñeko an-tsokay o tañakoo;
Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio,
31 Mbe hagodo’o an-davak’ ao, vaho halaim-bintañe ahy o sikikoo.
u veću bi me nečist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine!
32 Toe tsy ondaty manahak’ ahy re hahatoiñako, t’ie hifañatrek’ an-jaka.
Nije čovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parničiti.
33 Tsy amam-pañalañalañe ty añivo’ay ao, ze mete ho nanazok’ anay roroe.
Niti kakva suca ima među nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu,
34 Ehe te hasita’e amako i kobai’ey, vaho tsy hampangebahebak’ ahy i fañeveñañe ama’ey;
da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši!
35 Le ho nivolan-draho, vaho tsy ho nianifañe ama’e; fa toe tsy Izay ty an-troko ao.
Govorit ću ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim očima!
