Joba 28

1 Toe ao ty lakato fitsikaraham-bolafoty naho ty toem-pitranaham-bolamena.

Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

2 Akareñe an-debok’ ao ty viñe, le tranaheñe am-bongam-bato ty torisike.

Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

3 Fongore’e ty ieñe, tsikarahe’e pak’ am-para-piefera’e ao ty vato, an-kamoromoroñañe naho an-talinjon-kavilasy ao.

Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

4 Anokafa’e lalam-pigodañañe, ­lavi-pimoneñañe; andikofam-pandia, ­miradorado ao, mitsikadròtse ­lavits’ ondaty.

Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

5 Ty tane toy, ama’e ty iboaha’ ty mahakama; ambane’e ao hoe trobotroboen’ afo.

Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

6 Angalan-tsafira o vato’eo, naho volamena an-debo’e ao.

У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

7 Tsy hay o voro-pamaokeo i lalañey; tsy trea’ ty maso’ i hitikitikey.

Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

8 Tsy nilià’ o bibi-ly mpireñetseo; mbe tsy nipiapia ambone’e eo ty liona.

Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

9 Ahiti’e mb’amo vato-pilakeo ty fità’e vaho avalitaboa’e reke-bahatse o vohitseo.

На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

10 Kaohe’e amo vatoo ty talàha vaho oni-pihaino’e ze atao vara.

Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

11 Sebaña’e o torahañeo tsy hiorike; aboa’e mb’an-kazavàñe o raha nikafitseo.

Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

12 Fe aia ty hahaoniñañe hihitse? Aia ka ty toe’ o hilalao?

Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

13 Tsy fohi’ondaty ty vili’e, toe tsy tendrek’ an-tane’ o veloñeo.

Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

14 hoe i lalekey, Tsy amako atoa; le hoe i riakey, Tsy amako etoa.

Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

15 Tsy ikaloam-bolamena, vaho tsy andanjàm-bolafoty.

Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

16 Tsy añoharañe ami’ty volamena’ i Ofire, ndra an-tsohame sarotse ndra safira.

Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

17 Tsy añirinkiriña’ ty volamena ndra ty kristaly, tsy tsalohem-panake volamena ki’e.

Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

18 Tsy ivolañañe ty vaton-driake ndra vato-soa; ambone’ o hangeo ty fikaloan-kihitse.

Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

19 Tsy oharañe ama’e ty pit-dae’ i Kose, tsy ibalibalihem-bolamena hiringiri’e.

Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

20 Hirik’ aia arè o hihitseo? Vaho aia ty toe’ o hilalao?

Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

21 Ie mikafits’ am-pihaino’ ze atao veloñe, vaho mietak’ amo voron-tiokeo.

Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

22 Hoe ty Tsikeokeoke naho i Havilasy: fa nahatsanon-talily aze o sofi’aio.

Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

23 Arofoanan’ Añahare i lala’ey, fohi’e ka i toe’ey.

Бог зна пут њен, и познаје место њено.

24 Jilove’e pak’ añ’olo’ ty tane toy, vazoho’e ze he’e ambanen-dikerañe ao.

Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

25 Ie nanolora’e lanja o tiokeo, vaho nanjara’e an-kapoake o ranoo;

Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

26 ie nafepè’e o orañeo, naho ty lala’ o helats’ampiñeo;

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

27 Le nivazohoe’e, nitseize’e; najado’e vaho tsinikara’e.

Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

28 Le hoe re am’ondatio, Inao: Ty fañeveñañe amy Talè, Izay ro hihitse; ty fisitahañe an-karatiañe ro hilala.

А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.