Jeremia 7
1 Ty tsara nahitri’ Iehovà am’ Iirmeà, manao ty hoe:
上主有話給耶肋米亞說：
2 Mijohaña an-dalambein’ Anjomba’ Iehovà eo, le koiho ty entañe toy, ami’ty hoe: Mijanjiña ty tsara’ Iehovà ry Iehodà iabio, o mimoak’ amo lalam-bey retoio hitalaho am’ Iehovào.
「你站在上主殿字的門口，宣佈這話說：你們凡由這些門進來，朝拜上主的猶大人，請聽上主的話。
3 Hoe t’Iehovà’ i Màroy: t’i Andrianañahare’ Israele, ahitio o lia’ areoo naho o fitoloña’ areoo, le hampimoneñeko an-tane atoy.
萬軍的上主，以色列的這樣說：改善你們的生活和行為，我就讓你們住在這地方；
4 Ko iantofa’ areo ty reha-bande manao ty hoe: Ty Anjomba’ Iehovà, ty Anjomba’ Iehovà, ty Anjomba’ Iehovà.
不要信賴虛偽的話說：「這是上主的聖殿，上主的聖殿，上主的聖殿!
5 Eka, naho toe avanta’ areo o lala’areoo naho o fitoloña’areoo; naho toe manao ty hato añivo’ t’indaty naho i rañe’ey;
只有他們徹底改善你的生活和行為，在人與人之間行事公道，
6 Naho tsy forekeke’ areo ty ambahiny, ty bode rae, vaho ty vantotse; le tsy mampiori-dio-màliñe an-tane atoy, vaho tsy mañori-drahare ila’e ho ami’ty fañelohañe anahareo;
不虐待旅客、孤兒、寡婦，不在這地方傾流無辜者的血，不自招禍患去跟隨外邦的神祗，
7 Le hampimoneñeko an-tane atoy, ie tane natoloko an-droae’areo ho nainai’e donia.
我才讓你們住在這地方，即我自開始便永遠賜給你們祖先的土地。
8 Fe hehe t’ie miantoke ty rehan-dremborake tsy manjofake.
可惜! 你們竟信賴虛偽無益的話。
9 Mampikametse, mañoho-doza, mpañarapilo, manao fanta vilañe, mibanabana amy Baale, vaho mañorike ndrahare ila’e tsy nifohi’ areo!
怎麼﹖你們竟偷盜，兇殺，通姦，發虛誓，向巴耳獻香，跟隨素不相識的外方神祗，
10 Mbore mb’etoy, mijagarodoñe añatrefako ami’ty anjomba tokaveñe amy añarakoy toy, manao ty hoe: Votsotse zahay, hitoloña’ areo o hativàñe iabio.
然後來到這歸我名下的殿裏，立在我面前說：「我們有了保障! 」好再去行這一切可惡的事﹖
11 Aa vaho lakato’ malaso am-pahaoniña’ areo hao ty anjomba tokaveñe ami’ty añarako toy? Heheke! izaho, eka izaho ty nahatrea, hoe t’Iehovà.
難道這座歸我名下的殿宇，在你們眼中竟成了賊窩了嗎﹖哎! 我看實在是這樣──上主的斷語。
12 Akia arè, mb’amy ni-toeko e Silòy, i nampimoneñako i añarakoy valoha’ey, vaho oniño ty nanoako aze ty amy haloloa’ ondatiko Israeleoy.
那麼，請你們到我昔日在史羅立我名的地方去，察看我因我人名以色列的邪惡對她行了的事
13 Ie henane zao, amy te fonga nanoe’ areo i sata rezay, hoe t’Iehovà, le nitaroñe, toe nañaleñale te nivolañe, fe tsy nañaoñe nahareo, vaho nitokaveko f’ie tsy nanoiñe.
現在因為你們做了這一切事──上主的斷語──我再三懇切勸你們，你們又不聽；我呼喚你們，你們也不答應；
14 Aa le hanoeko amy anjomba tokaveñe amy añarakoiy, i fiatoa’ areoy, i toetse natoloko anahareo naho an-droae’ areoy, hambañe amy nanoeko e Siloy.
為此，我要對付你們依恃的這座歸於我名下的殿宇，並對付我給你們及你們祖先的地域，向對付史羅一樣；
15 Havokovokoko tsy ho treako nahareo, hambañe ami’ty nandroahako o rolongo’ areo iabio, ze hene tarira’ i Efraime.
我必將你們由我面前拋棄，如同拋棄了你們所的有，厄弗辣因全體後裔一樣。
16 Aa naho ihe, ko mihalaly ho a’ ondaty retoañe, ko añonjonan-koike ndra soloho, vaho ko manao ondati-aivo amako fa tsy ho haoñeko.
至於你，你你不必為這人民祈禱，不必為他們呼籲哀求，也不必向我懇求，因為我不會俯聽你。
17 Tsy oni’o hao ty anoe’ iareo amo rova’ Iehodao naho amo lala’ Ierosalaimeo?
他們在猶大各城和耶路撒冷街上做的是什麼事，難道你沒有看見﹖
18 Mangàla-katae o ajajao, mamiañe afo o rae’eo, mañajary bokon-koba o rakembao hamboara’ iareo vonga-mofo i mpanjaka-ampelan-dikerañey; vaho añiliña’ iareo enga rano o ndrahare ila’eo, hampibosek’ ahy.
兒子拾柴，父親燒火，母女揉麵給天后做餅，向外方神祗行奠祭，來觸怒我。
19 Izaho hao o sigihe’ iareoo? Hoe t’Iehovà, Tsy iereo avao ho ami’ty hasalara’iareo?
他們果真觸怒我嗎﹖──上主的斷語──豈不是觸犯自己，使自己滿面慚愧﹖
20 Aa le hoe t’i Talè, Iehovà: Inao! Hailiñe ami’ty toetse toy ty habosehako naho ty fifomboko, am’ondatio naho amo hareo, amo hatae ankivokeo naho ami’ty vokatse an-tane atoy; ho forototoeñe, tsy lefe akipeke.
為此我上主這樣說：看，我的憤怒和怒火，必要傾注在這地方的人和走獸身上，田間的樹木和土地的出產上，燃燒不熄。
21 Hoe t’Iehovà’ i Màroy, i Andrianañahare’ Israeley: Tovoño amo fisoroña’ areoo, amo enga-koroa’ areoo ty fikama’ areo i hena’ey.
萬軍的上主，以色列的天主這樣說：「你們獻祭後，儘管飽悢祭肉；
22 Fe tsy nivolañeko o roae’ areoo tsy nililieko amy andro naneseako iareo boak’an-tane Mitsraime añey ze o enga oroañeo naho o fisoroñañeo.
可是，關於全燔祭和獻祭的事情，我在領你們祖先出離埃及那一天，並沒有對他們談及或吩咐什麼，
23 Fe hoe ty nandiliako iareo, Haoño ty feoko le ho Andrianañahare’ areo iraho, naho ho ondatiko nahareo; vaho añavelò iaby o lalañe nililiakoo, soa te hiraorao.
只吩咐了他們這事說：你們應聽從我的聲音，那麼我必作你們的天主，你們也必作我的人民；你們應走我吩咐你們的一切道路，好使你們獲得幸福。
24 F’ie tsy nañaoñe iereo, tsy nanongilan-dravembia, te mone nañavelo ami’ty fikililian-tro’ iareo, añ’ereñeren’ arofo-lo, vaho nidisa-voly fa tsy nionjoñe.
他們不但不側耳細聽，反倒依照自己的計劃，隨自己邪惡的心生活，頑固不化；不以面向我，卻以背向我。
25 Boak’amy andro niakaran-droae’ areo i Mitsraimey am-para’ ty andro toy, le nañitrike o mpitoroko mpitoky iabio mb’ama’ areo nañaleñaleñe te niraheñe;
從你們祖先出離埃及那一天起，直到今日，我給你們派遺了我所有的僕人先知，而且每天清早給你們派遺，
26 f’ie tsy nañaoñe ahy, tsy nanokilan-dravembia, toe nampigàn-kàtoke avao; maro ty haratiañe nanoe’iereo te aman-droae’iareo.
但他們不但不側耳聽從我，反而更硬起自己的頸項，比自己的祖先還要乖戾。
27 Hene saontsio am’iareo o entañe zao, f’ie tsy hijanjiñ’azo; ho koihe’o, f’ie tsy hanoiñe azo.
縱使你將這一切話告訴他們，他們也不會聽從你；任憑你怎樣呼喚，他們也不會答應你。
28 Hanoa’o ty hoe: Itoy ty fifeheañe tsy nañorike ty fiarañanaña’ Iehovà Andrianañahare’ iareo, tsy nañaom-panoroañe; modo ty hatò, naito am-pivimbi’iareo.
為此你對他們說：這個民族，不聽上主自己天主的聲音，不肯接受訓；忠實已喪失，已絕於他們口中。
29 Hitsifo o maroi’oo, naho ahifiho añe; añonjono an-kaboañe maliolio ey ty fandalañe, fa nifarie’ Iehovà vaho naforintse’e ty tariratse nampiforoforo azey.
你該剪去你的一綹頭髮，把它拋掉，在高丘上唱哀歌，因為上主擯斥，且拋棄了衪憎恨的時代。
30 Fa nanao raty am-pahatreavako o ana’ Iehodao, hoe t’Iehovà; napo’iareo añ’anjomba kanjieñe amy añarakoy o raha tiva’ iareoo, handeots’ aze.
的確，猶大子民作了我視為惡的──上主的斷語──將他們可惡之物，安置在歸我名下的殿宇裏，使殿宇受玷污；
31 Mbore rinanji’ iareo o tamboho’ i Topete am-bavatanen’ana’ i Hinomeo, hañoroañ’ añ’afo ao o ana-dahi’ iareoo naho o anak’ ampela’ iareoo— ie tsy nililieko, tsy naereñèreko.
又本希農山谷的托斐特建築了丘壇，為火焚自己的子女；這是我從沒有吩咐，也從沒有想到的事。
32 Aa le ho tondroke ty andro, hoe t’Iehovà, t’ie tsy hanoeñe Topete ka, tsy ho vavatanen’ana’ i Hinome, fa ty vavatanem-panjamanañe, amy te handeveñe e Topete ao iereo am-para’ te tsy aman-toetse.
為此，看，時日將到──上主的斷語──人王再稱這地方為「托斐特」，或「本希農谷」，卻要稱它為「屠殺谷」；由於墳地不夠，連斐特也將充作墳場。
33 Ho fihina’ o voron-tiokeo naho o bibi’ ty tane toio ty lolo’ ondaty retoa; vaho tsy eo ty handroake iareo.
這人民的屍體將成為天空飛鳥和地上走獸的食物，而沒有人來驅逐。
34 Hajiheko amo rova’ Iehodao naho amo lala’ Ierosalaimeo ty feon-kafaleañe naho ty feom-pirebehañe, ty feom-pañenga naho ty feon’ engavao, fa ho kòake i taney.
我必猶大城內和耶路撒冷街上，再也聽到歡愉和喜樂的音，新郎和新娘的音，因為這地要變為荒野。
