Joba 27

1 Tinovo’ Iobe amy lañona’ey ty hoe:

I Jov nastavi besjedu svoju i reèe:

2 Kanao veloñe t’i Andrianañahare, nitavañe ty zoko; naho i El-Sadai nampafaitse ty troko,

Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju, i svemoguæi, koji je ojadio dušu moju,

3 ie mbe amako ty fiaiko, naho an-doak’ oroko ao ty kofòn’ Añahare,

Dok je duša moja u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim,

4 le lia’e tsy hañoratse o soñikoo, vaho tsy hiñeoñeo famañahiañe ty lelako.

Neæe usne moje govoriti bezakonja, niti æe jezik moj izricati prijevare.

5 Sondia’e te hiantofako ho to ty anahareo; ampara’ te hivetrake, tsy hapitsoko amako ty fahitiko.

Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle dišem, neæu otstupiti od svoje dobrote.

6 Ho faharako ty havañonako vaho tsy havotsoko; leo raik’ amo androkoo tsy inje’ ty troko.

Držaæu se pravde svoje, niti æu je ostaviti; neæe me prekoriti srce moje dokle sam živ.

7 Ee te hanahake o tsereheñeo o malaiñe ahikoo, naho ho hambañe ami’ty tsivokatse ty mitroatse amako.

Neprijatelj moj biæe kao bezbožnik, i koji ustaje na me, kao bezakonik.

8 Ino ty fitamà’ ty tsy aman-Kake, t’ie naito, ie tsoahen’ Añahare ty fiai’e?

Jer kako je nadanje licemjeru, kad se lakomi a Bog æe išèupati dušu njegovu?

9 Ho janjiñen’Añahare hao ty fikoia’e ie mivovo ama’e ty hankàñe?

Hoæe li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj doðe nevolja?

10 Hifalea’e hao t’i El-Sadai? Ho kanjie’e nainai’e hao t’i Andrianañahare?

Hoæe li se svemoguæemu radovati? hoæe li prizivati Boga u svako vrijeme?

11 Hampandrendreheko anahareo ty fitàn’ Añahare; tsy eo ty hapoko ty amy El-Sadai.

Uèim vas ruci Božjoj, i kako je u svemoguæega ne tajim.

12 Toe fonga nahaisake nahareo, akore arè t’ie mitsingevongevo?

Eto, vi svi vidite, zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?

13 Intoy ty toly tsaharen’ Añahare amo tsereheñeo, ty lova azotso’ i El-Sadai amo mampangebahebakeo;

To je dio èovjeku bezbožnom od Boga, i našljedstvo koje primaju nasilnici od svemoguæega.

14 Ndra firefire o ana’eo le ho amy fibaray avao; le lia’e tsy ho enen-kaneñe o tarira’eo.

Ako mu se množe sinovi, množe se za maè, i natražje njegovo neæe se nasititi hljeba.

15 Halente’ ty kiria o sehanga’eo, le tsy hahafandala o ramavoi’iareoo.

Koji ostanu iza njega, na smrti æe biti pogrebeni, i udovice njihove neæe plakati.

16 Ndra te ampitoabore’e hoe deboke ty volafoty, naho avotri’e hoe lietse o saroñeo—

Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,

17 ndra te ihentseña’e, ho sikina’ o vantañeo, vaho hifanjarà’ o malio-tahiñeo i volafotiy.

Što nabavi, obuæi æe pravednik, i srebro æe dijeliti bezazleni.

18 Tsene’e hoe fararotse ty akiba’e, hoe kibohotse faorem-pigaritse.

Gradi sebi kuæu kao moljac, i kao kolibu koju naèini èuvar.

19 Reketse vara t’ie màndre, fe tsy hamokatse ka; ie mañente, tsy eo.

Bogat æe umrijeti a neæe biti pribran; otvoriæe oèi a nièega neæe biti.

20 Imbotraha’ ty firevendreveñañe hoe sorotombake; itavaña’ ty tangololahy haleñe.

Stignuæe ga strahote kao vode; noæu æe ga odnijeti oluja.

21 Ahela’ i tiok’ atiñanañey; le añe re; naviovio’ i tiobeiy amy toe’ey.

Uzeæe ga vjetar istoèni, i otiæi æe; vihor æe ga odnijeti s mjesta njegova.

22 Eka mihiririñe mb’ama’e le tsy apo’e; himanea’e ty hipoliotse am’pità’e.

To æe Bog pustiti na nj, i neæe ga žaliti; on æe jednako bježati od ruke njegove.

23 Ho tehafam-pitàñe, ho kosasaheñe hiakatse i toe’ey.

Drugi æe pljeskati rukama za njim, i zviždaæe za njim s mjesta njegova.