Joba 36
1 Natovo’ i Eliho ty hoe:
Још говори Елијуј и рече:
2 Iheveo hey iraho le hitoroako te mbe aman-ko volañeñe hañonjonañe an’Andrianañahare.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 Hitoha hilala tsietoitane añe iraho, tolorako havantañañe i Mpitsene ahiy.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 Toe aman-kila o entakoo; vaho ama’o i aman-kilala fonitsey.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Inao maozatse t’i Andrianañahare, naho tsy mirihy; ie fatratse an-kaozaram-paharofoanañe.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 Tsy tana’e ho veloñe o tsereheñeo, fe omei’e to ty tso-troke.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 Tsy asita’e amo vantañeo o fihaino’eo; fa ampiambesare’e ho nainai’e amo mpanjaka am-piambesa’eo, vaho onjone’e.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 Aa ie mirohy an-tsilisily, naho nivahoran-kasotriañe,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 le itaroña’e o sata’ iareoo naho o fiolà’ iareoo, te mitakeboke.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 Sokafe’e hianatse o ravembiao, vaho lilie’e te hiambohoa’ iareo o tsy havokarañeo.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Ie mañaoñe naho mitoroñ’aze, le amam-bokatse ty higadoña’ o andro’eo vaho am-pierañerañañe o tao’eo.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 F’ie tsy mañaoñe, le ho zamanem-pibara, hiantantiritse tsy aman-kilala,
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 ie mañaja si-manty, tsy aman-Kàke an-troke; tsy mikaike olotse te rohiza’e.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Robak’ an-katora’e ty sandri’iareo, ty fiai’ iareo an-karapiloan-do.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 Haha’e am-pisotria’e ty misotry; anokafa’e ravembia i forekekeñey.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Eka, tinao’e boak’ an-jitse irehe mb’an-tameañe tsy aman-tindry; naho lifo-tsafo’e ty hazotso am-pandambaña’o eo.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 F’ie nañeneke ty fizakañe o rati-tserekeo; fiihine’ ty zaka naho ty hatò.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Itaò tsy hanigìk’ azo hañivañiva ty habosehañe, vaho apoho tsy hampitsile azo ty habeim-bokàñe.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Hahatohañ’azo tsy ho am-poheke hao o vara’oo? ndra ze hene hafatraran-kaozara’o?
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Ko salalaeñe ty haleñe, ie aitoañe an-toe’e ondatio.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Miambena, tsy hitoliha’o ty haratiañe; toe ie ty nijoboñe’o, fa tsy hasotriañe.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Inao! onjoñe’ ty haozara’e t’i Andrianañahare Ia ty mpañoke mañirinkiriñe Aze?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Ia ty nanendre ty lala homb’e? Ia ty mahafivolañe ty hoe: Tsy soa o nanoe’oo?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Tiahio hey ty hañonjonañe o fitoloña’eo, o fisaboa’ ondatio.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 Hene nahaisake ondatio; talakesa’ ondaty an-tsietoitaneo
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Inao! jabahinake t’i Andrianañahare, tsy taka’ ty hilalan-tika; tsy hay volilieñe ty ia’ o tao’eo.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 Aonjo’e o pilipiton-dranoo; ampanjaria’e orañe i evoñey;
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 Le ampikojojoahe’ o rahoñeo, hitsopatsopake, hañerek’ am’ondatio.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 Hete! Ia ty maharofoanañe ty fiboelea’ o rahoñeo? ty fangotroha’ i sokemitraha’ey?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Oniño te ampivarakaihe’e ama’e o fitsipela’eo vaho ampoa’e ty vaha’ i riakey.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 Ie ro izaka’e ondatio; naho añeneña’e mahakama.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 Safora’e helatse o fità’eo, naho lilie’e hitomboke.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 Mitalily aze i ampi’ey, amo añombeo t’ie ho avy.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
