Joba 7
1 Tsy lily hao ty fitromaha’ ondaty an-tane atoy? Tsy mira ami’ty androm-pièke hao o andro’eo?
Nije l' vojska život čovjekov na zemlji? Ne provodi l' dane poput najamnika?
2 Manahake ty filelalela’ ondevo ty aloke naho ty fitamam-pièke ty rima’e,
Kao što trudan rob za hladom žudi, poput nadničara štono plaću čeka,
3 ty anolorañ’ ahy volan-kafoake, ie nitendreñe halen-kaemberañe.
mjeseci jada tako me zapadoše i noći su mučne meni dosuđene.
4 Izaho mandre, manao ty hoe: Ombia ty hitroarako, fa lava i haleñey, le mivoamboañe avao ampara’ te manjirike.
Liježuć' mislim svagda: 'Kada ću ustati?' A dižuć se: 'Kada večer dočekati!' I tako se kinjim sve dok se ne smrkne.
5 Misikiñ’oletse naho pakoram-potake ty sandriko, mijiri-gañe ty holiko vaho mandrano.
PÓut moju crvi i blato odjenuše, koža na meni puca i raščinja se.
6 Masika te amy sozom-panenoñey o androkoo, ie mihelañe añe po-pitamàñe.
Dani moji brže od čunka prođoše, promakoše hitro bez ikakve nade.
7 Ehe tiahio te kofòke avao ty haveloko: toe tsy hahatrea hasoa ka o masokoo.
Spomeni se: život moj je samo lahor i oči mi neće više vidjet' sreće!
8 Tsy ho onim-pihaino’ i mahaisak’ ahikoy: amako o fihaino’oo fe tsy eo iraho.
Prijateljsko oko neće me gledati; pogled svoj u mene upro si te sahnem.
Kao što se oblak gubi i raspline, tko u Šeol siđe, više ne izlazi. (Sheol h7585)
10 Tsy himpolia’e i anjomba’ey, ie tsy hapota’ i akiba’ey.
Domu svome natrag ne vraća se nikad, njegovo ga mjesto više ne poznaje.
11 Aa le tsy hijomohòn-draho; hivolañe ami’ty falorean-troko, hitoreo ami’ty hafairañe añ’ovako ao.
Ustima ja svojim stoga branit' neću, u tjeskobi duha govorit ću sada, u gorčini duše ja ću zajecati.
12 I riakey hao iraho, ke i fañaneñey kanao nampijilovañe?
Zar sam more ili neman morska, pa si stražu nada mnom stavio?
13 Ie anoeko ty hoe te ho hohòe’ i tihikoy, te hampanintsiñe ty toreoko i fandreakoy,
Kažem li: 'Na logu ću se smirit', ležaj će mi olakšati muke',
14 le ampihembaña’o ami’ty nofy naho ampirevendreveña’o añ’aroñaroñe,
snovima me prestravljuješ tada, prepadaš me viđenjima mučnim.
15 le joboñe’ ty fiaiko t’ie dageañeñe, hamake hikenkañe ty amo taolakoo,
Kamo sreće da mi se zadavit'! Smrt mi je od patnja mojih draža.
16 f’ie minike, tsy ho veloñe nainai’e: apoho, fa kafoak’ avao o androkoo.
Ja ginem i vječno živjet neću; pusti me, tek dah su dani moji!
17 Inoñ’ ondatio te honjone’o? te hapite’o ama’e ty arofo’o?
Što je čovjek da ga toliko ti cijeniš, da je srcu tvojem tako prirastao
18 T’ie tilihe’o boak’andro, vaho tsohe’o lomoñandro?
i svakoga jutra da njega pohodiš i svakoga trena da ga iskušavaš?
19 Ombia t’ie hitolike tsy hisamb’ahy, apoho ho bangìñe hey raho hahateleñako ty iveko?
Kada ćeš svoj pogled skinuti sa mene i dati mi barem pljuvačku progutat'?
20 Nanao hakeo hao iraho, ino o nanoekoo, ry Mpijilo ondatio? ino ty nanoe’o ahy fanolarañe, hañavesatse ty sandriko?
Ako sam zgriješio, što učinih tebi, o ti koji pomno nadzireš čovjeka? Zašto si k'o metu mene ti uzeo, zbog čega sam tebi na teret postao?
21 Akore te tsy apo’o o tahikoo, te tsy haha’o o hakeokoo? f’ie hiroro an-debok’ ao te aniany; ho paia’o, fa tsy ho eo.
Zar prijestupa moga ne možeš podnijeti i ne možeš prijeći preko krivnje moje? Jer, malo će proći i u prah ću leći, ti ćeš me tražiti, al' me biti neće.”
