< Joba 28 >

1 Toe ao ty lakato fitsikaraham-bolafoty naho ty toem-pitranaham-bolamena.
银子有矿； 炼金有方。
2 Akareñe an-debok’ ao ty viñe, le tranaheñe am-bongam-bato ty torisike.
铁从地里挖出； 铜从石中熔化。
3 Fongore’e ty ieñe, tsikarahe’e pak’ am-para-piefera’e ao ty vato, an-kamoromoroñañe naho an-talinjon-kavilasy ao.
人为黑暗定界限， 查究幽暗阴翳的石头，直到极处，
4 Anokafa’e lalam-pigodañañe, ­lavi-pimoneñañe; andikofam-pandia, ­miradorado ao, mitsikadròtse ­lavits’ ondaty.
在无人居住之处刨开矿穴， 过路的人也想不到他们； 又与人远离，悬在空中摇来摇去。
5 Ty tane toy, ama’e ty iboaha’ ty mahakama; ambane’e ao hoe trobotroboen’ afo.
至于地，能出粮食， 地内好像被火翻起来。
6 Angalan-tsafira o vato’eo, naho volamena an-debo’e ao.
地中的石头有蓝宝石， 并有金沙。
7 Tsy hay o voro-pamaokeo i lalañey; tsy trea’ ty maso’ i hitikitikey.
矿中的路鸷鸟不得知道； 鹰眼也未见过。
8 Tsy nilià’ o bibi-ly mpireñetseo; mbe tsy nipiapia ambone’e eo ty liona.
狂傲的野兽未曾行过； 猛烈的狮子也未曾经过。
9 Ahiti’e mb’amo vato-pilakeo ty fità’e vaho avalitaboa’e reke-bahatse o vohitseo.
人伸手凿开坚石， 倾倒山根，
10 Kaohe’e amo vatoo ty talàha vaho oni-pihaino’e ze atao vara.
在磐石中凿出水道， 亲眼看见各样宝物。
11 Sebaña’e o torahañeo tsy hiorike; aboa’e mb’an-kazavàñe o raha nikafitseo.
他封闭水不得滴流， 使隐藏的物显露出来。
12 Fe aia ty hahaoniñañe hihitse? Aia ka ty toe’ o hilalao?
然而，智慧有何处可寻？ 聪明之处在哪里呢？
13 Tsy fohi’ondaty ty vili’e, toe tsy tendrek’ an-tane’ o veloñeo.
智慧的价值无人能知， 在活人之地也无处可寻。
14 hoe i lalekey, Tsy amako atoa; le hoe i riakey, Tsy amako etoa.
深渊说：不在我内； 沧海说：不在我中。
15 Tsy ikaloam-bolamena, vaho tsy andanjàm-bolafoty.
智慧非用黄金可得， 也不能平白银为它的价值。
16 Tsy añoharañe ami’ty volamena’ i Ofire, ndra an-tsohame sarotse ndra safira.
俄斐金和贵重的红玛瑙， 并蓝宝石，不足与较量；
17 Tsy añirinkiriña’ ty volamena ndra ty kristaly, tsy tsalohem-panake volamena ki’e.
黄金和玻璃不足与比较； 精金的器皿不足与兑换。
18 Tsy ivolañañe ty vaton-driake ndra vato-soa; ambone’ o hangeo ty fikaloan-kihitse.
珊瑚、水晶都不足论； 智慧的价值胜过珍珠。
19 Tsy oharañe ama’e ty pit-dae’ i Kose, tsy ibalibalihem-bolamena hiringiri’e.
古实的红璧玺不足与比较； 精金也不足与较量。
20 Hirik’ aia arè o hihitseo? Vaho aia ty toe’ o hilalao?
智慧从何处来呢？ 聪明之处在哪里呢？
21 Ie mikafits’ am-pihaino’ ze atao veloñe, vaho mietak’ amo voron-tiokeo.
是向一切有生命的眼目隐藏， 向空中的飞鸟掩蔽。
22 Hoe ty Tsikeokeoke naho i Havilasy: fa nahatsanon-talily aze o sofi’aio.
灭没和死亡说： 我们风闻其名。
23 Arofoanan’ Añahare i lala’ey, fohi’e ka i toe’ey.
神明白智慧的道路， 晓得智慧的所在。
24 Jilove’e pak’ añ’olo’ ty tane toy, vazoho’e ze he’e ambanen-dikerañe ao.
因他鉴察直到地极， 遍观普天之下，
25 Ie nanolora’e lanja o tiokeo, vaho nanjara’e an-kapoake o ranoo;
要为风定轻重， 又度量诸水；
26 ie nafepè’e o orañeo, naho ty lala’ o helats’ampiñeo;
他为雨露定命令， 为雷电定道路。
27 Le nivazohoe’e, nitseize’e; najado’e vaho tsinikara’e.
那时他看见智慧，而且述说； 他坚定，并且查究。
28 Le hoe re am’ondatio, Inao: Ty fañeveñañe amy Talè, Izay ro hihitse; ty fisitahañe an-karatiañe ro hilala.
他对人说：敬畏主就是智慧； 远离恶便是聪明。

< Joba 28 >