Joba 10

1 Hejeko ty haveloko; hampidadaeko ty fitoreoko hivolañe ami’ty hafairan-troko.

Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.

2 Hoe ty ataoko aman’Añahare, Ko ozoñe’o; ampahafohino ahiko ty lie’o amako.

Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.

3 Mahasoa azo hao te ihe mamorekeke, te mavoe’o ty satam-pità’o vaho ampiloeloea’o ty fikinià’ o lo-tserekeo?

Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?

4 Amam-pihaino nofotse v’iheo? Mahavazoho manahake ty fañentea’ ondatio hao?

Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?

5 Hambañe ami’ty andro’ o olombeloñeo hao o andro’oo, mira ami’ty tao’ ondatio hao o tao’oo,

Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,

6 t’ie tsoehe’o o tahikoo, vaho kodebe’o o hakeokoo,

Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?

7 ndra t’ie arofoana’o te tsy tsereheñe, tsy eo ty haharombake am-pità’o.

Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.

8 Nitsenèm-pità’o iraho, nifonire’o ho raike; aa vaho ho rotsahe’o?

Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.

9 Tiahio te lietse ty nitsenea’o ahy; hampoli’o ho deboke hao?

Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.

10 Tsy nadoa’o hoe ronono hao raho vaho nampamoae’o hoe habobo?

Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?

11 Nanikina’o holitse naho nofotse, namahera’o an-taolañe naho talin’ozatse.

Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.

12 Tinolo’o havelo an-koko migahiñe, vaho nampitambeloñe ty troko ty fiatraha’o.

Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.

13 Fe naeta’o añ’arofo’o ao o raha zao; apotako t’ie ama’o:

И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.

14 Ie mandilatse iraho, tendre’o, vaho tsy apo’o i hakeokoy.

Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.

15 Ie manao hakeo: hankàñe amako! Ie mahity, tsy vaniko ty miandra, amy te lifo-kasalarañe, tsapako o hasotriakoo.

Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.

16 Aa naho niandrandra: Le hoe liona ty hangoroña’o ahy; vaho havale’o ahy an-kalatsàñe.

И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.

17 Vaoe’o amako o mpanisý ahikoo, vaho indrae’o amako ty haviñera’o; hasosorañe mitovon-kaemberañe ty amako.

Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.

18 Ino ty nañakara’o ahy an-koviñe ao? Nainako te ho nisimba tsy ho niisam-pihaino,

Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!

19 Hàmake t’ie hoe tsy nitoly, fa boak’an-koviñe mb’an-kibory

Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.

20 Tsy ho napo’e hao o androko tsy ampeampeo? Misitaha hey irehe, hahatreavako fañanintsin-kedeke,

Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,

21 aolo’ te hiampaneñako; mb’amy tsy hahafibaliham-beoy, mb’an-tane mimoromoroñe, mb’an-talinjon-kavilasy ao;

Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,

22 Tane migobogoboñ’ ieñe, toe fimoromoroñañe, an-tane an-kalon-kavilasy, tsy mipendreñe, miloeloe hoe ieñe.

У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.