< Joba 5 >
1 Mikoiha arè! ia ty ao t’ie hanoiñe azo! Ia amo masiñeo ty hitoliha’o?
任你呼求,看有誰答應你﹖諸聖者中,看你轉向那一位﹖
2 Mañe-doza ami’ty minè ty hasosora’e, zevoñe’ i famarahia’ey ty derendereñe.
的確,憂憤殺死愚人,怒火使痴者喪生。
3 Fa nitreako te nivahatse ty dagola, fe nozoñeko amy zao ty akiba’e.
我知道:愚人一根深蒂固,他的居所即被詛咒;
4 Lavi-pipalirañe o tiri’eo, demoheñe an-dalambey ey, vaho tsy eo ty mpandrombake.
他的子女,無人支援,在城門前被踐踏,無人救護。
5 Kamae’ o salikoeñeo ty nitatahe’e, tsindrohe’ iereo boak’am-patik’ao; midañadaña amo vara’eo ty kòboñe
他們收穫的,飢餓者來吃;且將剩餘的,搶去儲存;他們的財富,為口渴者喝盡。
6 Tsy miboak’ an-debok’ ao ty hasotriañe, naho tsy mitiry an-tane ao ty hankàñe;
因為災禍不是由土中而來,憂患不是生自地中;
7 Fe ampoheke t’indaty te samake manahake ty fionjona’ ty fipitsin’afo.
而是人自尋苦惱,如雛鷹自會飛翔。
8 Izaho ho nipay an’Andrianañahare vaho i Andrianamboatse ty nitaroñako o entakoo—
如果是我,我必投奔天主,向天主陳訴我的案情。
9 amy Mpanao raha mampañeveñe tsy taka-tsikaraheñey, raha tsitantane tsivatse.
他所作的大事,高深莫測;他所行的奇事,不可勝數:
10 I mampahavy orañe an-tane atoy, vaho mañirake rano an-teteke ey;
他使雨落在地上,引水滋潤郊田;
11 Hampitongoà’e ambone o mirèkeo, le honjonem-b’am-pipalirañe o mandalao.
使卑微的人高昇,使受苦的人獲得救助;
12 Avorembore’e ty kilili’ o kalitakeo, soa tsy hahapi-draha o taña’eo.
粉碎狡猾人的計謀,使他們的作為一無所成;
13 Tsepahe’e ami’ty fikitrofa’e o kanteo, vaho misaok’ añe ty fikinià’o mengokeo.
以智者的計謀捕捉智者,使奸猾人的策畫即時成空;
14 Ie manjo ieñe te antoandro, mijimenjimè hoe an-kaleñe te tsipinde-mena.
他們白日遇到黑暗,正午摸索如在夜間;
15 Fe rombahe’e am-pibara am-bava’iareo, ty rarake am-pità’ o maozatseo.
他搭救被剝削者脫離人口,挽救窮人擺脫強暴的手。
16 Aa le aman-ko tamae’e o rarakeo, fe mampikite-bava ty haratiañe.
如此,貧苦的人獲得希望,邪惡將閉口無言。
17 Haha t’indaty endahan’ Añahare; le ko tsambolitio’o ty fandilova’ i El-Sadai.
的確,天主所懲戒的人是有福的:全能者的訓戒,你不可忽視。
18 Ie mandafa, le bandie’e; mitrabake, le melañe’ o fità’eo.
因為他打傷了,而又包紮傷口;他擊碎了,而又親手治療。
19 Ho haha’e irehe am-peh’ohatse eneñe; Eka, im-pito tsy hipaok’ azo ty hankàñe.
你六次遭難,他次次拯救;到第七次,災難不會臨於你。
20 Ho jebañe’e ami’ty havilasy irehe an-tsan-kerè, naho ami’ty haozara’ i fibaray an-tsàn’aly.
饑饉中,他必救你不死;戰爭中,必使你得免刀劍。
21 Harovan-drehe ami’ty fifiaham-pameleke, f’ie tsy ho hembañe te itsatohan-kekoheko.
唇槍舌劍,你必能躲藏;大難來臨,你不必張惶;
22 Hiankahafa’o ty hankàñe naho ty kerè, le tsy hatahora’o ze bibi’ ty tane toy.
對大難和饑荒,你可置之一笑;對地上的野獸,也不用驚惶。
23 Ie hirai-lia amo vato an-tetekeo vaho hiharo-rehak’ ama’o o biby an-kivokeo.
你將與田野的頑石立約,曠野的猛獸必與你和好。
24 Ho rendre’o te mierañerañe ty akiba’o, ho tilihe’o ty golobo’o le tsy ho motso ze ama’e ao.
你將見到你的帳幕平安無恙,察看羊欄時,一無所失。
25 Ho fohi’o te maro o ana’oo, ho mira ami’ty hatsifotofoto’ o ahetse an-tane atoio o tarira’oo.
你將確知子孫繁昌,你的苗裔猶如田野青草。
26 Homb’an-kibori’o ao irehe ami’ty haañon-kaantera’o, manahake ty fitroara’ o toboron’ ampembao an-tsa’e.
你必高年纔葬於墓,好像麥梱準時收藏。
27 Heheke! fa nitsikarahe’ay, le ie Izay. Inao! irendreho, ho ami’ty hasoa’o.
看,這是我們所觀察的真理,你若細聽,自會獲益良多。