Jeremia 34
1 Ty tsara niheo am’ Iirmeà boak’ am’ Iehovà, ie nialy am’ Ierosalaime naho amo rova’e iabio t’i Nebokadnetsare mpanjaka’ i Bavele naho o lahindefo’e iabio naho o fifeheañe an-tane felehe’e iabio vaho ondaty iabio, nanao ty hoe:
比倫王拿步高與自己的軍隊，及他手下統治的天下各國和一切民族，前來進攻耶路撒冷和她所有的城鎮時，有上主的話傳給耶肋米亞說：
2 Hoe t’Iehovà, i Andrianañahare’ Israeley: Akia misaontsia amy Tsidkia, mpanjaka Iehodà, ty hoe: Hoe t’Iehovà: Inao! hatoloko am-pità’ i mpanjaka’ i Baveley ty rova toy vaho hampangotomomohe’e an’ afo;
「上主以色列的天主這樣說：你對猶大王漆德克雅說，告訴他上主這樣說：看，我必將這城交在巴比倫王手中，他將放火燒城，
3 le tsy hibotatsak’ am-pità’e irehe, fa toe ho tsepaheñe vaho hasese am-pità’e; le ho isam-pihaino’o o fihaino’ i mpanjaka’ i Baveleio naho hisaontsie’e falie am-palie vaho hañavelo mb’e Bavele mb’eo irehe.
你必逃不出他的手，終必被擒，交在他手中；你必要與巴比倫王目對目相視，面對面相談；你必要到巴比倫去；
4 Fe janjiño ty tsara’ Iehovà ry Tsidkia mpanjaka’ Iehodà: Hoe t’Iehovà ama’o: Tsy hampihomahem-pibara irehe;
但是，猶大王漆德克雅! 請聽上主的話，上主論你這樣說：你決不會死在刀下，
5 f’ie hikoromake an-kanintsiñe, le manahake ty nañembohañe aman-droae’o, o mpanjaka taolo niaolo azoo, ty hañoroa’ iereo emboke ho azo vaho handala, ami’ty hoe: Hoy aba! Inay i tsara nitaroñekoy, hoe t’Iehovà.
必要和平死去；正如有人給在你以前的上代祖先君王焚香，同樣也有人給你焚香，向你致哀；『嘻嘻，我主! 』的確，是我說了這話──上主的斷語」。
6 Aa le hene nisaontsie’ Iirmeà mpitoky amy Tsidkia mpanjaka’ Iehodà e Ierosalaime ao i tsara zay,
耶肋米亞就在耶路撒冷，對猶大君王漆德克雅說了這一切話，
7 ie nialia’ o lahindefo’ i mpanjaka’ i Baveleio t’Ierosalaime naho o rova sisa’ Iehodà iabio, i Lakise naho i Azekà; amy te iereo avao ty rova nihafatrareñe sisa amo rova’ Iehodào.
那時巴比倫不的軍隊正在攻打耶路撒冷和猶大其餘的城市，攻打拉基士和阿則卡，因為在猶大城市中，只剩下了這兩座設防的城市。
8 Ty tsara’ Iehovà niheo am’Iirmeà, ie fa nifañina amo hene’ ondaty e Ierosalaime ao t’i Tsidkia, t’ie hikoiham-pamotsorañe,
漆德克雅王與當時在耶路撒冷的全體人民訂約，要對奴婢宣佈自由以後，有上主的話傳給耶肋米亞：
9 te songa ho haha’ ondaty ze mpitoro’e lahilahy, sindre ondaty ty ampela-mpitoro’e, ie lahilahy nte-Evre ndra ampela nte-Evre; soa tsy eo ty hitañe o nte-Iehodà rahalahi’eo an-drohy;
每人應釋放自己的希伯來奴婢，使他們獲享自由；誰也不該再以自己的弟兄猶大人作奴婢。
10 le songa nañaoñe o roandriañe naho ondaty iaby niantoke i fañinam-pamotsorañeio te hene ondaty ro hañaha ty ondevo-lahi’e naho fonga ondaty ty ondevo-ampela’e, tsy hanoeñe ondevo ka; Eka, nivohotse iereo vaho namotsotse.
所有入盟的首長和全體人民都同意，每人要釋放自己的奴婢，使他們獲享自由，不再以他們為奴婢：他們同意了，也釋放了。
11 Ie añe, le nifotetse naho nampipolie’ iareo ondevo’e lahilahio naho ondevo’e ampelao, o navotsotseo; vaho nampiambanea’ iareo ho ondevo lahy naho ondevo ampela;
但是，以後他們改變主意，把他們釋放恢復自由的奴婢，再叫回來，強迫他們再作奴婢。
12 aa le niheo am’Iirmeà boak’ am’ Iehovà ty tsara’ Iehovà manao ty hoe:
於是有上主的話傳給耶肋米亞說：
13 Hoe t’Iehovà, i Andrianañahare’ Israeley: Nanao fañina aman-droae’ areo iraho tañ’ andro nañakarako iareo an-tane Mitsraime, boak’ an-trañom-pañodevozañ’ añe ami’ty hoe:
「上主以色列的天主這樣說：在我領你們的祖先，先由埃及地，奴隸之所，出來的那一天，與他們訂了盟約說：
14 Ie modo ty fito taoñe le tsy mete tsy hene havotso’o ze rahalahi’o nte-Iehodà naletak’ ama’o, ie fa nitoroñe azo enen-taoñe, le tsy mahay tsy haha’o ama’o; fe tsy nañaoñe ahy o roae’ areoo, tsy nanokilan-dravembia.
每七年初，你們應各自釋放賣給你們的希伯來弟兄：他服事了你六年，你應該讓他自由離去。你們的祖先卻不聽，也不向我側耳。
15 Aniany nahareo te nibalintoa, nanao ty hiti’e a-masoko, songa nitsey famotsorañe amo rahalahi’eo t’indaty; vaho nifañina amako añatrefako añ’ anjomba tokaveñe amy añarakoy;
今年你們自己反悔，作了我認為正直的事，各向自己的近人宣布自由，在歸我名下的殿裏，當著我面訂了盟約。
16 f’ie nivalike, naniva ty añarako, nampibalihe’ areo, songa ondaty ty ondevo’e, sindre ondaty ty ondevo-ampela’e, o fa navotso’ areo hidada ho mb’an-satri’e mb’eo; vaho nanoe’ areo ondevo-lahi’ areo naho ondevo-ampela.
但事後卻變了主意，褻瀆我名，竟再召回自己已經釋放，身獲自由的奴婢，迫使他們再做你們的奴婢。
17 Aa le hoe t’Iehovà: Kanao tsy nañaoñe ahy, amy tsey fidadàñey, songa ondaty an-drahalahi’e, sindre ondaty an-drañe’e; le hitseizako fidadàñe, hoe t’Iehovà, ho amy fibaray naho i angorosiy naho i hasalikoañey, vaho hampitsololoheko amy ze kila fifehea’ ty tane toy nahareo.
為此上主這樣說：你們既不聽從我，各自向自己的弟兄，各向自己的近人宣布自由，看，我來對你們宣佈釋放刀劍和瘟疫及飢荒的自由──上主的斷語──使你們成為地上一切王國驚慌恐怖的對象。
18 Le hatoloko am’ondaty nivalik’ amy fañinakoio, o tsy nañeneke i tsaram-pañina nanoe’ iereo aolo’ ahy eoy, ie tinori’ areo roe i ana-bosiy vaho niranga anteñateña i vaki’e rey—
凡違背我盟約，即不履行剖開牛犢，由兩半中間走過，在我面前所立的盟約誓詞人，我必將他們交出：
19 o roandria’ Iehodao, naho o roandria’ Ierosalaimeo, o vositseo naho o mpisoroñeo, vaho ze hene ondati’ i taneio, ze niranga añivo’ ty vaki’ i ana-bosiy eo—
凡剖開牛犢，由兩半中走過的猶大和耶路撒冷的首長、官員、司祭，以及當地的全體人民，
20 hatoloko am-pità’ o rafelahi’eo iereo naho am-pità’ o mipay ty fiai’iareoo; vaho ho fihina’ o voron-dikerañeo naho o bibi’ ty tane toio ty lolo’ iareo.
我必將他們悉數交在他們的敵人，和圖謀他們性命者的手中，使他們的屍首成為天上飛鳥和地上走獸的食物。
21 Le hatoloko am-pità’ o rafelahi’ iareoo naho am-pità’ o mipay ty fiai’ iareoo, naho am-pità’ o lahindefo’ i mpanjaka’ i Bavele fa nihankañ’ am’ iareoio, t’i Tsidkia mpanjaka’ Iehodà naho o roandria’eo.
至於猶大王漆德克雅和他的臣相，我也將他們交在他們敵人手中，交在圖謀他們性命者的手中，交在由你們面前撤退的巴比倫王軍隊的手中。
22 Inao! handily iraho, hoe t’Iehovà, le hampibaliheko mb’ an-drova mb’atoy iereo; hialia’ iareo, naho hitavana’ iareo, vaho hamorototoa’ iareo añ’afo; le hampangoakoaheko o rova’ Iehodao ho tsy amam-pimoneñe.
我必下令──上主的斷語──叫他們再回來，進攻，佔領，火燒這城市；至於猶大的其他城市，我必使它們化為無人居住木荒野」。
