Joba 23

1 Hoe ty natoi’ Iobe:

A Jov odgovori i reèe:

2 Mafaitse ty toreoko henaneo, taña-miletraletra ty amy hatreontreoko.

Još je tužnjava moja odmet? a nevolja je moja teža od uzdaha mojih.

3 Ehe te napotako ty hahatreavako Aze, hiheovako mb’am-piambesa’e mb’eo.

O kad bih znao kako bih našao Boga! da otidem do prijestola njegova,

4 Halahako aolo’e eo ty amako, vaho hatsafeko veroke ty vavako.

Da razložim pred njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,

5 Ho azoko ty entañe havale’e ahy, vaho ho rendreko ty hitsara’e.

Da znam šta bi mi odgovorio, i razumijem šta bi mi rekao.

6 Hatreatré’e ami’ty hara’elahin-kaozara’e hao? Aiy, f’ie ho haoñe’e.

Bi li se prema velikoj sili svojoj preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.

7 Mete hilahatse ama’e ty vañoñe, hamotsorañe ahy nainai’e amy Mpizakakoy.

Ondje bi se pravedan èovjek mogao pravdati s njim, i oslobodio bih se zasvagda od svoga sudije.

8 Hehe te mionjon-draho, f’ie tsy eo, midisa-voly, fa tsy isako,

Gle, ako poðem naprijed, nema ga; ako li natrag, ne nahodim ga;

9 ie mitoloñ’an-kavia, tsy treako, ie mitolike mb’àn-kavana, tsy rendreko.

Ako nalijevo radi, ne vidim ga; ako nadesno, zaklonio se, ne mogu ga vidjeti.

10 Fe arofoana’e ty lala fombàko, ie fa nitsoeha’e le hiboake hoe volamena.

Ali on zna put moj; kad me okuša, izaæi æu kao zlato.

11 Nahafitinoñe i lia’ey ty tomboko, nifaharako i lala’ey vaho tsy nitsile.

Po stopama je njegovijem stupala noga moja; puta njegova držao sam se, i ne zaðoh.

12 Tsy nisitahako o nafèm-pivimbi’eo; nahajako o tsaram-palie’eo mandikoatse ty anjara rimako.

Od zapovijesti usta njegovijeh nijesam otstupao; èuvao sam rijeèi usta njegovijeh više nego svoj užitak.

13 F’ie tsy roe tsy telo, ia ty hampitolik’ aze? anoe’e iaby ze satrin’arofo’e.

Ali kad on što naumi, ko æe ga odvratiti? što duša njegova zaželi, ono èini.

14 Ie ro mañeneke o atolots’ ahikoo: maro ty fanoe’e hoe Izay.

I izvršiæe što je naumio za me; i toga ima u njega mnogo.

15 Aa le hirevendreven-draho añ’atrefa’e eo; izaho mitsakore, le añeveñako.

Zato sam se uplašio od njega; i kad to mislim, strah me je od njega.

16 Ampianifan’ Añahare ty troko, ampangebahebae’ i El-Sadai,

Bog je rastopio srce moje, svemoguæi me je uplašio.

17 Toe tsy naitoañ’ añatrefa’ i ieñey iraho, naho nisaroña’e an-tareheko i fimoromoroñañey.

Što ne pogiboh prije mraka? i što ne sakri mrak ispred mene?