Joba 32
1 nAa le nijihetse tsy nanoiñe Iobe indaty telo rey, ie nivañoñe am-pihaino’e avao.
Ona tri čovjeka prestadoše Jobu odgovarati, jer je on sebe smatrao nevinim.
2 Niforoforo amy zao ty haboseha’ i Elihò ana’ i Barakele ana’ i Bozý nte-Rame; niforoforoe’e t’Iobe amy t’ie mañatò-vatañe añatrefan’ Añahare,
Nato se rasrdi Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, od plemena Ramova: planu gnjevom na Joba zato što je sebe držao pravednim pred Bogom;
3 nahabosek’ aze ka i rañe’ Iobe telo rey amy te tsy nahavale, fe ndra namatse Iobe.
a planu gnjevom i na tri njegova prijatelja jer nisu više našli ništa što bi odgovorili te su tako Boga osudili.
4 Ie amy zao, nandiñe ty hazoke’ iareoy t’i Eliho vaho nisaontsy am’Iobe.
Dok su oni govorili s Jobom, Elihu je šutio, jer su oni bili stariji od njega.
5 Aa ie nioni’ i Eliho te tsy aman-katoi’e ty falie’ indaty telo rey, le nifombo an-kaboseke.
Ali kad vidje da ona tri čovjeka nisu više imala odgovora u ustima, planu od srdžbe.
6 Aa le nanoiñe ami’ty hoe t’i Eliho ana’ i Barakele ana’ i Bozý: Toe tora’e an-taoñe iraho, androanavy nahareo; le nihemban-draho tsy nahavany hitaroñe ty heveko.
I progovorivši, Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, reče: “Po godinama svojim još mlad sam ja, a u duboku vi ste ušli starost; bojažljivo se zato ja ustezah znanje svoje pokazati pred vama.
7 Hoe iraho: O androo ro hilañoñe, ty hamaro taoñe ro hañoke hihitse.
Mišljah u sebi: 'Govorit će starost, mnoge godine pokazat će mudrost.'
8 Fe i arofo am’ondatioy, naho i kofòn’ El-Sadaiy ty manolo-kilala am’iareo.
Uistinu, dah neki u ljudima, duh Svesilnog mudrim čini čovjeka.
9 Tsy t’ie antetse ro mahihitse, tsy te zoke ro mahilala ty hatò.
Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uči.
10 Aa le hoe iraho, Janjiño; hitaroñe o entakoo ka.
Zato vas molim, poslušajte mene da vam i ja znanje svoje izložim.
11 Ie zao, nahaliñe o asa’ areoo iraho, tsinanoko o niereñerea’ areoo, ie nitsikarahe’areo ty ho lañoneñe.
S pažnjom sam vaše besjede pratio i razloge sam vaše saslušao dok ste tražili što ćete kazati.
12 Toe nitsendreñe anahareo iraho, fe leo raike tsy nahafandietse Iobe, ndra raik’ ama’ areo tsy nahavale o enta’eo.
Na vama moja sva bijaše pažnja, al' ne bi nikog da Joba pobije ni da mu od vas tko riječ opovrgne.
13 Ko manao ty hoe: Nitendreke hihitse zahay; ho roahen’ Añahare, fa tsy ondaty.
Nemojte reći: 'Na mudrost smo naišli! Bog će ga pobit jer čovjek ne može.'
14 Tsy nalaha’e amako o saontsi’eo, vaho tsy o lañona’areoo ty hatoiko.
Nije meni on besjedu upravio: odvratit mu neću vašim riječima.
15 Angoae iereo, tsy mamale ka; nijiañe ty saontsi’ iareo.
Poraženi, otpovrgnut ne mogu, riječi zapeše u grlu njihovu.
16 Aa handiñe avao hao iraho? ie nijohañe, tsy mahafanoiñe.
Čekao sam! Al', gle, oni ne zbore. Umukoše, ni riječ više da kažu!
17 Hivaleako ka ami’ty ahiko; hitaroñe ty heveko.
Na meni je da progovorim sada, znanje ću svoje i ja izložiti.
18 Toe lifo-bolan-draho; manjitse ahy ty trok’ amako atoa.
Riječi mnoge u meni naviru dok iznutra moj duh mene nagoni.
19 Toe manahake ty divay tsy amam-pikofò’e ty troko, fa hiporitsake hoe zonjòn-divay vao.
Gle, nutrina mi je k'o mošt zatvoren, k'o nova će se raspući mješina.
20 Adono hivolan-draho hanintsiñako; Apoho hanoka-tsoñy hitoiñako.
Da mi odlane, govorit ću stoga, otvorit ću usne i odvratit' vama.
21 Ehe te tsy eo ty ho rihieko, ndra t’indaty ho lombofeko.
Nijednoj strani priklonit se neću niti laskat ja namjeravam kome.
22 Tsy haiko ty mitsiriry fa ho nasintan’ Andrianamboatse aniany.
Laskati ja ne umijem nikako, jer smjesta bi me Tvorac moj smaknuo.
