Jeremia 48
1 Ty amy Moabe, hoe t’Iehovà’ i Màroy, t’i Andrianañahare’ Israele: hankàñe amy Nebo! fa peake, nisalareñe t’i Kiriataime fa tsinepake; nimeñareñe ty Misgabe vaho mioremeñe.
關於摩阿布：萬軍的上主，以色列的天主這樣說：「禍哉，乃波! 因為她遭受了浩劫；克黎雅塔殷蒙受了羞辱，被人攻佔；城堡被人侮辱，飽受驚恐。
2 Tsy eo ka ty enge’ i Moabe; nikinia raty aze o e Kesboneo: Antao hampipitsok’aze tsy ho fifeheañe, hampitsiñeñe ka irehe, Medmene, hañoridañ’azo i fibaray.
摩阿布的誇耀不再存在，在赫市朋就有人對她蓄意謀害：「來，我們將她剷除，使她不再是個民族! 」連你瑪德門，也要遭受蹂躪，在你後面緊隨著刀劍。
3 Inao ty koike boak’e Koronaime fikopahañe naho fandrotsaham-bey.
由曷洛納因傳來哀號的聲音：蹂躪! 絕大的蹂躪!
4 Rotsake t’i Moabe, nipoñafe’ o keleia’eo ty koiake.
摩阿布遭受了蹂躪，哀號之聲直達祚阿爾。
5 Hitolom-pirovetse iereo te hanganike ty fitroara’ i Lokote ami’ty fizotsoa’ i Koronaime ty nahajanjiña’ iareo ty fikaiham-pandrotsahañe.
他們哭泣著攀登路希特山坡；在曷洛納因斜坡上，人們可聽到悽慘的悲號：
6 Mitribaha, handrombaha’ areo fiaiñe, mihambaña ami’ty kile an-dratraratra añe.
請你們逃跑，拯救你們的性命! 願你們有如曠野中的楊柳!
7 Ho tsepaheñe ka nahareo ami’ty fiatoa’ areo amo tolon-draha’ areoo, naho amo vara’ areoo; hasese am-pandrohizañe añe ty Kemise, o mpisoro’eo rekets’ o roandria’eo.
正因你信賴你的工作和財富，你也要被佔領；革摩士與自己的司祭和執事，也要一同充軍。
8 Songa hiambotraha’ i mpitavañey o rovao, ndra rova raike tsy hahavoratsake; ho momoke i vavataney, hampiantoeñe i montoñey, ami’ty saontsi’ Iehovà.
正如上主說了：蹂躪者必踏遍所有的城市，無一可以幸免；山谷必遭破壞，平原必摧殘。
9 Toloro elatse t’i Moabe, hiborifita’e, fa hampangoakoaheñe o rova’eo, ie tsy ho amam-pimoneñe.
你們給摩阿布立墓碑，因為她已全被消滅，她的城邑全化為無人居住的荒野。──
10 Hozoñeñe t’indaty mitoloñe ho a’ Iehovà am-pitañe milesa, hafàtse ty mitañe i fibara’ey tsy ho aman-dio.
那怠慢執行上主工作的，是可咒罵的；那制止自己的刀劍見血的，也是可咒罵的。──
11 Fa nierañerañe sikal’ am-pahajalahy aze t’i Moabe, naho fa nitadrètse amo karafo’eo, tsy nañiliñañe an-jonjoñ’an-jonjoñe, vaho le lia’e tsy nasese am-pandrohizañe añe; aa le mbe ama’e ty hafira’e, vaho tsy niova ty harifondrifo’e.
摩阿布自少年就享安逸，安息在自己的糟粕上，從沒有由一缸內，也從沒有被擄充軍，為此她的滋味仍然存在，她的香味還未改變。
12 Aa le, ingo ho tondroke ty andro, hoe t’Iehovà, te hampañitrifeko ama’e ty mpañiliñe, ze hañiliñe aze; ho fonga kapaihe’ iareo o fitovi’eo, vaho ho foie’ iereo o zonjò’eo.
惟其如此，看，時日將到──上主的斷語──我必給她派傾倒的人來將她倒空，倒乾她的酒缸，打碎她的酒瓶；
13 Ho salatse amy Kemose t’i Moabe, manahake ty nisalara’ Israele amy Betele fatokisa’ iareoy.
那時，摩阿布必因革摩士而受辱，就如以色列家因他們信賴的貝特耳而受辱一樣。
14 Akore te anoe’ areo ty hoe: Ondaty maozatse zahay, fanalolahy añ’aly’?
你們怎能說：「我們是勇士，善戰的力士﹖」
15 Mianto t’i Moabe, fa nionjoñe mb’amo rova’eo, fa nizotso mb’am-pizamanam-b’eo o ajalahy jinobo’eo, hoe t’i Mpanjaka, Iehovà’ i Màroy ty tahina’e.
蹂躪摩阿布者上來進攻她的城市，精銳的少年，下去遭受殺戮─名叫「萬軍上主」的君王的斷語──
16 Fa antitotse ty hekoheko’ i Moabe, malisa i feh-oha’ey.
摩阿布的災難已逼近前來，她的禍患加速進行。
17 Mandalà aze ry mañohok’ azeo, ano ty hoe ama’e ry mahafohiñe i tahina’ey: Akore te pinozake i kobaiñe maozatsey, i doda fanjakay.
你們四鄰，凡認識她聲名的，都應對她惋惜說：「怎麼，威能的權杖，光榮的柄杖，也被折斷! 」
18 O ry anak’ampela mimoneñe e Dibone ao, mizotsoa amo enge’oo, mitoboha an-kataliñiera’o eo, fa nionjomb’ama’o mb’eo ty mampikoromake i Moabe, fa songa narotsa’e o rova’o fatratseo.
住在狄朋的女兒! 你該由榮耀中下來，坐在乾地上，因為蹂躪摩阿布者已前來攻擊你，摧毀你的要塞。
19 O ry mpimone’ i Arore, mijohaña amy lalañey, vaho mijilova; añontaneo i mioratsey, ty hoe: Inom-bao o nifetsakeo?
阿洛厄爾的居民! 請你站在路旁觀望，向在逃亡出走的男女探問說：「發生了什麼事﹖」
20 Nisalareñe t’i Moabe, le mioremeñe; mangololoiha vaho mikoiha; tseizo e Arnone ao te mianto t’i Moabe.
摩阿布已羞愧無地，因為已經瓦解；你們應悲哭哀號，在阿爾農宣布：「摩阿布遭受了蹂躪! 」
21 Fa niambotraha’ ty zaka o tane amontoñeo, t’i Kolone, Iatsà, vaho i Mefaate,
懲罰已來到了平原之地，到了曷隆、雅哈茲和默法阿特；
22 Le i Dibone, i Nebo, naho i Bet’diblataime.
到了狄朋、乃波和貝特狄貝拉塔因；
23 Le i Kiriataime naho i Bet’gamole vaho i Bet’meone.
到了克黎雅塔殷、貝特加慕耳和貝特默紅；
24 Le i Keriote naho i Botsrà vaho o hene rova an-tane’ i Moabeo, o lavitseo naho o marìneo.
到了克黎約特、波責辣和摩阿布地遠近的各城市。
25 Fa nipitsok’ añe ty tsifa’ i Moabe, pinozake i sira’ey, hoe t’Iehovà.
摩阿布的角已被砍下，她的手臂已被折斷──上主斷語。
26 Ampimamò, amy te nampiebore’e am’ Iehovà ty vata’e; fa hitorokosek’ amy loa’ey t’i Moabe, vaho ho rabioñeñe.
請你們灌醉她，因為她自高自大，反抗上主；摩阿布必要在自己的嘔吐中輾轉，連她自己也要成為笑柄。
27 Aa tsy nandrabioña’o hao t’Israele? Nizoeñe amo malasoo hao? amy te mikofi-doha ama’e irehe ndra ‘mbiambia isaontsia’o.
以色列為你豈不是一個笑柄﹖難道她是被人發現在盜賊之中，為什麼你一提到她，就只有搖頭﹖
28 O ry mpimoneñe e Moabe ao, Miavota amo rovao naho mimoneña an-tseran-kereretsake ao, vaho mihambaña ami’ty deho manao traño añ’ilam-bava’ i koboñey.
摩阿布的居民! 你們該離棄城市，住在巖石間，彷彿在深谷懸崖邊緣結巢鵓鴿。
29 Fa jinanji’ay ty firengevoha’ i Moabey; toe mpitoabotse, amy fibohaboha’ey, naho ty fiengeña’e vaho ty fitrotroabohan’arofo’e.
我們聽說過摩阿布的驕傲，她的確驕傲無比；我們也聽說過她的強橫、矜誇、自大和心中的傲慢。
30 Haiko o habose’eo, hoe t’Iehovà, t’ie kafoake, tsy naha-pi-draha o fikoiboha’eo.
我知道她狂妄，好事空談，舉動輕率──上主的斷語──
31 Aa le hangoihoiako ty Moabe; eka hikoiako ty halifora’ i Moabe; hihontofa’ ty troko o nte-Kir’kereseo.
為此，我為摩阿布哀哭，為整個摩阿布悲號，為克爾赫勒斯人嘆息。
32 Mandikoatse ty firoveta’ Iazere ty hitañiako azo, ry vahe’ i Sibmà; nikazazake nahafitsake i riakey o tsampa’oo, nitakare’ iareo ty ria’ Iazere; amo voa’ o asarao, naho amo vahe’oo ty niambotraha’ i mpandrotsakey.
息貝瑪葡萄園! 我為雅則爾痛哭，更為你痛哭；你的枝葉曾越過海洋，伸展到雅則爾；現在蹂躪者竟突然來摧殘你夏季的果實和秋季的收穫。
33 Tinavañe amy tonda kobokaray ty hafaleañe naho ty firebehañe, vaho an-tane’ Moabe; fa najiheko tsy hiboak’ amo fipiritañeo ty divay; tsy eo ty handialia aze an-koike, tsy ho fifandian-taroba i korakey.
摩阿布的田園已再沒有歡欣喜樂；我已使槽中無酒可榨；榨酒的不再榨酒，再也聽不見歡呼。
34 Boak’ ami’ty fikoiha’ i Kesbone pak’e Eleale, sikal’am’ Iazere ty nikaiha’ ty fiarañanaña’ iareo; boak’e Tsoare pak’e Koronaime, hoe tamanañe telo taoñe; fa ho kòake ka ty Rano’ i Nimrime.
赫市朋和厄肋阿肋的哀號遠達雅哈茲，由祚阿爾發出的呼聲，直達曷洛納因和厄革拉舍里史雅，因為尼默凌的水業已枯竭。
35 Mbore hajiheko amy Moabe, hoe t’Iehovà, ty mañenga amo haboañeo, naho i mañemboke aman-drahare’ey.
如此，我要給摩阿布滅絕上高丘向神祇獻香的人──上主的斷語──
36 Aa le mangolalaike ho a i Moabe manahake o solio ty foko vaho mandala hoe firirio ho a ondati’ i Kir’kereseo ty troko; fa mongotse ty vara natonto’e.
為此我的心像笛蕭一般為摩阿布鳴咽，我的心像笛簫一般為克爾赫勒斯人鳴咽，因為他們獲得的積蓄，都已喪失。
37 Fonga peake o añamboneo, songa hinaratse o tateahetseo; sindre linily o fitañeo vaho gony ty sikin-tohake.
人人剃光頭髮，人人剪去鬍鬚，手上帶有割傷，腰間繫有苦衣；
38 Tsitsik’ ambone’ tafo’ i Moabe naho mandrambañ’ an-tameañe ey, le firovetañe avao ty ao; fa finoiko hoe karabiba tsy rei-tave t’i Moabe, hoe t’Iehovà.
摩阿布所有的屋頂和廣場上，處處可聽到哀聲，因為我擊碎了摩阿布，有如擊碎一不中人意的器皿──上主的斷語──
39 Akore ty fivolentsa’e, mangololoiha! Akore te niamboho t’i Mobe! salatse re! Aa le ho fiankahafañe naho fiantoañe avao t’i Moabe amo mañohok’ azeo.
摩阿布崩潰得多麼悽慘! 你們真該嚎啕! 她是多麼含羞轉過背來! 摩阿布竟成了她四鄰的笑柄和恐怖。
40 Fa hoe ty nafè’ Iehovà: Ingo te eo ty hitiliñe hoe vantio, havela’e amy Moabe o ela’eo.
因為上主這樣說：「看，敵人好像老鷹飛翔，向摩阿布展開自已的翅膀，
41 Fa tinavañe o rovao, tsinepake o fipalirañe maozatseo, le hanahake ty tron’ ampela mitsongo ty arofo’ o fanalolahi’ i Moabeo amy andro zay.
攻取了城池，佔領了要塞；在那一日，摩阿布的勇士必心志頹喪有如臨產的婦人。
42 Le haitoañe tsy ho karaza’ ondaty t’i Moabe, amy t’ie nirengevok’ amy Iehovà.
摩阿布必要消滅，不再成為一個民族，因為她自高自大，反抗上主。
43 Firevendreveñañe naho i koboñey, vaho i fandrikey ty ho ama’o, ry mpimoneñe e Moabe ao, hoe t’Iehovà.
摩阿布的居民! 恐怖、陷阱和羅網齊來襲擊你──上主的斷語──
44 Hikapotrak’ an-koboñe ao ty mibotatsak’ amy mampihebakebakey, naho ho tsepahe’ ty fandrike ty mahafiakatse amy koboñey; fa hafetsako ama’e, eka, amy Moabe, ty taom-pitilihañe iareo, hoe t’Iehovà.
逃脫了恐怖的，必落在陷阱裏；爬出了陷阱的，必為羅網纏住；在懲罰她的那年，我要給摩阿布召來這一切──上主的斷語──
45 Mijagarodoñe tsy an-kaozarañe an-kàlo’ i Kesbone ao o nipoliotseo, fa nionjoñe boake Kesbone ty afo, naho boak’ añivo’ i Sihone ao ty lel’afo, ze namorototo ty lahara’ i Moabe, vaho ty hevo’ o mpikoràkeo.
逃命的人，筋疲力盡，站在赫市朋的陰影下；但是從赫市朋發出了火，從息紅宮中冒出了火焰，吞滅了摩阿布的首領，和騷動子民的頭目。
46 Hankàñe ama’o ry Moabe! Fa mibalake ondati’ i Kemoseo, amy te nasese mb’an-drohy mb’eo o ana-dahi’eo naho mb’am-bahoram-b’eo o anak’ampela’eo.
禍哉，摩阿布! 革摩士的人民! 你算完了，因為你的兒子已被擄去充軍，你的女兒流為囚徒；
47 Fe hafoteko amo andro honka’eo ty fandrohiza’ i Moabe, hoe t’Iehovà. Izay ty figadoñam-pizakañe i Moabe.
雖然如此，在末日我仍要轉變摩阿布的命運──上主的斷語。至此是關於摩阿布的判決。
