Joba 5
1 Mikoiha arè! ia ty ao t’ie hanoiñe azo! Ia amo masiñeo ty hitoliha’o?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Mañe-doza ami’ty minè ty hasosora’e, zevoñe’ i famarahia’ey ty derendereñe.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Fa nitreako te nivahatse ty dagola, fe nozoñeko amy zao ty akiba’e.
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 Lavi-pipalirañe o tiri’eo, demoheñe an-dalambey ey, vaho tsy eo ty mpandrombake.
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Kamae’ o salikoeñeo ty nitatahe’e, tsindrohe’ iereo boak’am-patik’ao; midañadaña amo vara’eo ty kòboñe
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Tsy miboak’ an-debok’ ao ty hasotriañe, naho tsy mitiry an-tane ao ty hankàñe;
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 Fe ampoheke t’indaty te samake manahake ty fionjona’ ty fipitsin’afo.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Izaho ho nipay an’Andrianañahare vaho i Andrianamboatse ty nitaroñako o entakoo—
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 amy Mpanao raha mampañeveñe tsy taka-tsikaraheñey, raha tsitantane tsivatse.
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 I mampahavy orañe an-tane atoy, vaho mañirake rano an-teteke ey;
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 Hampitongoà’e ambone o mirèkeo, le honjonem-b’am-pipalirañe o mandalao.
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 Avorembore’e ty kilili’ o kalitakeo, soa tsy hahapi-draha o taña’eo.
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 Tsepahe’e ami’ty fikitrofa’e o kanteo, vaho misaok’ añe ty fikinià’o mengokeo.
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 Ie manjo ieñe te antoandro, mijimenjimè hoe an-kaleñe te tsipinde-mena.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 Fe rombahe’e am-pibara am-bava’iareo, ty rarake am-pità’ o maozatseo.
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 Aa le aman-ko tamae’e o rarakeo, fe mampikite-bava ty haratiañe.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Haha t’indaty endahan’ Añahare; le ko tsambolitio’o ty fandilova’ i El-Sadai.
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Ie mandafa, le bandie’e; mitrabake, le melañe’ o fità’eo.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 Ho haha’e irehe am-peh’ohatse eneñe; Eka, im-pito tsy hipaok’ azo ty hankàñe.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 Ho jebañe’e ami’ty havilasy irehe an-tsan-kerè, naho ami’ty haozara’ i fibaray an-tsàn’aly.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 Harovan-drehe ami’ty fifiaham-pameleke, f’ie tsy ho hembañe te itsatohan-kekoheko.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 Hiankahafa’o ty hankàñe naho ty kerè, le tsy hatahora’o ze bibi’ ty tane toy.
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 Ie hirai-lia amo vato an-tetekeo vaho hiharo-rehak’ ama’o o biby an-kivokeo.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 Ho rendre’o te mierañerañe ty akiba’o, ho tilihe’o ty golobo’o le tsy ho motso ze ama’e ao.
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Ho fohi’o te maro o ana’oo, ho mira ami’ty hatsifotofoto’ o ahetse an-tane atoio o tarira’oo.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Homb’an-kibori’o ao irehe ami’ty haañon-kaantera’o, manahake ty fitroara’ o toboron’ ampembao an-tsa’e.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Heheke! fa nitsikarahe’ay, le ie Izay. Inao! irendreho, ho ami’ty hasoa’o.
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
