Jeremia 52

1 Ni-roapolo taoñe raik’ amby t’i Tsidkia te niorotse nifehe, vaho nifeleke folo-tao-raik’ amby e Ierosalaime ao; i Kamitale, ana’ Iirmeà nte-Libnà, ty tahinan-drene’e.

漆德克雅登極時，年二十一歲，在耶路撒泠為王十一年，他的母親名叫哈慕塔耳，是里貝納人耶勒米雅的女兒。

2 Nanao ty hatsivokarañe am-pivazohoa’ Iehovà re, hambañe amo nanoe’ Iehoiakime iabio.

他行了上主視為惡的事，全像約雅金所行的一樣，

3 Aa ie ami’ty haviñera’ Iehovà am’ Ierosalaime naho am’ Iehodà, le tsy mete tsy nanoe’e soike tsy ho añ’atrefa’e eo. Niola amy mpanjaka’ i Baveley t’i Tsidkia.

因此上主對耶路撒泠和猶大大發忿怒，由自己面前將他們拋棄。以後漆德克雅背叛了巴比倫王。

4 Aa ie ami’ty andro faha-folo’ i volam-paha-folo’ i taom-paha-sivem-pifehea’ey, le nivotrak’ e Ierosalaime ty Nebokadnetsare mpanjaka’ i Bavele, ie naho ze hene lahin-defo’e haname aze, naho nitobe niatrek’ aze; vaho nandranjy rafe-pitroarañe añ’ariary aze.

漆德克雅為王九年十月十日，巴比倫王拿步高率領全軍來進攻耶路撒泠，紮營圍城，在城四周建築了壁壘，

5 Aa le niarikatoheñe ampara’ ty taom-paha-folo-raik’ ambi’ i Tsidkia mpanjaka i rovay.

圍攻京城，直至漆德克雅為王十一年。

6 Ie amy andro faha-sive’ i volam-pah-efatsey, te nisilofe’ ty kerè i rovay, le tsy ama mofo ondati’ i taneio.

是年四月九日，城中發生了嚴重的饑荒，當地人民已沒有糧食，

7 Vinaky amy zao i rovay naho songa nivora­tsake ty lay o lahindefoñeo, niavotse i rovay haleñe nimb’an-dalambey añivo’ ty kijoly roe, marine ty golobo’ i mpanjakay—ie amy zao niarikoboñe i rovay o nte-Kasdio—le norihe’iereo ty lalam-bañ’ Arabà mb’eo.

京城遂被攻破，加色丁人還在圍攻京城時，君王和全體士兵，黑夜出了靠近御苑的雙牆城門，逃往阿辣巴。

8 Fe nihoridañe’ o mpirai-lian-dahin-defon-te-Kasdio i mpanjakay vaho tsinepa’ iareo a’ monto’ Ieriko eo t’i Tsidkia; le hene nandripàk’ aze o lahindefo’eo.

加色丁軍隊便追趕君王，在耶里哥曠野追上了漆德克雅。此時他的軍隊已離開他逃散了。

9 Rinambe’ iareo amy zao i mpanjakay naho nasese mb’amy mpanjaka’ i Baveley mb’e Ribla an-tane Kamate añe; le zinaka’e.

加色丁軍隊擒獲了君王，帶他上哈瑪特地的黎貝拉去見巴比倫王，巴比倫王即宣判了他的罪案。

10 Zinama’ i mpanjaka’ i Baveley o ana’ i Tsidkiao aolom-pihaino’eo; le zinevo’e ka o roandria’ Iehodào e Riblà ao.

巴比倫王在黎貝拉當著漆德克雅眼前殺了他的兒子，和猶大的眾首領，

11 Ginoa’e amy zao o fihaino’ i Tsidkiao; naho vinaho’ i mpanjaka’ i Baveley an-torisìke, naho nendese’e mb’e Bavele añe vaho najo’e an-drohy ao am-para’ ty andro nivetraha’e.

然後剜了漆德克雅的眼，給他帶上鎖鏈，送往巴比倫去，直到他死，囚在監內。

12 Ie amy andro faha-folo’ i volam-paha-limey, an-taom-paha-folo-sive-ambi’ i Nebokadnetsare, mpanjaka’ i Bavele, le nivotrake e Ierosalaime ao t’i Nebozaradane, mpifehem-pigaritse, mpijohañe añatrefa’ i mpanjaka’ i Baveley;

巴比倫王拿步高為王十九年五月十日，侍立於巴比倫王左右的衛隊長乃步匝辣當來到了耶路撒泠，

13 le nampan­goto­momohe’e ty anjomba’ Iehovà naho ty anjomba’ i mpanjakay, vaho finorototo’e amañ’ afo ze hene anjomba’ ondati-bey.

焚毀了上的殿、王宮和耶路撒泠所有的民房；凡是高大的建築都用火燒了。

14 Nakoroma’ o lahindefo nte-Kasdy mpiamy mpifehem-pigari­tseio, o kijoly iaby niarikatoke Ierosa­laimeo.

跟隨衛隊長的所有加色丁軍隊，拆毀了耶路撒泠周圍的城牆；

15 Le nen­dese’ i Nebozaradane mpifehem-pigaritsey an-drohy mb’eo ty ila’ o rarake am’ondatio naho o honka’e an-drovao, naho o nivalike mb’amy mpanjaka’ i Baveleo vaho ty sehanga’ o mpitoloñeo.

城中剩下的人民和已投降巴比倫王的人以及剩下的工匠，隊長乃步匝辣當都擄了去，

16 Fe nenga’ i Nebozaradane ho mpañalahala vahe naho mpiarake o loho rarake amy taneio.

只留下了當地一部分最窮的平民，作園丁和農民。

17 Le pinozapoza’ o nte-Kasdio o fahañe torisìke añ’anjomba’ Iehovào naho o foto’eo naho i tante-rano torisìke añ’anjomba’ Iehovày, vaho nendese’ iereo mb’e Bavele añe ze hene torisìke ama’e,

加色丁人又將上主殿內的銅柱，和上主殿內的銅座、銅海都打碎，把銅都運往巴比倫；

18 naho o valàñeo naho o sajoam-porohao naho o fiharatan-tsokotsokoo naho o fitovio, o finga’eo vaho o fanake torisìke fitoroña’ iareo iabio, vaho fonga nasese.

此外鍋、鏟、蠟剪、盆碟、香盤，以及行禮用的一切銅器，全都帶走；

19 Le nitavane’ i mpifehem-pigaritsey ka o soakazoo naho o endraendrao naho o kovetao naho o fitovio naho o mpitan-jiroo naho o koroboo; ze am-bolamena ty Amy volamena’ey vaho ze am-bolafoty ty Amy volafoti’ey.

爵杯、提爐、盆碟、鍋子、蠟台、勺子和盆盂，凡是純金純銀的，衛隊長也都拿走了。

20 I fahañe roe rey, i tante ranoy, i añombelahy torisìke folo-ro’amby ambane’ i riakey naho o foto’eo, o nitsenè’ i Selomò añ’anjomba’ Iehovào—tsy nian-danja ty torisìke amy hene fanake rezay.

撒羅滿王為上主殿做的兩根柱子，一個銅海和下面的十二個銅牛，及十個盆座：這些器皿的銅，重量無法估計。

21 Le i fahañe rey, sindre kiho folo-valo’ amby ty haabo’e, kiho’e folo-ro’amby ty taly nahafiariary aze; vaho rambom-pitañe efatse ty hateve’e, ie nikòake ty am-po’e ao.

至於兩根柱子，每根高十八肘；周圍是十二肘，有四指厚，中空。

22 Hàlañe torisìke ty ambone’e eo; lime kiho ty haabo’ i hàlañey, tama’e ka ty t­singarakarake naho o saren-dagoa nia­ripitek’ ama’eo, songa torisìke; nihambañe ami’ty raike i faharoey rekets’ o dagoa’eo.

每根柱子上面有銅柱頭，高五肘，柱頭四周有網子和石榴，全是銅的；另一柱子同樣也有像這樣的裝飾和石榴。

23 Sivam-polo-eneñ’amby ty dagoa añ’ ila’alafe’e eo, zato ty dagoa niariary aze amy tsingarakarakey.

石榴有九十六個，往下懸著；網子四周共有一百個石榴。

24 Le rinambe’ i mpifehem-pigaritsey t’i Seraia, mpisorom-bey naho i Tsefania, mpisorom-paha-roe, naho ty mpiamben-dalañe telo;

衛隊長又擒獲了大司祭色辣雅，大司祭責法尼雅和三個門丁，

25 le nalae’e boak’ an-drova ao ty mpifehe tinendre ambone’ o lahindefoñeo naho ty lahilahy fito amo mpahaoniñe ty lahara’ i mpanjakaio, ze nitendrek’ an-drova ao; naho ty silikitera’ ty mpifeleke i màroy, i mpikoike ondati’ i taneio; vaho lahilahy enempolo am’ondati’ i taneio, ze nizoeñe amy rovay.

由城中還擒獲了一個管理軍隊的宦官，七個在城裏搜到的君王的親信，一個徵募當地人民的軍長的書記，和城中搜到的六十個當地平民。

26 Nasese’ i Nebozaradane mpifehem-pigaritsey mb’amy mpanjaka’ i Baveley e Riblà mb’eo iereo,

衛隊長乃步匝辣當捉住他們帶到黎貝拉去見巴比倫王；

27 le zinevo’ i mpanjaka’ i Baveley; navetra’e e Riblà an-tane Kamate eo. Aa le na­sese boak’an-tane’e ao t’Iehodà.

巴比倫王就在哈瑪特地的黎貝拉將他們殺了。從此，猶大人由本鄉被擄去充軍。

28 Iretoa ondaty nasese’ i Nebo­kadne­tsare an-drohio: amy taom-paha-fitoy, telo-arivo-tsi-roapolo-telo’ amby amo nte-Iehodao;

以下是拿步高擄去的人數：在第七年擄去的猶大人，為數是三千零二十三人。

29 amy taom-paha-folo-valo-ambi’ i Nebokadnetsarey, ondaty valonjato-tsi-telopolo-ro’ amby boak’ Ierosalaime ao;

拿步高第十八年，由耶路撒冷擄去的是八百三十二人；

30 amy taom-paha-roa­polo-telo-ambi’ i Nebokadnetsa­rey le nasese’ i Nebozaradane mpi­fehem-piga­ritsey an-drohy ty nte-Iehodà fiton-jato-tsi-efapolo-lim’ amby; nitontoñe ho ondaty efats’ arivo-tsi-enen-jato.

拿步高第二十三年，衛隊長乃步匝辣當擄去了七百四十五名猶大人：擄去的人數共計是四千六百名。

31 Aa le nifetsak’ amy andro faha-roapolo-lim’ ambi’ i volam-paha-folo-ro’ ambi’ i taom-paha-telo-polo-fito-ambi’ ty fandrohiza’ Iehoiakine mpanjaka’ Iehodày, te nampiavote’ Ivil-merodake mpanjaka’ i Bavele amy taom-baloham-pifeleha’ey ty añambone’ Iehoiakine mpanjaka’ Iehodà vaho nakare’e am-balabey ao.

猶大王耶苛尼雅被擄後第三十七年，十二月二十五日，巴比倫王厄威耳默洛達客登極元年，大赦猶大王耶苛尼雅，放他出獄，

32 Nisaontsy mora ama’e, vaho naonjo’e ambone’ ty fiambesa’ o mpanjaka ila’e niharo ama’e e Baveleo ty fiambesa’e.

親切與他交談，令他坐在與他一同在巴比倫的眾王之上，

33 Novae’e o sikim-pirohi’eo vaho nanjotsoañe mahakama añatrefa’e nainai’e amo hene andro niaiña’eo.

脫去他的囚衣，以後一生日日與王共進飲食。

34 Le i fiveloma’ey, nitolom-pamahañe aze boak’ andro amo hene andro niaiña’eo ty mpanjaka’ i Bavele ampara’ ty andro nihomaha’e.

他的生活費用，在他有生之日，直到他死，每天不斷由巴比倫王供應。